Olimpijske igre u sjenci špijunaže

Američki Federalni istražni biro, poznatiji kao FBI, pred početak Zimskih olimpijskih igara u Kini preporučio je svim američkim sportistima, ali i novinarima i sportskim funkcionerima, da ne koriste lične mobilne uređaje, računare, a naročito ne SIM kartice sa američkim brojevima dok borave u olimpijskom selu.

Umesto svojih ‘svakodnevnih’ uređaja koje koriste unutar SAD-a, stručnjaci za cyber sigurnost iz FBI-a preporučuju korišćenje jeftinijih, jednokratnih uređaja (disposable device) kao i korišćenje lokalnih pre-paid SIM kartica, poput onih namenjenih turistima. Ovakvi jeftini smartfoni se cenovno kreću u rasponu od 80 do 150 američkih dolara i, iako oni neće značajno opteretiti budžet američkih olimpijaca, ostaje pitanje – da li FBI i američke vlasti samo “dižu paniku” u dnevno-političke svrhe ili pak zaista postoje novootkrivene cyber pretnje iz najmnogoljudnije zemlje sveta?

Problem odnosa prema Ujgurima

Ovogodišnje Zimske olimpijske igre u Pekingu održavaju se u znaku drastičnih mera protiv pandemije, ali i u senci nikad zategnutijih političkih odnosa sa Zapadom. Već mesecima u celom širem regionu Pekinga na snazi su izuzetno oštre mere protiv širenja novog omikron soja koronavirusa – testiranja su svakodnevna, građani retko mogu napustiti svoj deo grada, a širom grada i budućeg olimpijskog sela vrše se  svakodnevne dezinfekcije. Na snazi su i mere strogog karantina za sve koji budu pozitivni na omikron.

Peking je organizaciju ove Olimpijade dobio još 2015. godine, na glasanju u Kuala Lumpuru. Ovo su prve Zimske olimpijske igre u Kini, i druge uopšte – nakon Letnjih igara održanih 2008. Ovo su i treće olimpijske igre zaredom koje se održavaju u Aziji, nakon Zimskih igara 2018. u Južnoj Koreji i prošlogodišnjih Letnjih igara u Japanu. Peking će tako postati i prvi grad u istoriji Igara koji je ugostio i letnje i zimske sportove. Četiri stadiona korišćena 2008. godine su modifikovana za zimske sportove u dvorani, a na Nacionalnom stadionu će se ponovo održati ceremonije otvaranja i zatvaranja Igara.

Iako Kina pokušava da ostavi utisak da je “situacija redovna”, prvenstveno zbog širenja izuzetno zaraznog soja omikron virusa, organizatori se suočavaju i sa mnogobrojnim slučajevima bojkota. Jedan od najčešće navođenih razloga je odnos kineskih vlasti i zvaničnog Pekinga po pitanju Ujgura, nacionalne manjine muslimanske veroispovesti. Naime, Kina već gotovo deceniju sprovodi program “socijalizacije” Ujgura, naročito u provinciji Xinjiang, prvenstveno u gradu Urumqi. Međunarodne organizacije i borci za ljudska prava od 2014. tvrde da kineske vlasti, uz svesrdnu podršku Komunističke partije, u Xinjiangu sprovode i programe masovne sterilizacije žena, prinudnog rada, te da su formirale “kampove za rad i obrazovanje”. Vlasti zvanično i ne negiraju postojanje ovakvih kampova, ali navode da je njihov cilj “uključivanje Ujgura u svakodnevni život, te borba protiv terorizma i separatizma”.

Brojke drastično variraju, od 120.000 Ujgura u dva ovakva kampa, pa sve do više od jednog miliona pripadnika ove manjine. Američke obaveštajne agencije na osnovu satelitskih snimaka i informacija sa terena navode da “Kina gradi još sedam ovakvih kampova, za najmanje još 140.000 ljudi”.

Organizacija Human Rights Watch od 2017. godine apeluje na Ujedinjene nacije, te pre svega SAD i Evropsku uniju da izvrše diplomatski pritisak i zaustave ovaj program “reedukacije”. Ipak, budući da je Kina u samom vrhu po izvozu i uvozu roba i u trgovini sa SAD-om, te u trgovini sa EU-om, do sada nije bilo značajnog diplomatskog napretka po ovom pitanju, iako su više puta kineske vlasti kritikovane i u Vašingtonu, i u Briselu.

Špijuniranje i nadzor kao svakodnevnica

Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je Kina ‘vodeća’ zemlja u svetu po broju nadzornih kamera, te kontroli internet pristupa. Stručnjaci smatraju da se čak dve trećine kamera sa mogućnošću prepoznavanja lica i osoba (AI-enabled camera) na svetu koristi u Kini.

Kina je još 2005. godine počela program masovnog prikupljanja podataka o aktivnostima građana, te njihove kompjuterske analize. Takođe, Kina je još pre jedne decenije počela i korišćenje mašinskog učenja (ML, machine learning) u sistemima za obezbeđenje i nadzor. Tako računari, zapravo velike serverske farme, sa hiljadama procesora i petabajtima prostora za skladištenje podataka, uz pomoć posebnih softvera uče da prepoznaju lica, način kretanja, pa čak i gestikulaciju pojedinaca. Što veći broj fotografija i video snimaka sistem ima, to postaje bolji u “predviđanju” ponašanja konkretnih osoba, pa čak i celih grupa. Ovo je zasnovano na činjenici da svaka osoba na svetu ima neku specifičnost u hodu, držanju glave, nesvesnoj gestikulaciji, itd. Iako mi ne primećujemo da neko pravi korak za pet centimetara duži od našeg, kompjuterski softver i algoritmi mogu na osnovu toga jedinstveno identifikovati svaku osobu. Ovakvi ML softveri su zahvaljujući ogromnoj količini podataka o milionima ljudi, tokom godina postali toliko dobri u svojim predviđanjima, da osobe prepoznaju sa čak 92 odsto tačnosti, iako one u međuvremenu promene frizuru, naočare ili su pak u grupi od nekoliko hiljada ljudi.

Sa ovakvim informacijama se slažu i “preko okeana” – obaveštajna zajednica SAD-a, sa svojom međunarodnom koalicijom “Five Eyes” (Velika Britanija, Novi Zeland, Australija i Kanada) godinama upozorava na brzi razvoj ovakve tehnologije u Kini. Nekadašnji direktor obaveštajne agencije NSA, admiral Michael S. Rogers, prvi je upozorio na razvoj ove tehnologije navodeći kako “kineska tehnologija nadgledanja napreduje velikom brzinom”. On je još 2015. tražio sankcije i zabrane za kineske tehnološke kompanije, naročito Huawei i ZTE.

“Jedan od glavnih ciljeva KKP i cele tamošnje tehnološke zajednice je da postignu tehnološku superiornost u odnosu na SAD i zemlje EU, a to žele postići prevashodno krađom naše intelektualne svojine i industrijskom špijunažom. Kina naročito brzo napreduje u oblasti 5G mreža, biotehnologije i nanotehnologija”, naveo je Rogers.

Spor koji postoji decenijama

Krađa intelektualne svojine i patenata je jedan od najvećih kamena spoticanja između SAD-a i Kine, još od sredine ‘90-ih godina. Naime, u vreme kada su personalni računari u domovima još bili retkost, svi dizajni mikroprocesora, čipova i memorija su dolazili iz nekoliko američkih kompanija – Motorole, Applea, IBM-a i Silicon Graphicsa. Kineske kompanije, kao i one sa Tajvana, ubrzo su uvidele da metodom “obrnutog inženjerstva” (reverse engineering) mogu stvoriti i masovno proizvoditi čipove istih ili sličnih performansi, sa daleko nižom cenom. Tako je početkom ‘90-ih nastala globalna industrija “PC klonova” – računara koji su sadržali procesore, memorije, pa čak i cele matične ploče sa “kloniranim” dizajnom.

Treba reći i da su u to isto vreme ovakvi računari bili dominantni u regionu ex-SFRJ zemalja, prvenstveno zbog drastično nižih cena, čak i nekoliko puta, u odnosu na tadašnje računare poznatih imena.

Kolumnista Goran Jovanović kaže da se Kina na velika vrata vraća u region, preko raznih državnih kredita i projekata.

“Na Balkanu, ali i u celoj Jugoistočnoj Evropi, imate realizaciju kineskog državnog projekta ‘Put svile’. On obuhvata povoljne kredite za izgradnju puteva i saobraćajne infrastrukture, ali i ulaganja u energetiku. Ovakve investicije su kod nas dočekane širom otvorenih ruku, pre svega zbog male zainteresovanosti evropskih zemalja i njihovih kompanija”, navodi.

Prema njegovim rečima, Kina takođe ulaže i u sektor tehnologije, a kineski brendovi smartfona i računara – Xiaomi, Huawei i Vivo su u vrhu po broju prodatih uređaja širom regiona.

“Na ovaj način, Kina jača svoje prisustvo u regionu i koristi Balkan kao odskočnu dasku ka centralnoj Evropi. Ipak, uprkos negodovanjima iz Brisela, ne treba očekivati značajnije promene. U situaciji kada je Kina jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera EU, posebno Nemačke i Francuske, te činjenice da poznate švajcarske, nemačke i francuske kompanije otvaraju svoje tvornice u Kini, ne treba očekivati ni da se zemlje regiona, sa svim svojim unutrašnjim problemima, preterano ‘opiru’ investicijama sa Dalekog Istoka”, objašnjava Jovanović.

Odakle potiče iPhone?

I zaista, iako zvaničnici SAD gotovo svakodnevno kritikuju ponašanje i politiku Kine, izgleda da te kritike nisu stigle “do ušiju” kompanija iz Silikonske doline. Većina današnjih smartfona, računara, komponenti, konzola za video igre, TV uređaja i druge elektronike se proizvodi u Kini. Ono malo kompanija koje imaju fabrike na Tajvanu, u Vijetnamu, te (sve ređe) unutar EU, zavise barem od nekoliko ključnih komponenti koje se, opet, proizvode u Kini.

Za ovakvu situaciju su “najzaslužnije” OEM fabrike širom Kine. Original equipment maker tj. “originalni proizvođač” je vrsta kompanije koja proizvodi raznu elektroniku pod imenom drugih, svetskih brendova. Tako se većina Apple proizvoda proizvodi u tvornicama Foxxcona i Pegatrona na Tajvanu, ali brojne komponente za njih dolaze iz Kine.

Drugi, manje poznati (i manje skupi) brendovi su gotovo 100 odsto proizvod kineskih kompanija. Šta više, američki sindikati i udruženja poslodavaca navode da je “između pet i sedam miliona proizvodnih radnih mesta preseljeno iz SAD-a u Kinu od 2002. godine”. Gotovo sva ova radna mesta i danas proizvode za poznate američke kompanije – od elektronike, preko odeće i obuće, do automobilskih delova.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je najprodavaniji smartfon u Kini već godinama – iPhone. Zapravo, neki podaci govore da u Kini ima dvostruko više aktivnih Apple uređaja nego u SAD-u (oko 228 miliona aktivnih uređaja, nasuprot nešto manje od 120 miliona u SAD-u). Tako Kina prednjači po ukupnom broju korisnika, iako po tržišnom udelu Apple ima najveći procenat u Japanu – više od 70 odsto.

Mnogi stručnjaci smatraju da Kina “nema više šta da nauči od kopiranja američkih proizvoda”. Iako je ovo verovatno tačno, ipak Olimpijske igre pred nama imaju i jak politički predznak. Naime, kineski organizatori su preko Međunarodnog olimpijskog komiteta upozorili sve takmičare, članove delegacija i sportske funkcionere da se “uzdrže od bilo kakvih politički motivisanih akcija ili govora, naročito u komunikaciji sa predstavnicima medija”. Ko ne bude poštovao ove “preporuke”, verovatno će se suočiti sa diskvalifikacijom, oduzimanjem medalja i dugotrajnom zabranom ulaska u Kinu.