U Rusiji više nema ni Facebooka, ni video igara

Vodeće kompanije za razvoj video igara – Electronic Arts, Ubisoft, Epic Games, kao i gaming krilo Microsofta, saopštili su da do daljnjeg suspenduju sve vidove prodaje igara, kako online tako i fizičkih kopija unutar Rusije.

Take Two Interactive, kompanija koja stoji iza nekih od najpopularnijih igara kao što su “Grand Theft Auto”, “Max Payne” i “Bioshock”, otišla je i korak dalje: čak iako su igrači u Rusiji kupili legalnu kopiju igre, neće više moći da je instaliraju ili pokrenu, budući da igra putem interneta komunicira sa serverima na usluzi Rockstar Game Launchera.

Ipak, ovakva odluka sigurno nije bila ni laka ni jednostavna. Tržište video igara u Rusiji vredi više od 2,4 milijardi dolara, stavljajući je tako na daleko prvo mesto u Evropi po prodaji.

Zapravo, Rusija je i broj jedan u svetu po broju aktivnih igrača, ako se uzme odnos sa brojem stanovnika – čak 61,5 miliona građana Rusije igra neku od video igara na računaru ili na svojim mobilnim uređajima. Gotovo 12,8 miliona Rusa igra i MMO igre (massive multiplayer oniline) putem interneta, a čak 34 miliona igra više od jedne mobilne igre. Rusija učestvuje sa 15 odsto svih prodaja PC igara u svetu i 18 odsto svih prodaja mobilnih igara, što je stavlja u prvih pet zemalja u svetu.

Ako se na ovo dodaju i prateće gaming usluge i gaming oprema – konzole, razni kontroleri, te pristup bržem internetu (koji je ključan za uspešno igranje), ovo tržište vredi više od 3,4 milijardi dolara. Takođe, u Rusiji radi i na stotine domaćih gaming kompanija (development studios), koje imaju globalno prisustvo, poput ZeptoLab, Gaijin, Elephant Games i Nevosoft. Jedan od pet Rusa kaže da igra video igre svakog dana, a svaki deseti kaže da je “zavistan” od ovog vida zabave. Rusija takođe beleži i neprekidan rast svih sektora gaming industrije od 2016. godine do danas.

Mnoge tehnološke sankcije

Gaming kompanije su, pak, na začelju tehnoloških sankcija Rusiji. Više od 140 tehnoloških kompanija je u poslednjih mesec dana već delimično ili u potpunosti obustavilo rad i poslovanje u Rusiji, a neke od njih i u Belorusiji. Gigant na polju čipova i mobilnih procesora, američka kompanija Qualcomm, obustavila je prodaju svojih proizvoda ruskim kompanijama. I drugi gigant na polju čipova, Intel, zaustavio je sve isporuke procesora, grafičkih karti i memorijskih uređaja Rusiji.

Sonyjeva divizija PlayStation do daljnjeg neće prodavati konzole PlayStation 5, a razmišlja se i o prekidu online usluga za već postojeće korisnike.

Google, vodeća internet kompanija u svetu, blokirala je sadržaje gotovo svih medija sa sedištem u Rusiji na svojim platformama. Takođe, aplikacije dostupne u Play Store prodavnici ne mogu više povezivati (linkovati) sadržaje ruskih propagandnih medija RT i Sputnik, koji su inače pod direktnom kontrolom Kremlja. Uz ovo, ukinuti su i svi vidovi monetizacije sadržaja, bilo putem oglasa (Google Ad Sense i Ads for Business), ili putem videa na servisu YouTube. U Rusiji inače ima više desetina hiljada YouTube kreatora sadržaja koji imaju opciju monetizacije. Google je još u januaru isključio mnoge od usluga vezane za uslugu Maps i navigaciju u Ukrajini, kako ruske trupe ne bi mogle da koriste ove informacije sa satelita u planiranju napada.

Najveća svetska berza kriptovaluta, Coinbase, saopštila je da je blokirala više od 25.000 “digitalnih novčanika”, povezanih sa IP adresama na teritoriji Rusije. Takođe, Coinbase je negirala tvrdnje pojedinih stručnjaka da će “Rusija koristiti kriptovalute da izbegne široki spektar međunarodnih sankcija”.

Cisco Systems, najveći proizvođač mrežne opreme, takođe je prekinuo sve aktivnosti unutar Rusije. Kompanija za Internet plaćanja PayPal je prestala da prima nove korisnike iz Rusije, a dalje aktivnosti postojećih ruskih naloga su “pod strogom kontrolom”. Apple je takođe prekinuo prodaju svojih iPhone, iPad i MacBook uređaja, ograničio pristup usluzi Apple Pay iz Rusije, i takođe blokirao RT i Sputnik na svojim proizvodima. Slično Googleu, i Apple Maps digitalne karte za navigaciju se u Ukrajini više ne obnavljaju, kako bi se sprečilo njihovo korišćenje od strane ruskih vojnih snaga.

Špijunaža ili provokacija

Početkom marta ruski regulator Roskomnadzor blokirao je pristup društvenoj mreži Facebook, a nedelju dana kasnije i mreži Instagram navodeći kao izgovoro “širenje lažnih vesti uperenih protiv Rusije”. Obe blokirane mreže su u vlasništvu američke krovne kompanije Meta. Nekoliko dana pre toga, veliku kontroverzu među tehnološkim stručnjacima, ali i u globalnim medijima, je izazvala najava iz Mete da će “privremeno dozvoliti pozive na nasilje na svojim platformama prema Rusima koji vrše invaziju u Ukrajini”. Mnogi stručnjaci se sada pitaju da li će “pozivi na ubistvo Putina i drugih ruskih zvaničnika ubuduće moći da budu objavljivani na Facebooku – bez ikakvih sankcija”.

Nakon nedavnog obraćanja ukrajinskog predsednika Zelenskog poslanicima Kneseta u Izraelu, u medijima su “procurele” informacije da je proteklih nekoliko godina Ukrajini bilo onemogućena kupovina naprednog špijunskog softvera.

Radi se o softveru “Pegasus”, proizvodu izraelske kompanije NSO Group. Ovaj softver spada u grupu zero click sistema kojim je moguće pratiti mobilne komunikacije, email poruke, poruke u popularnim aplikacijama za dopisivanje, kao i locirati uređaje (a samim tim i korisnike). Iako je ovaj softver dostupan samo državama ili ovlašćenim državnim agencijama, Ukrajina je bez uspeha pokušavala da nabavi “Pegasus” još od 2019. godine.

Da bi ovaj softver radio, potrebna je i licenca proizvođača, “softverski ključ”, kojim se autorizuje njegova upotreba. Nabavku ovih licenci kontroliše izraelsko ministarstvo odbrane, a Ukrajina je nije dobila “zbog straha da će softver biti korišćen za praćenje visokih ruskih zvaničnika ili cyber napade na institucije Kremlja”. Još jedna zemlja bivšeg SSSR-a, Estonija, kupila je krajem 2018. godine “Pegasus”, ali je već sredinom 2019. njihova licenca za korišćenje ukinuta, takođe iz straha Izraela da će softver biti korišćen za napad na ruske IT sisteme i korisnike visokog ranga.