Nepovjerenje u ‘plavu ptičicu’: Cenzurira li Twitter korisnike

Društvena mreža Twitter je od nastanka doživljavana kao anti-Facebook, jer je, zahvaljujući manjem broju opcija, komunikacija brža i lakša, a sadržaji se lakše pronalaze i dele.

Zahvaljujući velikom broju korisnika iz sveta politike, medija i biznisa, mnogi Twitter ipak doživljavaju i kao “ozbiljnu mrežu”. Potvrda tome jeste činjenica da se mnogo puta u medijima do sada čulo: “Oglasio se na Twitteru…” ili “Objavio je na svom Twitter profilu”…

“Plava ptičica”, logo i zaštitni znak ove društvene mreže, postala je poslednjih godina veoma popularna i na Balkanu. Na ovoj mreži su veoma česte političke, ideološke i istorijske debate, a sa druge strane mnogi korisnici je koriste kao mesto gde mogu pitati za savet, podršku ili pomoć.

Omiljena mreža političara i aktivista

Iako Twitter doživljava procvat poslednjih pet godina, ova mreža je zapravo “vršnjak” sa Facebookom – nastala je još 2006. godine. Mrežu su pokrenuli osnivači Jack Dorsey, Noah Glass i Biz Stone. Dorsey je jedno vreme bio CEO tehnološke kompanije Obvious Corporation, koja je posle godinu dana promenila ime u Twitter Inc.

Twitter je igra reči od engleskog tweet, što znači cvrkut ptica, pa je zato kao logo izabrana ptičica, a objave se i danas nazivaju tweetovima (tvitovi). Jedno vreme se mreža zvala i TWTRR, ali je ime ipak vraćeno na pređašnje, zbog lakšeg prihvatanja korisnika.

Jedan od osnivača Biz Stone je takođe investitor u velikom broju drugih tehnoloških kompanija, kao što su Square, Nest i Beyond Meat.

Dorsey je i danas ključna osoba i CEO Twittera, a uz to je i CEO veoma uspešne kompanije za online plaćanja Square. Bio je prvi programer koji je još kasnih devedesetih razumeo potrebu i mogućnosti uvođenja online sistema za upravljanje javnim prevozom i hitnim službama. Ovaj koncept će kasnije biti razvijan i unapređen u aplikacije za prevoz kao što su Uber i Lyft.

‘Zelena revolucija’ u Iranu

Prije 12 godina, nakon izbora u Iranu na kojima je pobedio Mahmoud Ahmadinejad, došlo je do velikih protesta, koji će kasnije biti nazvani “zelenom revolucijom”. Demonstranti širom Irana su preplavili ulice gradova u podršci kandidatima opozicije Mir, Hussein Mousaviu i Mehdi Karoubiu.

Hakeri, koji su podržavali ove opozicione kandidate, počeli su i seriju napada sa ciljem rušenja web stranica Ahmadinejada i njegove partije (DDoS napadi). Glavna komunikacija demonstranata, kao i hakera, odvijala se putem Twittera te, u manjoj meri, Facebooka.

Iranska vlada je brzo reagovala i ukinula pristup internetu u većem delu zemlje. U Teheranu je mesecima pristup internetu bio “oslabljen” (lower bandwidth), kako bi se sprečilo deljenje video snimaka i fotografija sa protesta. Uz ovo, pristup web stranicama zapadnih medija, a naročito britanskih i američkih, bio je u potpunosti onemogućen.

I tu se Twitter pokazao kao nezamenljiv – sa veoma malim zahtevima za prenos podataka, mreža je u to vreme omogućavala i objavljivanje statusa putem slanja SMS poruka, koje su još uvek radile u Iranu.

Nakon “zelene revolucije”, Twitter će brzo dobiti epitet “glasila boraca za slobodu” širom sveta.

Alati za praćenje Twittera

I za vreme egipatske revolucije 2011. godine Twitter je odigrao jednu od ključnih uloga ne samo u povezivanju i organizaciji protesta, već i kao alat za brojne novinare i foto-reportere, koji su izveštavali o policijskoj brutalnosti i veoma čestim kršenjima ljudskih prava.

Twitter je i najčešće korišćena mreža za objave iz Pojasa Gaze i sukoba sa izraelskim snagama. Za vreme protesta “Žutih prsluka” u Parizu 2018. i 2019. godine na ovoj društvenoj mreži se moglo naći na hiljade video snimaka i fotografija “sa terena”. Naravno, većini vlada širom sveta ovakvo brzo (i veoma lako) širenje informacija nije preterano po volji.

Edward Snowden, nekadašnji stručnjak američke obaveštajne službe NSA, a danas aktivista i disident, potvrdio je da obaveštajna zajednica poseduje čitav niz softverskih alata specifično namenjenih praćenju korisnika Twittera. Tako britanska služba GHCQ ima alat Birdstrike za praćenje korisnika i njihovih lokacija, što je, naravno, izuzetno korisno u slučaju protesta u velikim gradovima. I ruska, izuzetno tajnovita Agencija za komunikacije i informacije (FAPSI) ima alate kojima je moguće pratiti Twitter, ali i Facebook korisnike, kao i glasovne pozive putem interneta (Voice over IP data).

Najdalje je (očekivano) otišla Kina, koja ima najrestriktivnije zakone i propise u svetu kada je internet u pitanju. Mnogi stručnjaci čak internet unutar Kine smatraju za posebnu mrežu, odvojenu od svetskog interneta. Za vreme velikih protesta u Hong Kongu 2019. i 2020. godine Twitter je ukinuo više od 200.000 lažnih naloga, koji su širili dezinformacije o protestima. Svi ovi nalozi su bili deo velike operacije kineskih službi, sa oko 1.000 “glavnih” naloga na mrežama koji su upravljali kampanjom.

Prošle godine je Twitter ukinuo i više od 7.000 naloga u Turskoj, koji su tvitovali i širili iste statuse i fotografije sa citatima turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdogana.

U maju ove godine Twitter je nekoliko objava glasnogovornika indijske partije BJP označio kao “neistinite” ili “lažne”, što je dovelo do istrage lokalnih službi u sedištu Twittera u Delhiju. Indijska vlada je kasnije izdala saopštenje u kojem se kaže da je “Twitter izgubio poverenje korisnika te da širi dezinformacije”.

Trump kao najpopularniji ‘tviteraš’

A dezinformacije su postale “zaštitni znak” Twittera i zbog “najpopularnijeg tviteraša” – bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa. Gotovo sve četiri godine mandata Trump je proveo tvitujući, nekada i po 50 puta dnevno.

Ubrzo po njegovom dolasku u Belu kuću mediji širom sveta su počeli da doživljavaju njegove tvitove kao zvanične objave (public announcements). I sam Trump se trudio da to tako izgleda te je svoje odluke – naročito one o postavljenjima i smenama državnih službenika – prvo najavljivao na Twitteru.

Neke američke redakcije su čak imale novinare kojima je jedini zadatak bio praćenje Trumpovih naloga. Twitter je ukinuo Trumpov nalog nakon nasilnih protesta i napada na Capitol Hill 6. januara ove godine.

U aprilu prošle godine CEO Twittera Jack Dorsey je objavio da je počela velika kampanja “čišćenja mreže od lažnih naloga i dezinformacija”. Ukinuto je na milione lažnih profila, a mnoge javne ličnosti su ostale bez velikog broja pratilaca, jer su u pitanju zapravo bili lažni nalozi. Pored naloga iz SAD-a, Nemačke, Francuske, Saudijske Arabije, Indonezije i drugih zemalja, Twitter je uklonio i 8.558 naloga iz Srbije.

“Identifikovali smo niz povezanih naloga koji su bili deo koordinisane akcije promocije vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim pravilima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode izražavanja”, naveli su tada iz kompanije.

Twitter je sredinom prošle godine uveo i nova, mnogo stroža pravila ponašanja. Tako se posebno prate aktivnosti naloga kada su izborne kampanje (naročito kada su u pitanju one u SAD-u i širom Evrope). Takođe, uvedeno je novo pravilo obeležavanja medija, portala i TV kuća koje delimično ili potpuno sarađuju sa vladama ili političkim partijama. Uvedeno je i pravilo da se prvo pročitaju vesti ili objave pre nego što se one podele (re-tvituju). Ovo je naročito naljutilo političare u SAD-u, Evropi, kao i širom sveta, jer su im objave često obeležene kao “potencijalno neistinite”.

Veliko čišćenje naloga i u Srbiji

Pre izvesnog vremena i neki od medija u Srbiji, kao i u regionu, dobili su oznaku “medij koji sarađuje sa Vladom”. Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da ovo nije veliko iznenađenje.

“Twitter je tu stao na stranu svojih korisnika i želi da im pruži informacije o medijskim kućama koje upravljaju javnim mnjenjem po nalogu državnog vrha”, kaže Beširi.

Prema njegovim rečima, “građani Srbije su dobili i potvrdu onoga što su zapravo znali, a to je da televizije sa nacionalnom pokrivenošću i većina štampanih medija imaju isti cilj – da narativ o stanju društva u ekonomskom, bezbednosnom, socijalnom i drugim aspektima života bude strogo kontrolisan od vladajuće većine. Drugim rečima, vlast koristi ove medije za propagandu”.

“Nezavisni analitičari utvrdili su da su ovi mediji daleko od medijske etike i kodeksa novinara da javnost ima pravovremene, tačne i pouzdane informacije, već su oni deo propagandne političke mašinerije”, dodaje Beširi.

Sličnog mišljenja je i Dragoljub Petrović, novinar i kolumnista.

“Digla se velika prašina u domaćim političkim i medijskim krugovima zato što je Twitter otkrio i potvrdio ono što svi već znaju. A ovde su najgore istine koje svi već znaju kad ih potvrdi neko ko sve zna – kao, na primer, sveznajući Twitter”, navodi Petrović.

Da li je Twitter zapravo ‘Veliki brat’?

Nije nikakva tajna da konzervativci i desničari, kako u Evropi, tako i u svetu, smatraju većinu društvenih mreža, a naročito Twitter, za “produženu ruku liberala i demokrata te jedan od alata američke duboke države”.

Rusija i Kina su već najavile da će u slučaju protesta građana ili “specijalnih okolnosti” delimično ili potpuno ukinuti pristup Twitteru. Takođe, Twitter je jedna od retkih društvenih mreža koja je (delimično) dostupna i korisnicima u Kini. Druge mreže, poput Facebooka i Instagrama, ali i pretraživača poput Googlea i sajtova kao što je Wikipedia, nedostupni su i nalaze se iza “Velikog internet zida” (Chinese Internet Wall).

Ni na “domaćem terenu” nije ništa manje kritičara. Republikanci redovno prozivaju ovu društvenu mrežu za “cenzuru i promociju demokrata”.

I sam CEO Jack Dorsey je prošle godine bio na saslušanju u američkom Senatu, uz Marka Zuckerberga, šefa Facebooka. Razlog je sve veće prisustvo ekstremnih desničara na ovim mrežama, koji pozivaju na nasilne proteste. Iako su i Zuckerberg i Dorsey uveravali senatore da “postoje mehanizmi za sprečavanje ovakvih aktivnosti”, gotovo godinu dana kasnije situacija je nepromenjena.

Sa 350 miliona jedinstvenih korisnika dnevno, Twitter je veći od bilo kog međunarodnog medija, a objave sa ove mreže stižu do gotovo 200 miliona ljudi u svetu svakog dana. Twitter je i peta najpopularnija mobilna aplikacija, a predviđa se da će biti treća do 2025. godine.