Muzika za tržne centre: Šta to bješe koncert?

Uporedo sa sve većom popularnošću  YouTubea, Netflixa, kao i raznih servisa za strimovanje muzike, poput Spotify, Pandora i Apple Music, beleži se i sve veća prodaja gramofonskih ploča, gramofona, kao i prodaja polovnih vinilnih ploča.

Globalna pandemija korona virusa je bez sumnje najviše uticala na sektore turizma, ugostiteljstva i zabave. Putovanja su bila jako ograničena sve do ovog leta, a i dalje su na snazi brojna ograničenja kada su letovi u pitanju, naročito sa kontinenta na kontinent.

U ovakvoj situaciji je bilo gotovo nemoguće organizovati koncerte i festivale, usled zabrana okupljanja, koje su bile na snazi u gotovo svim zemljama (a i dalje su na snazi u velikom broju zemalja, naročito onih sa malim procentom vakcinisanih).

Mnogi korisnici interneta i društvenih mreža su otkrili u svojim objavama da nisu bili na koncertu nekog benda ili izvođača još od početka 2020. godine. I brojni festivali širom Evrope su bili otkazani, a neki su se „vratili“ tek proteklog leta. Jedan od najvećih Evropskih festivala, Exit u Novom Sadu, bio je svojevrsni „lakmus papir“ za održavanje koncerata u vreme pandemije. Posetioci su morali da pruže dokaz o vakcinaciji ili negativnom testu, kako bi uopšte mogli da uđu na festival. Ovo se pokazalo efikasnim, pa je festival protekao odlično, sa velikim brojem popularnih izvođača.

Stanice iz čitavog svijeta

Ipak, i u godinama pre pandemije beležio se sve manji broj posetilaca i „žive publike“ širom sveta. Na ovo su uticali brojni faktori, poput sve skupljih ulaznica, turneja koje su zaobilazile čitave regione (američki izvođači su retko išli na evropske turneje, sem tematskih festivala), kao i same organizacije koncerata, koji su bili preopterećeni pratećim sadržajima, često vrlo slabog kvaliteta.

Mnogi ljubitelji muzike su zamenu za nedostatak žive muzike našli u brojnim onlajn izvorima. YouTube, kao najveća kolekcija muzike na svetu, gotovo je uvek prvi izbor. Oni probirljiviji su se okretali aplikacijama kao što je Deezer, koja je veoma popularna u našem regionu, kao i servisima Spotify ili brojnim besplatnim onlajn radio stanicama.

Projekat „Radio Garden“, sa istoimenom web adresom, koristi nekoliko novih internetskih tehnologija kako bi ponudila slušaocima radio stanice iz čitavog sveta, u visokom kvalitetu zvuka. Prvobitno razvijen od strane Holandskih istraživača, na Institutu za zvuk i film, Radio Garden predstavlja interaktivnu mapu, gde jednostavnim klikom dolazite do lokalnih radio stanica. Sa preko 8.000 mogućih izvora, tu je sve – od vesti na brojnim svetskim jezicima, preko gotovo svih zamislivih vrsta muzike, do sporta i tematskih audio sadržaja.

Radio Garden je u potpunosti besplatan servis, podržan je i u mobilnim pretraživačima interneta, i za razliku od većine drugih „striming“ radio stanica, odlično funkcioniše i na sporijim konekcijama.

Već pomenuta „nova mladost“ za vinilne ploče, krenula je još 2012. godine, prvo u Japanu i Južnoj Koreji, a nakon toga i u SAD-u i širom Evrope. Poznati japanski audio brendovi, kao što su Audio Technica, Sony i Pioneer su brzo prepoznali novo tržište, te izbacili nove verzije gramofona, ali sa unapređenim mogućnostima. Tako mnogi od novih gramofona (eng. turntable) imaju mogućnost bežičnog povezivanja putem Bluetooth konekcije, dok drugi imaju USB port ili čitač memorijskih kartica, koji im omogućava da pored vinila reprodukuju i moderne audio formate – mp3, Flac i Ogg sa prenosnih memorija.

Skuplji uređaji imaju i tzv. „USB streaming“ funkciju – mogu se povezati sa računarom, za arhiviranje muzike sa ploča u digitalnom formatu. Kolekcija hitova legendarnih The Beatlesa, prodata je 2019. godine u čak 246 hiljada primeraka vinilnih ploča u SAD,  a iste godine muzika iz filma Guardians of the Galaxy prodata je u 84 hiljada primeraka. Prošle godine je u svetu prodato nešto više od 12 miliona gramofonskih ploča, što je skok od gotovo 40 odsto u odnosu na godinu pre, a što je preko 626 miliona dolara u zaradama za muzičku industriju.

Stići do svakog slušaoca

Izdavači, producenti i distributeri muzike su se veoma brzo prilagodili ovom „novom ukusu“ konzumenata. Veliki broj novih singlova se tako prvo „testira“ na društvenim mrežama. Tu prednjači TikTok, kao mreža sa najvećim rastom korisnika u svetu. Ceo TikTok je i zasnovan na muzici – korisnici najčešće postavljaju kratke video snimke u kojima igraju ili pevaju uz omiljene pesme. I tu nastaje problem, u čijem je središtu, naravno – novac. Naime, TikTok je Kineska aplikacija, u vlasništvu firme Byte Dance, i sa sedištem u Hong Kongu.

Glavna prepreka je izuzetno komplikovani sistem autorskih prava, te  naknada za broj reprodukcija (play royalties), ali i činjenica da isti izvođači nisu jednako popularni kod svih korisnika mreže. Tako je muzička industrija usvojila „catch them all“ (doći do svih) princip reklamiranja izvođača, pa tako američki izvođači često imaju duete sa izvođačima popularnim u Aziji ili Africi. Često ista pesma postoji u više verzija – nekada i u više od deset, za razna tržišta i ukuse lokalne publike.

Nikola Miladinović, IT stručnjak, koji se i dugi niz godina bavi softverom za obradu zvuka, kaže da danas svako može da sa svog računara producira muziku, te da je objavi.

“Danas globalno popularna zvezda Billie Ellish je počela karijeru pre nekoliko godina, tako što je sa bratom napravila nekoliko numera na kućnom računaru, i objavila ih na YouTube-u. Noviji računari su i više nego adekvatni za obradu zvuka, a Mac računari, na primer, dolaze sa već instaliranim programom za muzičku produkciju Garage Band. Postoje i mnogi besplatni audio programi kao što su Tracktion, Studio One Prime, Audacity, Renoise, itd. Uz ovo, vi danas imate i besplatne onlajn alate za kreiranje ili remiks muzike, a najbolji i najpoznatiji su su Band Lab i Sound Cloud. Tu je i neka vrsta onlajn izdavačke kuće Band Camp, na kojoj muziku, pa i cele albume, objavljuju i poznati bendovi ili DJ-evi”, objašnjava Miladinović.

Kupovina i muzika, pravi spoj

Izdavači su takođe našli i način da spoje šoping i promociju novih numera. Naime brojne studije i istraživanja su potvrdile jaku vezu između psihičkog stanja kupaca i broja kupljenih proizvoda. Istraživanja naučnika sa Univerziteta u Kembridžu (Cambridge University) došla su do podataka da 37 odsto kupaca kupi proizvod više kada je prisutna muzika koju znaju sa radija ili televizije. Uz to, 29 odsto kupaca je reklo da se duže zadržava u radnji ako je u njoj prijatna muzika. Zbog ovoga, muzičke kuće veoma povoljno, a često i potpuno besplatno, dostavljaju najnovije hitove velikim trgovinskim lancima i tržnim centrima. Dobitak je obostran – prodaja je veća, kupci se duže zadržavaju u tržnom centru, a čak 68 odsto kupaca potraži istu muziku na onlajn izvorima nakon završene kupovine.

Tako je nastao i potpuno novi fenomen nazvan „Mall Music“ ili „In-mall concerts“ – popularni pevači, DJ izvođači, pa i bendovi često imaju koncerte unutar tržnih centara, a uz njih je i česta i promocija ili lansiranje nekog novog proizvoda. Ovaj trend je zahvatio i naš region, pa tako pevači i bendovi često najavljuju nastupe, naročito u većim tržnim centrima.

Fenomen „muzike za tržne centre“ je uticao i na same proizvođače aplikacija i smartfona. Izuzetno popularna aplikacija „Shazam“ je 2018. prodata kompaniji Apple za 400 miliona dolara. Shazam se koristi za prepoznavanje muzike – dok neka pesma svira, jednostavnim pokretanjem ove aplikacije, ona će vam otkriti o kom izvođaču se radi i (naravno) ponuditi vam onlajn linkove za kupovinu albuma. Iza ove aplikacije se ‘‘krije’‘ velika baza podataka, kao i napredni algoritmi za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje (machine learning, ML).

Tako Shazam može i da prepozna i razlikuje da li je u pitanju originalna verzija neke pesme, remiks ili njeno izvođenje uživo.