Digitalne valute troše struju kao cijela jedna država

Rudarenje kriptovaluta je postalo toliko unosan biznis u svijetu da stručnjaci smatraju da mreža kripto-računara širom planete zapravo predstavlja najveću dostupnu računarsku snagu.

Za razliku od standardnih banknota, papirnog ili metalnog novca, kriptovalute može da kreira svako ko posjeduje 'opremu za rudarenje' (Reuters)

Većina ekonomskih stručnjaka smatra da će u narednim decenijama svet u velikoj meri, ili čak u potpunosti, preći na korišćenje digitalnog novca, danas popularno nazivanih ‘kriptovalutama’.

Razlog zašto ove digitalne valute, poput bitcoina, ethereuma ili dogecoina, imaju u svom nazivu i ‘kripto’ je taj što je njihovo stvaranje (nazvano i rudarenje, eng. mining), te čuvanje u digitalnim novčanicima, vezano za korišćenje velikog broja složenih kriptografskih algoritama.

Kriptovalute su u svojoj osnovi samo skup matematički dobijenih digitalnih podataka. Zapis o ukupnom broju ovako dobijenih digitalnih podataka se naziva ledger i u njemu je definisan broj jedinica neke kriptovalute. Ovakav “digitalni novac” se razlikuje od tradicionalnih valuta po tome što za njega ne postoje bankarske garancije, npr. u zlatu ili hartijama od vrednosti, kao ni centralna banka ili neki državni organ koji ih izdaje.

Za razliku od standardnih banknota, papirnog ili metalnog novca, kriptovalute može da kreira svako ko poseduje “opremu za rudarenje” (eng. mining rig), te posebne vrste hardvera za ubrzanje izračunavanja algoritama (graphic accelerator, GA). Tehnologija provere autentičnosti svakog “digitalnog novčića” se naziva blockchain i generalno se smatra izuzetno bezbednom, nekoliko puta više nego što je to slučaj sa klasičnim bankarskim transakcijama.

Veoma teško nabaviti napredne grafičke kartice

Trgovina kriptovalutama obuhvata korišćenje kompleksnih algoritama za enkripciju, koje je (za sada) gotovo nemoguće hakovati ili zloupotrebiti. Računari koji se koriste za povezivanje na globalnu mrežu za stvaranje kriptovaluta se nazivaju “čvorištima” (eng. node).

Prenos kriptovaluta putem interneta ili trgovina njima se verifikuje procesom koji se naziva timestamping, suštinski “vremenska oznaka”. Ovaj digitalni žig koji je garant autentičnosti kriptovalute je baziran na izuzetno složenom standardnom sistemu šifri nazvanom SHA-256. Ovaj sistem šifri je toliko bezbedan da ga koriste i velike obaveštajne službe, poput CIA i NSA.

Ovakve algoritme “vrte” posebno prilagođeni računari nazvani “Crypto PC”. Da bi oni bili efikasniji, obično im se dodaju i grafičke kartice velike brzine (grafički akceleratori), koje su u stanju da “rešavaju” kriptografske algoritme daleko brže od računarskih procesora opšte namene.

Usled popularnosti bitcoina i njegove “proizvodnje” širom sveta, poslednjih godina je postalo veoma teško na samom tržištu nabaviti napredne grafičke kartice. Mnogi vlasnici velikih postrojenja za kripto-valute često putem online prodavnica kupuju čitave zalihe ovih kartica (bulk buying), a neki idu i dotle da ih kupuju direktno od proizvođača, iz same fabrike, često u Kini ili na Tajvanu. Manji “bitcoin rudari” često preprodaju ove kartice i po nekoliko puta višim cenama.

Ovako velika potražnja, dalje uslovljena i globalnom nestašicom čipova, dovela je i do velikog skoka cena grafičkih kartica, ali i memorijskih čipova, kao i drugih računarskih komponenti. Tako popularne grafičke karte, sa procesorima iz  kompanija Nvidia i AMD, često nisu dostupne i po pola godine, a i kada se pojave u prodavnicama ili online robnim kućama, “nestanu” za samo nekoliko sati. Tako je nastalo i svojevrsno “globalno crno tržište” ovih kartica, kako novih tako i polovnih, a najviše se traže kartice iz serije Nvidia GTX.

Popularni i na Balkanu

IT stručnjak Dejan Tomić već godinama prati događaje na polju kripto-tržišta, te kaže kako su i u našem regionu “ovakvi računari za ‘bitkoin rudarenje’ veoma popularni, mnogo više nego što se u javnosti misli”. Podseća i kako je nedavno sprovedena velika zaplena “mining” hardvera i računara na Kosovu, najmanje 272 takozvana “kripto-rudara”, a sve usled energetske krize koja tamo vlada.

“Godinama mnogi žitelji Kosova ne plaćaju struju, ili to retko čine, pa se činilo da je rudarenje kriptovaluta tamo veoma isplativ biznis”, ukazuje Tomić.

Prema njegovim rečima, “samo rudarenje nije nelegalno, naravno ako niste nelegalno priključeni na elektromrežu”.

“Većina zakonodavstava u regionu slabo ili nimalo ne prepoznaje kriptovalute i sam proces njihovog rudarenja, mada se to rapidno menja, te je za očekivati da će već ove godine to u zemljama regiona biti i zvanično regulisano. Takođe, postoje i planovi da se ovoj ‘proizvodnji’ kriptovaluta priđe i na daleko ozbiljniji način, uz krupna ulaganja nekoliko kompanija, a ova postrojenja bi koristila struju iz obnovljivih izvora energije”, objašnjava Tomić.

Od Kine do Islanda

I širom sveta je veliki broj vlada i državnih organa sve više zabrinut energetskim krizom, uz istovremeno veliki rast potrošnje električne energije. Budući da postrojenja za rudarenje kriptovaluta rade 24 sata dnevno preko cele godine, ona troše i izuzetno mnogo struje, čak toliko da je izračunato da se jednostavno ne isplati rad sa nekoliko kripto-računara, jer cena same opreme i struje uveliko prevazilazi vrednost dobijenih bitcoina ili drugih digitalnih valuta.

Zbog svega, većina onih koji ulaze u biznis to čini sa najmanje dvadesetak mining rig računara, a postoje i ogromne hale pune ovih uređaja, koje se popularno zovu “farmama” ili “oknima” (mining pits). Jedna od najvećih ovakvih kripto-farmi se doskora nalazila u gradu Dailan, u Kini.

Zbog jeftine struje, Island se smatra “rajem” za rudarenje kriptovaluta, a najveća kripto-farma se naziva Genesis i nalazi se u Rejkjaviku. Tu je i poznati mining pit, pod imenom GigaWatt, verovatno tako nazvan po količini struje koju troši, u američkoj saveznoj državi Washington.

Da su bitcoini država…

Zapravo, rudarenje kriptovaluta je postalo toliko unosan biznis u svetu da stručnjaci smatraju da mreža kripto-računara širom planete zapravo predstavlja najveću dostupnu računarsku snagu. Snaga ove mreže je oko 1.300 puta veća od najbržih dostupnih super-računara ili oko 2,7 puta veća od svih servera koji upravljaju internetom.

Da rudarenje kriptovaluta neće uskoro prestati, svedoče i ulaganja velikih svetskih kompanija u tržište kriptovaluta. Pre nekoliko godina je i gigant Facebook pokrenuo planove za sopstvenu globalnu kriptovalutu pod imenom libra. Iako je, prevashodno zbog pandemije, rad na toj valuti zamrznut, Facebook ima podršku velikog broja finansijskih i berzanskih kompanija. Kompanija Tesla je prošle godine uložila više od 1,5 milijardi dolara u bitcoin.

Kada bi svi “računari za rudarenje” bili u jednoj zemlji, ona bi bila 11 država po potrošnji električne energije. Trenutno bitcoin-miners troše struje kao i 60 manjih zemalja zajedno. Ovo su samo teorijske procene i obuhvataju samo najpopularnije kriptovalute. Procene su da samo rudarenje jedne valute, bitcoin, troši električne energije kao i cela Argentina ili dva puta više od cele Švajcarske.

Stručnjaci procenjuju ukupnu potrošnju struje za digitalno rudarenje na preko stotinu teravat-časova godišnje. Zanimljivo je i da trećinu ove utrošene energije ne koriste sami kripto-računari, već uređaji za hlađenje postrojenja. Inače, čipovi na grafičkim karticama oslobađaju veliku količinu toplote u svom radu, bilo da “rudare” ili pokreću neku od novih video igara. Za već pomenutu Genesis kripto-farmu na Islandu se tako zna da je najveći potrošač električne energije, više od bilo koje fabrike. Ipak, Genesis ima i jednu veliku prednost u odnosu na sve druge kripto-farme u svetu – strateški je postavljena na veoma hladnom delu ostrva, te se zbog toga malo troši na klimatizaciju opreme.

Izvor: Al Jazeera