Mogu li kompjuteri zaista samostalno misliti?

Iako razvoj veštačke inteligencije i računara koji mogu samostalno da obavljaju razne složene zadatke traje već nekoliko decenija, najnovije verzije ovog računarskog softvera su prekretnica ne samo u svetu računara, već i ljudskog društva u celini.

Iako, po definiciji, veštačka inteligencija (artificial intelligence, AI) predstavlja računarski softver koji oponaša način na koji ljudski mozak obrađuje informacije, te može da “samostalno uči” (machine learning, ML) njene najnovije verzije, po mišljenju stručnjaka, mogu čak i da razviju svest o sebi kao živom biću, pa i da kreiraju sopstvenu ličnost.

Kako generisati svijest

Kada je pre par meseci Blake Lemoine, Googleova “zvezda” na polju softvera i mašinskog učenja, izašao u javnost sa tvrdnjama da je njegov softver “postao osoba”, većina tehnoloških stručnjaka je isprva odbacila njegove tvrdnje. Iako se o ovakvom razvoju AI softvera “mašta” još od ‘80-ih godina i prvih dana personalnih računara, većina programera, dizajnera čipova i računarskog hardvera se slaže da jednostavno još uvek ne postoji dovoljno moćan računar koji bi u potpunosti oponašao ili “iskopirao” rad ljudskog mozga.

Iako već više od decenije postoje tzv. bot programi raznih namena, ovo nije veštačka inteligencija u smislu nezavisnog kreiranja ideja i misli poput čovekovog mozga. “Bot” softveri su unapred programirani da na određene unose od strane korisnika odgovore na nekoliko načina, ali to u suštini nije razmišljanje, već samo napredni računarski kod.

Blake Lemoine je, sa druge strane, za vreme svog rada u tehnološkom gigantu Google razvio softver za veštačku inteligenciju pod imenom “LaMDA” (Language Model for Dialogue Aplications), koji je postao deo nekoliko projekata unutar samog Googlea. Zasnovan je na principu “veštačke neuralne mreže” ili “veštačkog mozga” i može da sam pretražuje internet i društvene mreže kako bi naučio značenje reči, izraza pa čak i celih rečenica unutar nekog dijaloga ili razgovora. Kako sve ove razgovore na internetu zapravo vode živi korisnici sa svojih računara ili smartfona, AI softver poput LaMDA može za kratko vreme napraviti veliku bazu ili biblioteku reči i izraza koje će kasnije koristiti u interakciji sa drugim korisnicima.

Stručnjak poslan na neplaćeni odmor

Google je čak napravio i posebnu aplikaciju, dostupnu inženjerima i akademskoj zajednici, pod imenom “AI Test Kitchen”, pomoću koje korisnici mogu da “nauče” ovaj softver i kompleksnim naučnim terminima.

Nakon tvrdnji samog Lemoinea da je LaMDA “postala svesno biće” te da može da “razgovara sa ljudima i van baze reči i fraza koje poznaje”, Google ga je suspendovao i poslao na neplaćeni odmor zbog “povrede tajnosti projekta i tehnologija u razvoju”. Ovo je bilo dovoljno da mnogi novinari, kao i dobar deo tehnološke zajednice optuže Google “za skrivanje najvećeg napretka još od pojave personalnih računara”. Sama kompanija Google, sa druge strane, tvrdi da je softver još u razvoju, te da nema ni govora o toliko velikom skoku napred.

“Mi jesmo lideri na mnogim poljima i želeli bi da imamo prvi samosvesni AI, ali LaMDA to jednostavno nije”, naveli su iz kompanije.

Blake Lemoine ipak tvrdi da ga je sofvter pitao “o moralu, ljudskim vrednostima”, te saopštio da mu je “dosadno”.

Većina stručnjaka za veštačku inteligenciju smatra da “govorni i jezički AI modeli poput LaMDA nemaju dovoljno podataka da bi bili sasmosvesni”, te da “ne bi prošao Turingov test”. Ovaj test je kreiran još 1953. godine od strane čuvenog matematičara i naučnika Alana Turinga, koji se smatra i jednim od osnivača moderne informatike. Turingov test je set pravila, računarskih modela i pitanja koja su zamišljena da dokažu da li su računar i njegov softver dostigli nivo svesti i razmišljanja kao prosečan čovek. Iako su tokom godina mnogi naučnici tvrdili da njihovi računari i programi mogu proći ovaj test, to nijednom računaru do sada nije u potpunosti uspelo.

Aplikacije već posjeduju vještačku inteligenciju

IT stručnjak Dejan Tomić kaže da mi zapravo svakodnevno koristimo neke od aplikacija koje poseduju veštačku inteligenciju.

“Sve aplikacije za društvene mreže jednim svojim delom koriste veštačku inteligenciju. Tako Facebook i Instagram mogu da samostalno označe vaše prijatelje ili vas na nekoj slici, na osnovu same baze podataka slika koje ste već postavili. Takođe, Facebook vam može na osnovu vaših prethodnih aktivnosti, lajkova ili sadržaja koji ste podelili, ponuditi novu muziku omiljenog izvođača ili preporučiti film ili seriju”. ukazuje Tomić.

“Instagram ide i korak dalje. Na osnovu vaših interakcija sa sadržajima drugih korisnika, aplikacija vam može pokazati najnoviju odeću, elektronske uređaje i bilo koje druge sadržaje, a u mnogim slučajevima vam i odmah ponuditi link ka proizvođaču ili prodavnici za onlajn kupovinu. Instagram će u budućnosti biti jedna velika robna kuća zasnovana na veštačkoj inteligenciji, pa će tako moći da prepozna i brendove i artikle koje nosi neka osoba na postavljenoj fotografiji”, objašnjava Tomić.

Kvantna budućnost i vještačke osobe

Iako se istraživači i stručnjaci slažu da trenutni računari, kako oni namenjeni običnim korisnicima, tako i veliki super računari još uvek ne mogu simulirati ljudski mozak i psihološku ličnost osobe, to će se u veoma bliskoj budućnosti promeniti.

Dolazeća generacija kvantnih računara, zasnovanih na potpuno drugačijem principu rada nego klasični računari sa procesorom, memorijom i uređajem za skladištenje podataka, otvara i potpuno nove mogućnosti. Nedavno je kvantni računar koji se razvija na Kalifornijskom univerzitetu uspeo da reši matematički problem star 90 godina za samo 30 sekundi. Googleov prototip kvantnog računara je još 2019. godine u simulacijama izveo računanja za koja je “običnom” super računaru potrebno više od 1.000 godina – i to za samo 200 sekundi.

Kineski istraživači sa Univerziteta za nauku i tehnologiju (USTC) predvođeni naučnikom Panom Jianweiem, stvorili su kvantni računar nazvan “Zuchongzhi 2.1” za koji tvrde da je najbrži na svetu i to čak milion puta brži od sledećeg kvantnog računara. Računar je dobio ime po osnivaču kineske matematike i nauke iz petog veka, a u nekim testovima i specifičnim zadacima je čak deset miliona puta brži od Googleovog kvantnog računara “Sycamore”. Kineski naučnici kažu da njihov kvantni računar može da vrši čak deset triliona izračunavanja u minutu.

Ipak, veštačka inteligencija je dostupna i običnim korisnicima, ne samo u aplikacijama za smartfon, već i u posebnoj klasi malih kućnih računara. Nazvani SBC (single board computer, računar na jednoj pločici), ovi mali računari poseduju posebno prilagođene procesore i komponente koje mogu da “vrte” softver za veštačku inteligenciju. Postoji više vrsta ovih “SBC for AI” računara, poput Google CoralDev, RockPi N10, HiKey 970 i BeagleBone. Najpoznatiji je svakako Xavier NX, kompanije Nvidia, koji za nekoliko stotina dolara nudi potpunu podršku za sve vrste AI apikacija, a podržava i više operativnih sistema u isto vreme. On ima brzinu od 21 tops (jedinica za brzinu AI izračunavanja), što je u rangu i nekih velikih računara, a sve to na pločici veličine smartfona. Xavier NX može da pokreće i softver za neuralne mreže, kao i nekoliko modela veštačke inteligencije u paralelnom modu. Ovakvi SBC računari su idealno rešenje za razvoj informacionog obrazovanja i u našem regionu, jer su cenom dostupni obrazovnim ustanovama, gde đacima i studentima mogu na vreme približiti dolazeći svet veštačke inteligencije i mašinskog učenja.