Kako je ‘svemirski internet’ postao najveći Putinov neprijatelj

Osim za komunikaciju ukrajinskih snaga bezbjednosti, Starlink se pokazao (možda i bitnijim) u rukama brojnih novinara i aktivista, pa je njime izveden i vojni, i medijski, i moralni udar na Putina.

Prvi korisnici usluga Starlinka su bili pripadnici ukrajinskih specijalnih snaga na granici sa Rusijom, kao i obavještajne agencije (EPA)

Iako je od početka ruske agresije na Ukrajinu velika većina komunikacionih sistema u prekidu, pomoć je stigla sa neočekivane adrese – od najbogatijeg čoveka na svetu.

Milijarder Elon Musk, osnivač i većinski vlasnik kompanija Tesla i Space X, u Ukrajinu je poslao sisteme za satelitski internet kako bi se i na prvoj liniji fronta moglo pristupati globalnoj mreži. Ispostaviće se i da je internet jedan od najvećih problema za ruskog agresora, jer se na njemu gotovo ništa ne može sakriti.

U Ukrajini je trenutno aktivno više od 10.000 terminala za pristup mreži Starlink (Zvezdana veza). Ministar telekomunikacija Mihail Fedorov je izneo i informaciju da ove terminale na prvom mestu koriste ukrajinske snage bezbednosti, kao i službe za hitnu pomoć. Uz njih, još najmanje 150.000 civila koristi ovaj ‘svemirski internet’ kako bi u svet poslali sliku o ruskoj agresiji i dokumentovali ratne zločine i razaranja.

Ideja stara decenijama

Sam sistem Starlink kao ideja postoji još od 2006. godine, ali je gotovo celu deceniju bio „u fioci“, pre svega zbog nerazvijene satelitske tehnologije. Iako slični satelitski sistemi postoji još od osamdesetih godina, u to vreme nije bilo moguće na lak i brz način lansirati veliki broj satelita, kako bi se pokrio veći deo planete. Svi ovakvi sistemi se nalaze u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO, Low Earth Orbit) kako bi bili što manje izloženi svemirskom zračenju i sudarima sa mikro-meteoritima, što su i najveći „neprijatelji“ bilo kog veštačkog satelita, kao i svemirskih stanica poput ISS.

Tokom devedesetih su načinjeni prvi koraci u ostvarenju konačnog cilja – da svaka tačka, bilo gde na Zemlji, bude pokrivena komunikacionim signalom koji bi omogućavao telefonske pozive, televiziju i radio, te neku vrstu interneta.

Sistemi Teledesic, Iridium i Globalstar su više od dve decenije bili jedino rešenje za uspostavljanje komunikacije iz udaljenih regiona, poput Antarktika ili Amazonske prašume, te ratom zahvaćenih područja ili regiona pogođenih prirodnim katastrofama.

Iridium je i danas najkorišćeniji sistem „prve generacije“ – sastoji se od 65 satelita i omogućava usluge telefonije, slanja fax poruka, kao i internet konekciju u tzv. TDMA konfiguraciji. Ove usluge koriste „L-Band“ frekvenciju od 1.625 megaherca, što „na terenu“ znači da sam kvalitet signala prilično zavisi od trenutnih vremenskih prilika, kao i broja dostupnih satelita. Iako nije pouzdan kao 3G ili 4G mobilna telefonija, Iridium je nezamenljiv u uslovima kada je on „jedini izlaz“, obično u slučajevima kada treba pozvati spasilačke ekipe.

U počecima je sve bilo ‘naučna fantastika’

Sa druge strane, sistem Starlink je od samog početka dizajniran da bude u potpunosti nezavistan od vremenskih prilika i vrste situacije u kojoj se koristi. Samu tehnologiju je još 2004. razvila kompanija SSTL, koju je Space X kasnije kupio i postao vlasnik njenih patenata. Osam godina kasnije, Elon Musk je saopštio da je u planu lansiranje najmanje 700 satelita za mrežu koja se tada zvala WorldVu, što je tada u stručnim krugovima označeno kao „naučna fantastika“. Takođe, mnogi stručnjaci su tada smatrali i da Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) nikada neće dati zeleno svetlo za izgradnju ovog ili bilo kog sličnog sistema.

Mnogi astronomi su takođe bili veoma glasni protivnici lansiranja velikog broja satelita, tvrdeći da će oni stvoriti efekat „niske refrakcije“ (LLR, low light refraction), u kome bi konstantno prelamali sunčeve zrake, te u velikoj meri onemogućavali rad velikih teleskopa. Ipak, 2014. godine, američka Federalna komisija za telekomunikacije (FCC) je dala dozvolu za ovaj projekat, sada pod nazivom Starlink, i sa daleko većim brojem potencijalnih satelita.

Do kraja 2025. godine, kada bi Starlink sazvežđe satelita trebalo da bude u potpunosti završeno, planirano je da se lansira ukupno 7.518 satelita, koji će nadletati Zemlju na udaljenosti od 340 kilometara. Polovina njih će raditi na tzv. Ka/Ku frekvencijama, dok će još oko 4.320 satelita biti „čvorišta visokog protoka“ (HbH, High bandwith Hub) i radiće na nekoliko Ka/V-band frekvencija.

Američka agencija FCC je takođe zahtevala da polovina ovih satelita počne sa radom u prvih šest godina, što treba da se desi do proleća iduće godine. Do sada je potrošeno više od 10 milijardi dolara, a ceo sistem će, kada bude završen, koštati oko 45 milijardi dolara. Cena lansiranja bi bila i daleko veća da se svi ovi sateliti ne lansiraju u grupama od 40 do 50, raketom Falcon 9, koju takođe proizvodi kompanija SpaceX.

Usluge pristupa će pojeftiniti

Trenutno se cena pristupa ovom sistemu kreće oko stotinu američkih dolara mesečno, ali će ona značajno padati kako se bude uvećavao broj globalnih korisnika. Trenutno ima oko 750.000 aktivnih Starlink terminala, a do kraja godine će ih biti više od 1,2 miliona.

U praksi, kvalitet veze i brzina protoka podataka i dalje zavisi od geografske lokacije korisnika – nad Balkanom je aktivno gotovo 140 ovih satelita, a do proleća će taj broj biti dupliran.

Za sam pristup mreži je neophodna posebna satelitska antena i uređaj za konverziju signala u podatke koje računar može da čita. Postoji i nova verzija Starlink Router Two uređaja, koji ima napredne opcije za zaštitu podataka, naročito ako se Starlink koristi u udaljenim lokacijama. Sistem će naročito biti koristan u regionima gde do sada nije bilo telekomunikacione infrastrukture.

Sam Musk je obećao preko 100.000 besplatnih terminala za afričke zemlje, te još oko 50.000 za Indiju. Inače, u Indiji je unapred naručeno i više od 15.000 komercijalnih terminala, iako je pokrivenost signalom i dalje mala.

Ujedinjene nacije takođe imaju velika očekivanja od ovog sistema koji bi mogao dovesti do prave ekonomske revolucije u regionima Filipina, Okeanije i Indonezije, te udaljenih područja Australije i Novog Zelanda.

Za početak naredne godine najavljen je i početak rada posebnog sistema Starlink for Business, koji će imati svoje zasebne satelite (Dedicated Network) za poslovne korisnike, poput velikih tankera, rafinerija, naftnih platformi, kao i brojnih državnih agencija i službi širom sveta. Taj „poslovni“ Starlink će imati i novi dizajn antena, kao i mnogo veće brzine protoka podataka (oko 500 mbit u sekundi, u odnosu na 150 mbit za obične korisnike).

Moralni i medijski udar na Putina

Već početkom aprila ove godine, na terenu u Ukrajini je bilo aktivno više od 5.000 Starlink terminala. Prvi korisnici su bili pripadnici specijalnih snaga na granici sa Rusijom, kao i obaveštajne agencije. Iako se u početku verovalo da je sistem stigao u Ukrajinu putem američke agencije USAID, kasnije se ispostavilo da je ceo sistem direktno dopremila kompanija Space X. Kako je Musk tada naveo na društvenim mrežama, rad celog sistema u Ukrajini je besplatan.

U maju je otkriveno da ukrajinska vojska ima novu domaću aplikaciju pod nazivom „Vepevnei Postril“ (Dobar pogodak), koja koristi lokacijske i GPS podatke sa ovih satelita, ukrštene sa internet mapama za precizno artiljerijsko gađanje.

Pored korišćenja za komunikaciju ukrajinskih snaga bezbednosti, Starlink sistem se pokazao (možda i bitnijim) u rukama brojnih novinara i aktivista. Oni sistem koriste kako bi „u realnom vremenu“ u svet slali video zapise i fotografije o ruskim zločinima i pravoj razmeri agresije. Internet je postao i nezaobilazno „oružje“ samog predsednika Volodimira Zelenskog, koji se svakodnevno, a često i više puta u toku dana, putem raznih aplikacija obraća kako svojim građanima, tako i skupovima i organizacijama širom sveta.

„Ovo je i moralni, pa i medijski udar na predsednika Putina, ne samo vojni“, izjavio je nedavno američki general Steve Butow, koji je i visoki zvaničnik Pentagona.

Smjene zbog ‘Starlinka’

Čini se da je i sam Putin svestan da gubi medijski rat (ako ga već nije i izgubio), te je sredinom jula naredio Vazduhoplovnim i kosmičkim snagama vojske Rusije da onemoguće rad Starlinka nad Ukrajinom. No, to je lakše reći nego učiniti – ceo sistem je od početka dizajniran da bude „dvostruko otporan“ (double redundant). Za razliku od klasičnih bakarnih ili optičkih internet kablova, te bežičnih WiFi mreža, kod kojih bilo kakvo ometanje ili oštećenje opreme rezultuje potpunim prekidom signala i veze ka internetu, Starlink zbog svog ogromnog broja satelita može da nesmetano radi i sa „smanjenim kapacitetom“. To u praksi znači da čak iako terminal izgubi vezu sa nekoliko satelita, on nesmetano nastavlja da radi sa smanjenom brzinom protoka informacija. Sama Starlink antena je „pametna“ (smart array), te sadrži elektronske komponente koje nezavisno od korisnika prate položaj dostupnih satelita.

Diplomatski izvori u Washingtonu tvrde i da je „nemogućnost obaranja Starlink sistema nad Ukrajinom bio razlog da Putin razreši svih funkcija Dmitrija Rogozina“, inače njegovog bliskog prijatelja i političkog saveznika. Sam Rogozin je obavljao čitav niz visokih funkcija u Kremlju, a sredinom jula je smenjen sa mesta direktora ruske svemirske agencije Roskosmos.

Iako je sam Putin u martu otkrio postojanje laserskog sistema Peresvet, koji sa kopna ili mora može da obara letelice, pa čak i satelite u orbiti, mesecima kasnije se ispostavilo da je sistem još u fazi testiranja, te da je do sada oborio samo jedan nefunkcionalni ruski satelit – Kosmos 2441.

Nedavno je Elon Musk na Twitteru otkrio da „Rusija sada pokušava da cyber napadima onesposobi servere za uslugu Starlink“ i naveo da Kremlj nema tehničke mogućnosti da ometa sam satelitski signal. Prethodno mu je Rogozin na Twitteru poručio da je „neprijatelj Rusije“ (zbog pomoći Ukrajini), da ga „smatraju odgovornim“, te da mu se „može desiti da umre pod nerazjašnjenim okolnostima“.

Izvor: Al Jazeera