Kina ne želi biti samo veliki igrač, nego i da dominira

Kina je među rijetkima u svijetu koja ima zaokružen proizvodni proces od ‘360 stepeni’ – od samih sirovina, preko prvog lanca obrade i prerade, sve do finalnih proizvoda i tržišta, sve se događa unutar države.

kineske vlasti ne ulažu milijarde dolara u naučna istraživanja i nove tehnologije samo zbog svog stanovništva (EPA)

Poslednjih tridesetak godina Kina je dobila naziv “svetske fabrike”. Ogroman broj proizvoda se u najvećoj meri ili potpuno proizvodi u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, koja, iako je pod vlašću Komunističke partije, u oblasti privrede ima liberalnije zakone nego gotovo sve zapadne zemlje.

Švajcarski satovi, cenjeni širom sveta, postaju – sve manje švajcarski. Naime, poznati brendovi satova sve više otvaraju fabrike u Kini, kako bi proizvodili mikro-komponente. To ne samo da je jeftinije, već doprinosi boljem kvalitetu delova – Kina ima ubedljivo najnovije tehnologije za proizvodnju mikro-mehanike. Da bi se to ublažilo, švajcarske vlasti su donele propis da 60 odsto časovnika mora biti proizvedeno unutar zemlje, te da se samo sklapanje i finalna inspekcija takođe izvode u Švajcarskoj, kako bi finalni proizvod mogao da nosi naziv “Proizvedeno u Švajcarskoj”.

Zemlja koja ima sve

Kina je jedna od retkih zemalja u svetu koja ima zaokružen proizvodni proces od “360 stepeni”. To u praksi znači da od samih sirovina, preko prvog lanca obrade i prerade, sve do finalnih proizvoda i tržišta – sve se događa unutar Kine. Naravno, Kina je kao najmnogoljudnija zemlja u isto vreme i najveći uvoznik na svetu. Uvozi se sve, bukvalno od “igle do lokomotive”, a uvoze se i automobili, putnički avioni, kao i sve vrste industrijskih mašina i vozila.

Kina je nedavno donela novu državnu strategiju razvoja nazvanu “Plan za pet godina”. Ovakav naziv je ostao još iz vremena maoističke Kine, kada je Komunistička partija donosila planove razvoja svakih pet godina. Ključni cilj novog plana do 2025. je “zili-gengsheng” – potpuna zaokruženost proizvodnje, u svim sektorima. Kina i dalje uvozi dosta hrane, poljoprivrednih proizvoda i mesnih prerađevina. U tehnološkom sektoru Kina će se oslanjati prvenstveno na domaću potrošnju, kako bi uvela novu generaciju interneta i nove tehnologije za što veći broj građana.

“Oslanjamo se na domaću potrošnju u elektronskoj industriji. To je jedan od naših glavnih ciljeva”, rekao je Kineski predsednik Xi Jinping.

Kvantni računar milion puta brži od dosadašnjeg najbržeg

“Otac nacije” Mao Zedong je dugi niz godina bio protiv trgovine sa Zapadom, pa je tada Kina bila u nekoj vrsti međunarodne izolacije. Njegov današnji pandan, Xi Jinping, smatra zemlje Zapada svojim glavnim tržištem. Od prvih pet najvećih proizvođača smartfona, čak tri su kineske kompanije – Xiaomi, Oppo i Vivo (treba dodati da se i Apple iPhone, na papiru proizvod američke kompanije, proizvodi u Kini).

Pre 11 godina, kineski nacionalni konglomerat za proizvodnju vozila, Zhejiang Geely Holding Group, kupio je poznatog švedskog proizvođača automobila Volvo. I nemački gigant Volkswagen ima zajedničke fabrike u Kini još od 1984. godine, sa kompanijama SAIC i FAW. Kina je i najveći kupac VW vozila, sa više od tri miliona jedinica isporučenih godišnje.

Zbog ovakvog brzog napretka u proizvodnji i ekonomiji, nije iznenađenje da Kina želi biti krupan igrač – ili čak i da dominira – u oblasti hardvera, softvera i interneta. Većina današnjih računara, laptopova i smartfona se delimično ili potpuno proizvodi u Kini. Veliki OEM proizvođači – kompanije koje proizvode uređaje za druge brendove – su u potpunosti promenili ne samo tok proizvodnje, već i način na koji kompanije dizajniraju same uređaje. Tako većina računarskih kompanija svoje kompjutere dizajnira na “modularan” način, kako bi se oni što lakše i brže sklapali.

Kineski gigant Huawei je odavno počeo, pored smartfona i telekomunikacione opreme, da proizvodi i razne servere i računare namenjene veštačkoj inteligenciji (AI) i računarskom učenju. Nedavno je tim kineskih studenata, predvođenih stručnjakom, profesorom Pan Jianweiem, saopštio da je uspešno testirala kvantni računar od 60 ku-bita. Ovo, barem u teoriji, znači da je novi kvantni računar gotovo milion puta brži od dosadašnjeg najbržeg koji je proizvela američka kompanija Google. “Jiuzhang 2”, kako se ovaj kvantni super-računar zove, može da vrši izračunavanja za koja bi “običnom” super-računaru trebalo čak 3.000 godina. Profesor Jianwei je najavio i razvoj “manjeg” super-računara, koji će imati 50 ku-bita (ku-bit je jedinica za merenje brzine kvantnih računara, slično megahercima kod kućnih računara).

Žele dominaciju i u cyber-prostoru

Ipak, kineske vlasti ne ulažu milijarde dolara u naučna istraživanja i nove tehnologije samo zbog sopstvenog stanovništva. Naime, Kina otvoreno želi dominaciju i u svetskom cyber-prostoru. Ratovi budućnosti će se sve više voditi elektronskim sredstvima, hakerskim napadima na resurse protivnika, satelitima i – putem interneta.

Bivši ministar odbrane Srbije, a danas predsednik Saveta za strateške politike (CFSP), Dragan Šutanovac kaže da se sve zemlje moraju prilagoditi ovoj novoj globalnoj situaciji.

“Iako najveću pažnju svetske javnosti zaokupljuju konvencionalni sukobi, kao i konvencionalno razarajuće naoružanje, ipak 21. vek definitivno donosi nove izazove, rizike i pretnje. Iako je digitalizacija i automatizacija vrhunsko naučno dostignuće, isto tako to su možda i najveći izazovi za savremeni svet. Digitalni svet, običnom oku nevidljiv, je izuzetno ranjiv, a posledice mogu da budu katastrofalne, kako za građane i države, tako i za čovekovu okolinu”, navodi Šutanovac.

Nije nepoznata stvar, dodaje, da se već uveliko vode cyber-ratovi, koji uz hibridne pretnje, lažne vesti i online propagandu imaju velike negativne posledice.

“Setimo se samo 2016. godine i tadašnjih manipulacija na izborima u SAD-u, kada je iz ‘trol farme’ u Sankt Peterburgu vođen hibridni rat, a u isto vreme je usled jakog i profesionalnog hakerskog udara baza poverljivih podataka američkih demokrata postala dostupna javnosti. Dakle, sve zemlje moraju da se spremaju za odbranu od ovog vida savremenog ratovanja, jer mogu biti izložene kako izolovanim napadima hakera, tako i napadima organizovanih vojnih formacija, specijalno obučenih za ovu vrstu ratovanja”, ukazuje Šutanovac.

I na zemlji, i u svemiru

Kina je nedavno, uz prenos na nacionalnoj televiziji i veliku pompu, u svemir poslala troje svojih astronauta. Oni će boraviti u prvom modulu nove svemirske stanice Tiangong (kineski: Nebeska palata). Ova svemirska stanica će imati nekoliko različitih modula, poput onog za biološka i fizička istraživanja u svemiru. Stanica će se nalaziti u niskoj orbiti, od 340 do 450 kilometara iznad Zemlje.

Kada projekt “Treći korak” bude završen, Tiangong će imati pet modula i moći će da primi do petnaest astronauta, što je daleko više od Međunarodne svemirske stanice (ISS) i nekadašnje ruske svemirske stanice Mir. Rukovodstvo Komunističke partije Kine je na svom poslednjem kongresu projekat Tiangong nazvala “vrhunskim dostignućem kineske nauke, i šansom za celo čovečanstvo”.

Kina takođe već neko vreme ima i projekt satelita i svemirskih letelica koje popravljaju druge satelite. Aolong-1 (Leteći zmaj) je satelit koji može da “pomaže” drugim satelitima svojom robotskom rukom. Takođe, Aolong može i da čisti svemirski otpad i nefunkcionalne satelite, na jednostavan način – jednostavno ih “izgura” iz njihove orbite, nakon čega oni postepeno ulaze u Zemljinu atmosferu i sagore. Centar za praćenje Američkih vazduhoplovnih snaga (NORAD) projekat Aolong naziva “ubicom satelita”, budući da on može da “napadne” i satelite koji ispravno funkcionišu, što podrazumeva i – američke špijunske satelite.

Izvor: Al Jazeera