Digitalni token NFT donosi novu revoluciju

Kada je programer Tim Berners Lee 1990. godine kreirao prvu verziju world wide weba (www), zapravo interneta u današnjoj formi, nije mogao ni da nasluti da će samo tridesetak godina kasnije njegov izum svakodnevno koristiti milijarde ljudi širom sveta – za komunikaciju, zabavu, ali i kupovinu virtuelnih umetničkih dela i predmeta.

Većina vodećih ekonomista i računarskih stručnjaka smatra da se aktuelna faza razvoja interneta i online trgovina može nazvati i “novim tipom ekonomske delatnosti”.

Ova “ekonomija za 21. vek” se zasniva na novoj generaciji računarskih procesora sa mogućnostima veštačke inteligencije (AI Cores), kripto-valutama poput Bitcoina i Ethereuma te tehnologiji digitalne sigurnosti i autentičnosti Blockchain.

Deseci milijardi dolara u kripto valutama

Kripto-valute ne postoje u fizičkoj formi, poput novčanica ili kovanog novca, njihova vrednost se ne meri u vidovima bankarskih garancija (zlato i hartije od vrednosti), niti ih je izdala neka centralna banka ili državni organ. Ipak, poslednjih godina sve veći broj “standardnih” banaka, hedge fondova, brokerskih kuća i berzanskih kompanija ulažu desetine milijardi dolara u kripto-valute. Ovakvo ponašanje velikih finansijskih institucija je dodatno ohrabrilo pojedince te manje kompanije da se aktivno uključe u “izradu” kripto-valuta.

Većina stručnjaka definiše kripto-valute kao “digitalni pandan novcu, za koje se može utvrditi tačna vrednost ili se njima može trgovati”. Ovaj “digitalni novac” koristi razne računarske tehnologije i algoritme kako bi se “digitalno potpisao” svaki bitcoin ili slična valuta i time se nesumnjivo garantovala njena vrednost i autentičnost.

Kolekcija “digitalnih sertifikata” se naziva Blockchain. Sertifikati su podeljeni u grupe manjih fajlova nazvanih “blocks” (sam termin blockchain znači “nepremostivi lanac ili zid”). Tehnologija koristi više različitih algoritama za kriptografsko zaključavanje fajlova. U teoriji je moguće “provaliti” u Blockchain zapise, ali je za to neophodan jedan od 10 ili 20 najvećih super-računara na svetu, a svi oni su mahom u državnom vlasništvu.

Svaki od ovih “kripto-blokova” sadrži “zaglavlje” (hash pointer), koje ukazuje na prethodni blok, te pokazuje autentičnost. Tu je i zapis o datumu i vremenu korišćenja te da li se sa tim blokom već trgovalo. Ovakva struktura omogućava i proveru “unutar sistema” – ili su svi fajlovi verodostojni i originalni, ili nije nijedan. Zbog ovakvog softverskog dizajna, Blockchain tehnologija se smatra dosad najboljom i najsigurnijom kada je u pitanju online trgovina i prenos sredstava.

Digitalni ključevi sa 64 broja u nizu

Takođe, koristi se i proces za potvrdu autentičnosti, nazvan “timestamping”, baziran na SHA 256 sistemu šifara. SHA 256 ključevi su među najbezbednijim mogućim na današnjem nivou razvoja računarskih sistema, a koriste ih i obaveštajne agencije poput CIA, NSA, BND, kao i većina svetskih berzi. Ovi digitalni ključevi imaju 64 brojeva u nizu, a super računarima je potrebno između hiljadu i deset hiljada godina neprekidnog računanja da bi ih “slomili”.

NFT (non fungible token) je jedinstveni digitalni token koji je nezamenljiv i potpuno unikatan te je takođe baziran na Blockchain tehnologiji. NFT je najlakše razumeti kao digitalni “vodeni žig” kojim se nepobitno može utvrditi verodostojnost neke digitalne datoteke – slike, video klipa, audio fajla, kripto-valute… Zapravo, NFT tokenom se može potpisati bilo koji računarski generisani fajl.

Mnogi vezuju NFT tokene za pojam “digitalnih autorskih prava”, što nije tačno – originalni autor ili kreator fajla i dalje ima sva prava nad njim, a NFT-om se samo potpisuje vaša “kopija”. To, naravno, ne znači da se i autor ne može odreći ili prodati sama autorska prava, ali to nije obuhvaćeno samim NFT tokenom. Zbog ovoga, NFT tokeni su u protekle dve godine postali izuzetno popularni za online prodaju umetničkih dela, prvenstveno slika i muzike.

Prva velika prodaja nekog NFT umetničkog dela se desila početkom ove godine – umetnik Mike Winkelman je prodao svoju digitalnu sliku First 5000 Days za 69 miliona dolara. Ovo je i dalje jedan od tri rekorda prodaje nekog umetničkog dela živog umetnika. Još jedno NFT digitalno delo istog umetnika, kratak video pod nazivom Crossroads, prodato je sredinom godine za šest miliona dolara.

Pomoć umjetnicima u doba pandemije

Za kratko vreme trgovina NFT umetninama je postala i ozbiljan globalni biznis. Poznata aukcijska kuća Christies je saopštila da je ove godine prodala NFT umetnička dela u vrednosti od 150 miliona dolara. Ipak, klasična “fizička” umetnička dela i predmeti i dalje imaju primat – prodato ih je 2021. godine za više od 1,7 milijardi dolara.

Ova kuća je prodala i komplet od devet NFT umetničkih dela pod imenom CryptoPunks za nešto više od 16 miliona dolara. Poznata kompanija za sportsku opremu Under Armour je predstavila i prvu kolekciju “digitalnih NFT patika”, pod imenom GCF. One neće biti unikati, već je ponuđeno 2.974 parova ove “virtuelne obuće”.

I velike tehnološke kompanije i društvene mreže aktivno rade na ulasku u “NFT svet”.

“Aktivno istražujemo mogućnosti NFT tehnologije i kako ona može pomoći da unapredimo našu mrežu i aplikaciju”, naveo je nedavno Adam Mosseri, CEO društvene mreže Instagram.

I Meta, krovna kompanija ove mreže (kao i Facebooka i WhatsAppa) takođe aktivno radi na uvođenju NFT tehnologije.

U stvarnom svetu internet je od velike pomoći umetnicima, naročito u vreme globalne pandemije. Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković kaže da joj društvene mreže pomažu u velikoj meri.

“Internet je mesto gde sada možemo da pratimo jedni druge u svakodnevnom radu. To umnogome povezuje umetnike, a samim tim nas i motiviše. Internet nam i mnogo pomaže u prodaji umetničkih dela, pogotovo što tu možemo da dopremo do najšire publike u celom svetu”, navodi Marinković Stanković.

DJ-evi nastupaju na ‘digitalnoj online žurci’

Sa druge strane, dodaje, sama cena umetničkog dela gotovo nikada nije i mera njegove prave vrednosti.

“To je svima jasno odavno, kao i da je pravu cenu umetničkog dela teško odrediti. U današnje vreme, a naročito u našem regionu, umetnici su često prinuđeni da svoja dela prodaju po mnogo nižoj vrednosti, da bi preživeli ova vremena”, objašnjava Marinković Stanković.

NFT se ne koristi samo za digitalne slike, fotografije i video. Poznati DJ i producent Steve Aoki je nastupao na “digitalnoj online žurci” za Božić, a sve u virtuelnoj zajednici pod imenom “Monkey Kingdom” koja je izgrađena na NFT tehnologiji. Na isti način su se kupovale “ulaznice” za ovaj party.

Cheryl Fox, koja je najpoznatija po fotografijama brojnih umetnika i pop zvezda, takođe je ponudila 12 originalnih fotografija kao NFT. U pitanju su fotografije muzičkih zvezda kao što su Jay Z, Snoop Dogg i Justin Bieber.

Globalni sportski gigant Nike takođe ulaže u NFT – kupili su web stranicu RTFKT koja je specijalizovana za dizajn virtuelne sportske opreme.

Legendarni košarkaš, a danas vlasnik više uspešnih brendova, Michael Jordan pokrenuo je i sopstvenu aplikaciju i platformu za NFT pod nazivom HEIR. Za samo nekoliko dana investitori su u ovu aplikaciju uložili 10,6 miliona dolara.

I Melanija Trump ponudila svoju sliku

I bivša prva dama SAD-a Melania Trump je ponudila umetničku sliku nazvanu Melania's Vision kao digitalni NFT. Na slici je, naravno, sama gospođa Trump, a jedna NFT kopija ove slike košta 187 američkih dolara.

Takođe, i tvitovi se mogu prodavati kao NFT, budući da je svaki tvit jedinstven i unikatan te nastao od jedinstvenog korisnika u nekom vremenskom trenutku. Osnivač i doskorašnji CEO Twittera Jack Dorsey je u martu prošle godine prodao svoj prvi tvit, koji je prvi tvit uopšte na ovoj društvenoj mreži, za 2,8 miliona dolara biznismenu iz Malezije.

Online video igre takođe imaju dugu istoriju prodaje virtuelnih dodataka i unapređenja za razne likove, a koji se sada mogu prodavati kao NFT, pa se očekuje da će samo ovo tržište vredeti više od četiri milijarde dolara do 2025. godine.