Netflix protiv Hollywooda

Internet, koga koristi više od dve milijarde ljudi svakog dana, postao je glavno sredstvo za distribuciju zabavnih sadržaja – filmova, muzike i igara. Globalna pandemija je samo ubrzala prelazak industrije na novi medij – strimovanje sadržaja.

Da li znate šta je to Laser Disc? Tehnologija koja se pojavila početkom osamdesetih godina koristila je velike diskove, nalik na CD, ali veličine gramofonske ploče. Na njima su distribuirani filmovi ili muzički sadržaj, a Laser Disc playeri nikada nisu postali standard, zbog svoje visoke cene kao i nekompatibilnosti diskova namenjenih različitim tržištima. Ova tehnologija je, doduše, bila veoma prihvaćena u Japanu, Koreji i širom Azije, kao i delimično u SAD-u.

Kao jeftiniji odgovor na Laser Disc nastali su mnogi drugi video formati, koji su imali daleko veću popularnost i prodaju širom sveta. Nama najpoznatije VHS kasete (koje su imale i svoje SVHS i VHSC pod-varijante) dovele su devedesetih godina do masovne pojave “video klubova” kao izvora sadržaja za zabavu. Mogućnost da se snimi nešto sa TV-a na video kasetu je bila velika novost za korisnike širom sveta.

Nakon 2000., veoma jeftini CD i DVD mediji su dalje “demokratizovali” deljenje sadržaja, često preuzetog sa interneta. Pojavili su se i razni formati video i audio sadržaja za korišćenje na računarima, poput Divx i Mp3. Pojavom smartfona i tableta, strimovanje sadržaja putem interneta postaje globalni standard.

Sav sadržaj odmah dostupan

Netflix je osnovan 1997. godine u gradu Los Gatos u Kaliforniji. Netflix je počeo kao kompanija za iznajmljivanje DVD-a, kasnije i Blu Ray diskova putem interneta. Koncept gledanja filmova i serija putem interneta je tada još uvek bio nov, najviše zbog sporog pristupa internetu u to vreme. Danas se na ovoj platformi može naći na hiljade filmova, serija i dokumentaraca.

Kako je dostupnost brzog interneta rasla, kao i sam broj korisnika, Netflix je sve više prelazio na onlajn strimovanje (streaming – gledanje sadržaja uživo putem interneta). Netflix danas ima više od 200 miliona pretplatnika u 190 zemalja širom sveta. Netflix nije dostupan u Kini, Siriji, Severnoj Koreji i na Krimu. U Kini je Netflix bio čak i predmet posebne rezolucije KP Kine kojom je proglašen za “neprijatelja kulture” i optužen za “negativan uticaj na omladinu”.

Inače, u Kini već postoje domaći striming servisi, poput Qiyi i Youku, koji unutar Kine imaju gotovo isti broj korisnika kao i Netflix širom sveta. Iza Youku servisa stoji “Kineski Google” – Alibaba, a na njemu su dostupni lokalni filmovi i serije kao i sadržaj koji je sniman samo za ovaj servis. Takođe, zakoni i pravila za strane medije u Kini su veoma strogi (zbog toga su i slični servisi odustali od kineskog tržišta), a svi strani sadržaji podležu i cenzuri onoga što može biti prikazano na platformi.

Netflix je inače u SAD-u više puta optuživan za izbegavanje propisa koristeći razne “rupe u zakonu”. I američki senator Bernie Sanders je više puta kritikovao Netflix za utaju, iako je u pitanju kompanija vredna stotine milijardi dolara.

Klonovi, i još klonova

Iako je Netflix bio začetnik modela strimovanja sadržaja, daleko od toga da je on jedini “igrač” na ovom tržištu.

Disney Plus je u vlasništvu giganta Disneyja, a nudi legendarne filmove i serije iz sopstvene produkcije, plus sadržaj filmskog i televizijskog studija Fox, a filmovi se mogu gledati i u 4K rezoluciji.

Hulu je još jedna od popularnih video platformi, a ima i funkcije poput snimanja sadržaja i televizije uživo. Ono što je prednost Hulua je da je podržan na praktično svakom uređaju koji ima pristup internetu, dok konkurencija koristi posebne aplikacije za svaku od podržanih platformi – računare, smartfone, tablete, itd.

I internet gigant Amazon je pokrenuo svoj video servis nazvan Prime Video, na kome se nalazi više od 12.000 filmova i još oko 18.000 besplatnih.

YouTube, najpopularniji video servis za “kačenje” snimaka takođe ima i svoju striming varijantu. U SAD-u YouTube TV ima preko hiljadu TV kanala, kao i DVR opciju snimanja sadržaja.

Milan Stamenković, IT stručnjak, kaže da su online video servisi postali više od televizije i razonode.

“U SAD-u, a sve više i u Evropi, postaje popularan izraz ‘cord-cutting’ ili sadržaj bez kablova. Kada koristite online video, možete biti u automobilu, u parku, u kafiću i imati pristup sadržaju. Davno su prošla vremena kada ste morali biti ispred računara ili TV-a da biste pratili vesti, utakmicu ili film. Uz ovo, danas je i svaki smartfon praktično kompletan video studio – snimite video, obradite ga uz pomoć neke od aplikacija, i za desetak minuta, video je dostupan na YouTube ili društvenim mrežama – a sve to je bila naučna fantastika do pre samo jedne decenije “, objašnjava Stamenković.

I kino i TV

Nedavni bankrot najvećeg svetskog lanca bioskopa, kompanije AMC, jasan je signal promena u filmskoj industriji.

Suočeni sa ogromnim padom poseta zbog pandemije COVID-19, AMC je proglasio bankrot, a na sličnom putu je i još nekoliko sličnih lanaca bioskopa. Ipak, pandemija nije jedini krivac – i u Americi i u Evropi pad broja posetioca u bioskopima traje još od 2007. godine. Bioskopi, kao format za gledanje filmova su jednostavno izgubili trku sa drugim (daleko jeftinijim i dostupnijim) vidovima zabave. To je počelo još sa DVD i Blu Ray izdanjima filmova, a striming servisi i pandemija su samo bili “završni udarac”.

I velike tv- mreže shvataju da moraju da se menjaju i adaptiraju ka internet korisnicima. Jedna od najvećih tv- mreža na svetu, američki NBC, pokrenuo je svoj sopstveni striming servis pod imenom Peacock. Na njemu će se emitovati svi kanali ove mreže, kao i filmovi. Ipak glavni adut su – sportski kanali i prenosi uživo.

Bratislav Dejanović, sportski reporter i kolumnista, kaže da će internet gledanje sportskih prenosa postati dominantno u skoroj budućnosti.

“Meni je već lakše da pratim utakmicu na računaru ili smartfonu – uz prenos imam sve moguće statistike i podatke o igračima. Uz to, internet je prepun podataka o ranijim mečevima, a tu su i komentari utakmica uživo, pa možete gledati i komentarisati sa prijateljima. U Evropi mnoge fudbalske lige već imaju ili planiraju da pokrenu svoje sopstvene striming kanale za navijače”, kaže Dejanović.

Internet zabava vrijedna milijarde

Da “povratka na staro” više nema govori i podatak da je Netflix postao i najveći filmski studio u svetu.

Naime, u 2020. godini Netflix je potrošio neverovatnih 11.7 milijardi dolara na sopstvene filmove i serije, a ove godine se planira barem još 10 milijardi dolara ulaganja. To su iznosi koje ni jedan holivudski studio ne može da izdvoji, pa čak ni nekoliko njih udruženih na istom projektu. Zbog sve manje posećenosti u bioskopima, investitori se polako udaljavaju od klasičnih filmskih “blockbustera”, te je vreme velikih produkcija od par stotina miliona dolara po filmu verovatno za nama.

Uz ovo, i sama tehnologija za proizvodnju filmova i serija se promenila. Nekadašnja glomazna i veoma skupa filmska oprema je zamenjena sa jednom ili par kamera, te nešto boljim računarom i softverom za montažu. Iako je oprema i dalje relativno skupa i nedostupna širem krugu ljudi, cene filmskih kamera su odavno ispod 10 hiljada dolara. Zanimljivo je i da se proizvođači poput kompanija RED, BlackMagic i Lumix trude da ispoštuju standarde kvaliteta slike i boje za onlajn distribuciju.

Tako se i većina novih filmskih kamera reklamira kao “Netflix approved” – odobreno od strane Netflixa.