Internet ‘služi’ i za počinjenje, i za rješavanje zločina

Globalna mreža koja povezuje sve naše uređaje – računare, smartfone i tablete, dugi niz godina bila je namenjena, pre svega, instant komunikaciji, deljenju softvera, multimedijalnih datoteka, igricama i zabavi. Poslednjih desetak godina, sa sve češćim pristupom mreži velikom brzinom (ADSL, 4G mobilne mreže), internet je polako prerastao u deo života većine ljudi.

Danas je većina poslova gotovo nemoguća bez pristupa internetu, a velike i srednje kompanije u dobroj meri zavise od udaljenih radnika (remote office). Pandemija korona virusa je dodatno stavila akcenat na rad od kuće, kao i učenje i online školovanje. Internet danas, nažalost, postaje i sredstvo za vršenje teških krivičnih dela, iznude i pretnje, kao i za organizaciju međunarodnih kriminalnih grupa.

Potraga za plavim kamionetom ‘Ford F-150’

Kada je policija u američkom gradu Waynesboro pre nekoliko godina iscrpela sve svoje mogućnosti u rešavanju zločina u kome je automobil pregazio pešaka, okrenuli su se internetu. Iako su detektivi znali da je u pitanju plavi “Ford F-150“ kamionet, na američkim putevima ima na desetine hiljada sličnih vozila, budući da je u pitanju izuzetno popularan model. Internet forumi posvećeni zaljubljenicima u automobile brzo su se odazvali apelu snaga reda te za manje od sat identifikovali model F-150 iz ranih 2000-ih godina. Ovo je policiji znatno ubrzalo potragu, budući da su u celoj saveznoj državi Virdžiniji bila samo četiri takva vozila. Vozač odgovoran za smrt pešaka je uhapšen za manje od 24 sata i kasnije je priznao zločin.

U septembru 2014. godine u Philadelphiji su pripadnici lokalne bande teško pretukli dvoje LGBT aktivista. Iako su postojali snimci sa sigurnosnih kamera, oni su bili veoma slabe rezolucije i iz takvog ugla da se napadači nisu mogli identifikovati. Lokalna policijska stanica je snimak objavila na društvenoj mreži Twitter i ubrzo su se korisnici mreže počeli javljati sa korisnim informacijama. Jedan od tviteraša je prepoznao automobil svog komšije.

“Da, siguran sam da je to on. Već je bio u zatvoru zbog napada iz mržnje“, rekao je. To je policiji bilo dovoljno da napadača privede, a on je odmah tražio “nagodbu sa tužiocem“ i otkrio sve koji su učestvovali u napadu. Kasnije je cela grupa osuđena na zatvorske kazne od 2,5 do šest godina.

Ubistvo zbog milionskog dobitka na lutriji

Jedno od medijski najviše propraćenih ubistava u SAD-u poslednjih godina je nerešeni slučaj sa Floride iz 2009. godine. Lokalni žitelj Abraham Shakespeare, povremeni radnik na građevini, proglašen je nestalim od njegove porodice. Shakespeare je godinu dana ranije postao dobitnik “jack pot“ nagrade na lokalnoj lutriji u iznosu od 30 miliona dolara, ali mu je kasnije isplaćeno “samo” 17 miliona dolara. Od dobijenog je novca kupio kuću i automobil, za nešto više od miliona dolara, a ostatak novca je sačuvao u banci.

Kada je prijavljen njegov nestanak, policija na Floridi je bila sigurna da to ima neke veze sa ogromnim dobitkom, ali je slučaj bio dugo vremena nerešen. Najviše sumnje je palo na Shakespeareovu prijateljicu i “finansijskog savetnika“ Dorice Moore, ali detektivi nisu imali nikakve dokaze. Tada se lokalna online zajednica uključila u istragu, a više od hiljadu građana, taksista, radnika u buticima i noćnim klubovima su na društvenim mrežama svedočili da je Moore odmah nakon nestanka njenog prijatelja počela da troši velike sume novca.

Uskoro su usledile i pretnje ovim svedocima sa lažnih online profila. Kada je policija proverila njihove IP adrese, ispostavilo se da iza njih zapravo stoji sama Moore. Ona je uhapšena i trenutno služi doživotnu zatvorsku kaznu za ubistvo. Telo Abrahama Shakespearea je kasnije pronađeno u njenom dvorištu, zakopano i pokriveno  betonskom pločom.

Sumnjivi oglasi i ponuda za rad na Zapadu

Internet je poslednjih godina postao i alat u rukama švercera droge i ljudi. Razne aplikacije za tajno i sigurno dopisivanje se često zloupotrebljavaju od kriminalnih i mafijaških kartela. Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) upozorila je nedavno da stanovnici istočne Evrope, a naročito bivših sovjetskih republika, treba da obrate posebnu pažnju kada se prijavljuju za rad u inostranstvu, obično zemljama Evropske unije ili SAD-a, putem interneta i društvenih mreža.

Od početka globalne pandemije društvene mreže, ponajviše Facebook, prepune su oglasa i “ponuda“ za rad u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj te Kanadi i SAD-u. “Plata je nekoliko hiljada eura, posao je veoma lak, svi uslovi su obezbeđeni“, obećava većina ovakvih oglasa. Iza mnogih od njih stoje trgovci ljudima i kriminalni karteli iz Čečenije, Gruzije i Ukrajine, a sve češće i iz zemalja bivše SFRJ. Mnoge od ovih žrtvi, naročito devojke, završavaju u lancu prostitucije na ulicama Berlina, Pariza i drugih evropskih gradova.

“Kriminalci u poslednjih nekoliko godina gotovo primarno koriste društvene mreže da bi došli do žrtava. Često se isti ljudi bave i trgovinom drogom, pa žrtve trgovine ljudima bivaju uvučene i u ta krivična dela“, navode stručnjaci iz UNODC-a. Da situacija bude još gora, sve se češće dešava i da trgovci ljudima ne koriste novac, kome je lako ući u trag, već digitalne kriptovalute, koje su, po samoj svojoj prirodi, anonimne.

Lažne osobe s imenima iz stripova i filmova

IT stručnjak Nikola Miladinović napominje da je i na prostorima našeg regiona sve više sumnjivih ponuda za posao.

“Na Facebooku i Instagramu sve češće možete videti ponude za posao u Nemačkoj ili Švajcarskoj, u kojima se traže medicinske sestre ili lekarke, ali sa ograničenjem u godinama. Obično je tu i kontakt telefon, ali na mrežama Viber ili WhatsApp. Potrebno je dobro obratiti pažnju na ovakve oglase, a ako se već razmišlja o odlasku u inostranstvo, to treba činiti preko zvaničnih agencija te ambasada ili konzulata“, ukazuje.

“Ono što nikako ne treba činiti je da se daju podaci unapred, poput broja pasoša, matičnog broja, radne biografije i slično, jer se upravo ti podaci najviše zloupotrebljavaju kada je u pitanju takozvana krađa identiteta“, objašnjava Miladinović.

Pojam “digitalno nasilje“ je sve češći i u regionu. U medijima se sve više govori o uznemiravanju putem društvenih mreža, interneta i aplikacija za dopisivanje. Česta pojava su upravo i “lažni nalozi“ na Facebooku, Twitteru i Instagramu. Ovo je toliko česta pojava da gotovo 30 odsto korisnika kaže da ima barem jedan nalog sa lažnim imenom. Ove “lažne osobe“ najčešće imaju imena iz stripova, filmova ili istorijskih ličnosti. Naročita opasnost su i lažni nalozi, koji imitiraju ili se predstavljaju kao osobe iz stvarnog života.

Novinarka Dejana Cvetković, koja je i članica grupe “Novinarke protiv nasilja“, kaže da na ovaj problem društvo mora da reaguje.

Jedna od deset žena iskusila digitalno nasilje

“Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije [WHO] pokazuje da svaka treća žena tokom života doživi neki oblik nasilja, a procenjuje se da je jedna od deset žena iskusila neki oblik digitalnog nasilja. Najčešći oblici nasilja u digitalnom prostoru su proganjanje (ukoliko osoba protiv vaše volje pokušava da uspostavi kontakt putem sredstva komunikacije), osvetnička pornografija (objavljivanje privatnih slika ili videa koje su nastale bez saglasnosti ili uz saglasnog, ali bez dozvole da se dalje distribuiraju), slanje slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja…“, nabraja Cvetković.

Prema njenim rečima, “uvrede i pretnje predstavljaju krivična dela i ne morate da znate zakon ukoliko poruke koje ste dobile izazivaju u vama strah ili uznemirenost“.

“Ukoliko takve poruke stižu u kontinuitetu iako ste već rekle osobi da prestane da vas uznemirava, ne odgovarajte dalje, napravite snimak ekrana i sačuvajte poruke, a potom možete blokirati osobu koja vam šalje poruke“, preporučuje Cvetković.

Stručnjaci upozoravaju da ovom “trendu“ doprinose i same aplikacije. I Facebook i Instagram aplikacije za pametne uređaje omogućavaju da u nekoliko klikova promenite nalog koji koristite. Iako je ovo primarno zamišljeno kako bi više osoba koristilo isti uređaj (naprimer unutar porodice), ogroman broj korisnika ovu opciju koristi za upotrebu lažnih naloga. Zakonska regulativa ne definiše direktno ovakve slučajeve, budući da se zakon ne bavi time da li nekome “lajkujete“ objave i sa kog naloga.

Zločina se planira u jednoj, kontakt iz druge zemlje

I tehnička priroda samog interneta, kao globalne mreže, umnogome otežava rad pravosudnim organima. “Kada se zločin planira u jednoj zemlji, sa žrtvama se putem interneta kontaktira u drugoj zemlji, a sam traficking se dešava u trećoj zemlji, organi reda se suočavaju sa brojnim tehničkim, proceduralnim i pravnim preprekama“, navode stručnjaci iz UNODC-a.

Podaci iz SAD-a navode da se gotovo 45 odsto “regrutovanja“ za trgovinu ljudima, i kasnije prostituciju, dešava putem društvenih mreža, čime internet postaje i glavni prostor i kanal komunikacije za ovakva krivična dela. U martu ove godine EUROPOL je, u saradnji sa francuskom i rumunskom policijom te španskim tužilaštvom, otkrio mrežu trgovaca ljudima. Pretraženo je 16 lokacija (od toga 10 u Francuskoj), uhapšeno je sedmoro organizatora kriminalne bande i otkrivene su 32 žrtve trgovine ljudima, od kojih je većina iz Rumunije. Sve žrtve su u kontakt sa krijumčarima došle putem interneta, a policija je zaplenila više desetina laptopova, računara i smartfona, šest luksuznih vozila te opremu za proizvodnju droge.