Ruska imperija laži u vijestima

Sukob u Ukrajini je ponovo u fokus javnosti stavio dugogodišnji problem lažnih vesti. Kao i puno puta do sada, medijima i izveštačima, ali i humanitarnim organizacijama i spasiocima je izuzetno teško da dođu do tačnih podataka o pravom stanju na terenu, kao i o civilima koji su ugroženi i kojima je neophodna pomoć.

Svakako da je ova poplava dezinformacija većim delom namerno kreirana, kao što je to slučaj i u svakom ratnom sukobu u svetu. Koliko dezinformacije mogu promeniti sliku o nekom vojnom konfliktu, svedoči i sukob u bivšoj SFRJ – zbog intenzivne kampanje dezinformacijama sa svih strana, te uništavanja vojnih i državnih dokumenata, ni danas se zna tačan broj poginulih i raseljenih, niti iznos materijalne štete usled ratnih razaranja.

Iz Kremlja, s ljubavlju

Društvenim mrežama se ovih dana veoma brzo proširio snimak nastao u Rusiji, koji je snimljen telefonom. Na snimku je sastanak lokalnog guvernera Kuzbaške oblasti Sergeja Civileva sa građanima, od kojih su većina bile majke mladih vojnika. Iako na snimku nije objašnjeno o kojim se vojnicima radi, vrlo je verovatno da su u pitanju kadeti srednjih vojnih škola ili pitomci vojnih akademija, koji su u Ukrajinu poslati slabo obučeni i opremljeni.

“Mi smo sve prevarene, sve… poslali ste ih tamo kao topovsko meso”, čuje se kako priča jedna od majki.

“Oni su mladi i neobučeni. Kako ste mogli da ih pošaljete bez našeg odobrenja”, pita druga žena na snimku.

Unutar Rusije ovaj snimak sasvim sigurno nije moguće pogledati. Rusija i njene federalne službe su uvele strogu cenzuru u medijima, a naročito na internetu. Ruski mediji takođe ne izveštavaju ni o brojnim protestima građana protiv ratnih operacija u Ukrajini, a oni koji to čine, izveštavaju o demonstrantima kao “stranim agentima”.

Mantra o “domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima” je svakako dobro poznata u zemljama širom bivše SFRJ. Bilo je to često opravdanje za razne političke poteze i odluke devedesetih godina. Taj narativ se poslednjih godina, prvo stidljivo, a sada i potpuno vratio u politički žargon, prvenstveno u Srbiji, ali i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Ruske vlasti imaju i dugu istoriju gušenja nezavisnog izveštavanja i slobodnog pristupa informacijama. Godine 2014. osnivač i CEO najveće domaće društvene mreže u Rusiji VKontakte, Pavel Durov, podneo je ostavku na sve funkcije. Durov je kasnije tvrdio da je “to učinio pod pritiskom”, te da kompaniju žele da preuzmu biznismeni bliski Vladimiru  Putinu. Mediji van Rusije su u to vreme izveštavali da je “Kremlj veoma nezadovoljan mrežom VKontakte, na kojoj se svakodnevno izveštava o sukobima na Krimu i u Donbasu, a često se objavljuju i kritički postovi o Putinu”. Sredinom septembra iste godine, druga velika domaća internet kompanija, Mail.ru kupila je još 48 odsto akcija i preuzela VKontakte. Danas su ove dve kompanije pod jednom krovnom, nazvanom VK.

Bijeg u sigurno okrilje Telegrama

Pavel Durov je Rusiju napustio početkom 2015. godine i ubrzo je (na još uvek nejasan način) dobio državljanstvo ostrvske federacije Saint Kitts i Nevis. Analitičari smatraju da je najverovatnije to postigao donacijom oko 250.000 dolara “Fondaciji za razvoj industrije šećera” u toj zemlji.

Durov je ubrzo i obezbedio investitore za svoju novu internet kompaniju, aplikaciju za sigurno dopisivanje Telegram. Ova aplikacija je, uz Signal, jedan od najsigurnijih načina za komunikaciju na internetu, a koriste je brojni aktivisti, novinari, kao i ljudi iz sveta bankarstva, politike i međunarodnih kompanija. Budući da je Telegram cloud based aplikacija – podaci se ne nalaze ni na jednom serveru, već samo njihovi mali delovi – u praksi je gotovo nemoguće doći do svih poruka jednog korisnika. Čak i ako neka od obaveštajnih službi ili hakerskih grupa i uspe da “provali” u nečiji Telegram nalog, oni mogu doći samo do “poslednje instance” (nekoliko poslednjih poruka) – ostatak razgovora je raštrkan  širom interneta.

Telegram je i veoma siguran zbog činjenice da koristi novorazvijeni sistem za enkripciju, nazvan “MTProto”. Ovaj sistem ima “simetrične ključeve” što omogućava daleko brže kriptovanje i dekriptovanje poruka korisnika. Zanimljivo je i da je ovaj način enkripcije podataka razvio Nikolaj Durov, stariji brat Pavela Durova. Telegram se do sada nekoliko puta našao pod udarom Kremlja, jer nije poštovao tzv. Yarovaya zakon, odredbe 374-FZ i 375-FZ, koje kažu da operateri interneta i mobilne telefonije moraju držati sve poruke koristila najmanje 30 dana. Ovaj zakon je počeo da se primenjuje još 2018. godine, a njegovo donošenje je pravdano “sprečavanjem terorizma i stranog uticaja unutar Rusije”.

Budući da aplikacija Telegram ima veoma napredan sistem enkripcije, nijedan od operatera nije mogao da, u skladu sa ovim zakonom, pristupi porukama korisnika. Telegram je nedavno zabranio sadržaje ruskog državnog medija RT na svojim aplikacijama. Pre toga, RT je zabranjen i na Facebooku, Twitteru i YouTubeu. Evropska unija je takođe zabranila sadržaje ruskih medija i njihov rad unutar članica, na šta je Kremlj odgovorio delimičnom blokadom Facebooka i Twittera. Takođe, na društvenoj mreži TikTok unutar Rusije više nije moguće dodavanje novih sadržaja. YouTube je, za sada, i dalje dostupan.

Prvi konfilkt uživo na društvenim mrežama

IT stručnjak Dejan Tomić kaže da je ukrajinski konflikt verovatno prvi koji se uživo prenosi i na društvenim mrežama.

“Poslednjih nedelja društvene mreže su bukvalno zatrpane sadržajima vezanim za Ukrajinu. Ima tu i mnogo lažnih vesti, snimaka upitne verodostojnosti, te očigledne proruske propagande”, ukazuje Tomić.

Podseća i na “šokantan skup podrške Rusiji u Beogradu, verovatno jedini takvog tipa u Evropi”.

“Sve je to prenošeno uživo na Facebooku i Twitteru, te je u objavama navođeno da je ‘Rusija jedini prijatelj Srbije po pitanju Kosova'”, objašnjava Tomić.

“I sada imate potpuno tabloidno izveštavanje u većini domaćih medija, gde se Rusija bukvalno predstavlja kao žrtva agresije. Tu su i brojni kvazi-analitičari koji nikako ne zaborave da spomenu ‘bratske veze Srbije u Rusije’. Sve to ima i svoj eho na društvenim mrežama, te većina ljudi zaista nema pristup tačnom i blagovremenom izveštavanju i informacijama o sukobu”, dodaje.

Zašto Putin nije YouTuber?

Poznata je i netrpeljivost Kremlja prema bio kakvom vidu kritike – nedavno je donesen i novi zakon o “sprečavanju lažnih vesti”, dok se, ustvari, radi o sprečavaju širenja informacija.

Zapravo, toliko lažnih vesti trenutno dolazi iz Rusije da je američki State Department morao da na svojoj zvaničnoj stranici postavi tzv. FAQ odeljak (česta pitanja i nedoumice) o sukobima u Ukrajini.

Razne desničarske grupe širom Evrope su (očekivano) postale “megafon” Kremlja, te na svojim stranicama šire propagandu o “ruskoj borbi protiv neonacista u Ukrajini”. Iako Facebook, Twitter i Instagram ovakve postove uklone u roku od 48 sati, do tada oni budu podeljeni hiljadama puta, te dopru do miliona korisnika.

Jedan od primera je deljenje fotografija navodne “ruske porodice u Ukrajini, zarobljene unutar ruševina nakon granatiranja ukrajinske vojske”. Naravno, u pitanju je lažna vest – radi se o snimku iz 2016. godine iz Sirije – ali je do njenog brisanja na Facebooku ovu objavu videlo 3,8 miliona korisnika. Drugi snimak, brzo skinut sa YouTubea, ali i dalje popularan unutar Rusije, prikazuje navodne “poljske vojnike, tenkove i opremu unutar Rusije”. Iako snimak zaista deluje uverljivo, te se vide vozila i oprema sa poljskim oznakama, brzo je utvrđeno da je snimak nastao u Finskoj, za vreme vojnih vežbi snaga NATO-a pre tri godine. Sličan snimak, deo ruske propagande, navodno prikazuje ukrajinsko borbeno vozilo BTR-70 u selu unutar ruske teritorije. I ovde je reč o lažnom videu – Ukrajina je rashodovala sve BTR-70M oklopnjake još početkom 2000-ih, te danas nema nijedno ovakvo vozilo u svom arsenalu. Sa druge strane, Rusija ih i dalje ima više od 400 u aktivnoj službi.