Havanski sindrom: Kada špijunski filmovi postanu stvarnost

Agenti i diplomate širom svijeta, a nedavno je zabilježen i slučaju u Srbiji, oboljevaju na nepoznat način – zasad nema pouzdanog lijeka.

Kubanska vlada je 2018. godine sastavila tim od čak 2.000 naučnika, koji su ispitivali moguće uzroke oboljenja (EPA)

Dok se širom sveta sa nestrpljenjem čeka novi nastavak sage o čuvenom tajnom agentu 007, u stvarnosti agenti i diplomate širom sveta obolevaju na nepoznat način – a za sad nema ni pouzdanog leka.

Agent James Bond se u knjigama engleskog pisca Iana Fleminga, a kasnije i u izuzetno popularnim filmovima o agentu 007, bori protiv tajnovite i moćne organizacije koja želi da zavlada svetom. Da li i u stvarnom životu postoji nekakva slična organizacija, ili je nekadašnji Hladni rat između svetskih sila nastavljen, ali sada sa daleko sofisticiranijim oružjima.

Teorije zavere

U svakodnevnom moru vesti, od kojih je većina vezana za pandemiju korona virusa, gotovo neprimećeno je sredinom septembra prošla informacija da je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) letos evakuisala jednog svog pripadnika iz Beograda zbog misterioznog “Havana sindroma”. Kao što je i uvek slučaj u ovakvim situacijama, nije dato nikakvo objašnjenje šta je i u kom kapacitetu ovaj službenik radio u Beogradu.

“Havanski sindrom” je naziv za skup različitih zdravstvenih problema – od lakih, poput zujanja u ušima, do teških medicinskih stanja, kojima je zajedničko da “napada” američke diplomate i obaveštajce širom sveta. I sam direktor CIA-e (Director of Intelligence) William J. Burns potvrdio je sredinom godine da je više od 200 američkih agenata, diplomata i zvaničnika obolelo od ovog sindroma, a među njima ima i članova njihovih porodica.

Koliko je ovaj slučaj ozbiljan govori i činjenica da je unutar američke obaveštajne zajednice formiran poseban tim koji će se baviti ovim sindromom. Većina članova ovog tima su iskusni obaveštajci koji su već radili zajedno na pronalaženju lidera Al-Kaide, Osame bin Ladena.

Glavni simptomi “Havanskog sindroma” su glavobolja, snažan pritisak u glavi, mučnina, a većina se žalila i na gubitak pamćenja i razne zvučne efekte unutar uha. Troje agenata koji su boravili na Kubi su bili u nesvesti više od 48 sati i imali su promene na koži vrata i ruku.

Je li kriva Rusija?

Još sredinom 2015. godine su se počeli pojavljivati slučajevi iznenadnog obolevanja diplomata u ambasadama SAD-a u Južnoj Americi, a najgore je bio pogođen konzulat u Havani. Godinu kasnije se brojka popela na petnaestak diplomata, koji su svi duže ili kraće vreme boravili u Havani. U znak protesta, SAD su tada proterale dvojicu kubanskih diplomata, a tadašnji predsednik Donald Trump je i zvanično naredio istragu, nazivajući ova obolevanja “veoma čudnim”. Za manje od šest meseci, početkom 2017. godine, State Department je već izdao upozorenje američkim građanima da ne putuju na Kubu ili da to čine uz velike mere opreza.

Potom je, 2018. godine, SAD broj diplomata u konzulatu sveo na minimum, a takva situacija je i danas. Američki mediji, kao i brojni kongresmeni, te nekoliko tadašnjih savetnika u Beloj kući su odmah označili Rusiju kao “najverovatnijeg krivca”, navodeći bliskost i političke veze Havane i Moskve, te činjenicu da je u hotelu gde su odsedali američki državljani, bilo i predstavništvo ruske kompanije iz sektora okeanskog transporta.

Da sve bude komplikovanije, CIA dugo vremena nije htela da otkrije imena svojih pripadnika koji su oboleli, kako ne bi razotkrila svoje aktivnosti na Kubi. Na to su se nadovezali i veoma strogi zakoni u Americi kada su u pitanju zdravstveni podaci zaposlenih u federalnim agencijama.

Početkom 2019. godine, američka štampa je došla do internog izveštaja agencije FBI, u kome su naučnici i stručnjaci izrazili sumnju da se radi “o napadu nekom vrstom zvučnog talasa ili zracima usmerene energije“”.

Stručna javnost je odmah izrazila sumnju u tako nešto. Teorijski je moguće da niskofrekventni talasi mogu da izazovu neke od ovih simptoma, ali njih proizvode ogromne industrijske mašine, generatori električne energije ili veoma specifična naučna oprema. Za sve njih je potrebna posebna zgrada i velika količina električne energije, što nikako ne bi moglo da se sakrije ili transportuje neprimećeno.

Ruska ‘zvučna oružja’

Sa druge strane, u Havani su dugo vremena kružili navodi o nekoliko ruskih državljana, koji su se nekoliko dana provodili u barovima i klubovima, a jedan od njih se, pod uticajem alkohola, “pohvalio” taksisti uređajem koji je ličio na kratku cev, a na jednom svom kraju je imao panel sa tasterima, sličan daljinskom upravljaču.

Ipak, ove glasine nije bilo moguće proveriti. Godine 2018. su se pojavili slučajevi da i članovi kanadskih organizacija na Kubi pate od sličnih problema. Početkom 2019. nekoliko njih se podvrglo skeniranju magnetnom rezonancom, što je otkrilo oštećenja na mozgu, slična onim prijavljenim godinu dana pre toga kod dvoje američkih diplomata. Krajem iste godine i Kanada je smanjila broj svojih diplomata na minimum.

Čuveni ruski disident Jurij Bezmenov, nekada visoki zvaničnik u sovjetskom KGB-u, koji je sredinom sedamdesetih godina prebegao u Kanadu, još osamdesetih je tvrdio da SSSR ima čitav niz “zvučnih oružja”. On je tvrdio da je rad na ovim oružjima počeo još pedesetih, da je razvijeno nekoliko vrsta, od ličnih oružja koje bi nosio vojnik, do velikih, montiranih na samohodna vozila. Ona su, navodno, radila pomoću magnetnih talasa visoke gustine, koje je bilo moguće usmeravati.

Bezmenov je takođe tvrdio i da SSSR ima tajni svemirski program, koji je obuhvatao vojnu svemirsku stanicu i letelice za višestruko korišćenje. Nakon raspada Sovjetskog saveza, njegove tvrdnje su se pokazale tačnim – na zapadu se po prvi put saznalo za orbitalnu stanicu Almaz i stanicu bez ljudske posade 11F71B.

Takođe, saznalo se i za dugogodišnji projekat letelica Buran, veoma sličnih američkom Space Shuttle programu. Jurij Bezmenov je umro u Windsoru u Kanadi 1993. godine.

Ruski interesi na Balkanu

A da li Rusija ima krupnih interesa i na Balkanu? Evropski zvaničnici često optužuju Rusiju da želi da “zaustavi evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana”, te da širi svoju “meku moć” putem energetskog sektora, ali i koristeći njima tradicionalno naklonjene političke stranke.

Direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi, kaže da je Rusija oduvek prisutna na Balkanu u značajnoj meri.

“Rusija štiti svoje ekonomske i geopolitičke interese u Srbiji, često ne prezajući od propagande i špijunaže. To je samo po sebi ozbiljan problem za našu državu, ali takođe ozbiljno brine i to što postoje indicije da su deo tog sistema i neki politički i bezbednosni krugovi, kao i određena udruženja građana”, smatra Beširi.

Drugim rečima, dodaje, “daleko više Rusija utiče na ekonomsko-političke odluke u Srbiji od sponzorisane propagande kroz svoje medije i pojedine medije u Srbiji”. Napominje i kako su “domaći tabloidi samo jedan deo te političko-bezbednosne strukture, pa oni veoma često prostim i visoko neprofesionalnim tekstovima targetiraju bazične ljudske emocije, najčešće strah”.

“Interes Rusije nije jaka i stabilna Srbija i region, upravo je suprotno, i to se može videti iz svih poteza Rusije u poslednjih 10 godina. Bojim se da čak ni trenutna vladajuća većina, koja vlada iz ogromnu podršku građana, nije spremna da kaže drugo istorijsko ‘njet’ i da potraži sreću tamo gde je prirodno i u interesu građana da je traži – u Evropskoj uniji”, kaže Beširi.

Upiranje prsta u Kinu

Kubanske vlasti celo vreme trajanja ove “špijunsko-diplomatske” krize nude svoju pomoć.

Kubanska vlada je još 2018. godine sastavila stručni tim od čak 2.000 naučnika, koji su ispitivali moguće uzroke ovih oboljenja. Oni su pregledali i ispitali više od 1.000 kubanskih državljana koji su neposredno bili u kontaktu sa američkim i kanadskim, kao i ruskim državljanima, i nisu našli nikakve znakove obolevanja.

Ispitane su i mogućnosti da su uzrok toksične materije ili hemikalije, a istraga je išla čak i dotle da su ispitane i mogućnosti da oboljenja izazivaju insekti, budući da na Kubi postoji nekoliko vrsta toksičnih insekata, čiji otrov izaziva veoma slične simptome.

Kubanska akademija nauka, koju je predstavljalo 10 vodećih akademika, saopštila je 2020. godine da “ne postoji naučno objašnjenje za navedene simptome”, a da su navodi o “zvučnom oružju” ili “oružju visoke energije” u potpunosti “neutemeljeni u nauci”.

Početkom ove godine nekoliko američkih stručnjaka i obaveštajnih veterana je upozorilo da bi krivca trebalo tražiti – u Kini. U najmnogoljudnijoj zemlji sveta postoji nekoliko instituta koji se bave proučavanjem mikrotalasa, talasa visoke energije i magnetnih polja. Pre 10 godina je čak i prezentiran uređaj male veličine, koji sadrži nekoliko čipova baziranih na “R-ladder” tehnologiji i FPGA kontroleru (Field Programmable Gate Array), te novorazvijeni TFCN model antene (Thin Film Carbon-nanotube). Ovakav uređaj, u teoriji, može da generiše čitav niz frekfencija, te da se koristi i kao neka vrsta oružja.

Osim na Kubi, “Havanski sindrom” je do sada prijavljen kod diplomata i osoblja u Austriji, SAD-u, Nemačkoj, Vijetnamu, Kanadi i Kolumbiji. A sada – i u Srbiji.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Osim što je naredila protjerivanje Kubanca, Trumpova administracija ograničila je kretanje ostatku kubanske delegacije.

Published On 20 Sep 2019

Bijela kuća je saopćila da se nekoliko zvaničnika sastalo s grupom kubansko-američkih lidera, ‘kako bi saslušali njihove političke preporuke i zabrinutost’.

Published On 21 Jul 2021
Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO