Nestašice zbog Kine koja ima sve što vam treba – i što ne treba

Zbog velike potražnje u samoj Kini, ali i širom Azije, za SAD i Evropsku uniju se očekuju daleko manje isporuke mobilnih telefona, kompjutera, čak i igračaka nego prošlih godina.

Deng Xiaoping je krajem '70-ih rekao kako bi volio da svaka porodica u Kini ima televizor, radio i telefon (EPA)

Nestašice svega – od energenata, preko smartfona i računara, pa čak do plišanih igračaka – samo delimično su uzrokovane smanjenjem proizvodnje sirovina i manje radnih sati u fabrikama zbog pandemije korona virusa. Druga strana medalje je mnogo ozbiljnija i mnogo teže rešiva za zapadne zemlje.

Mao Zedong, kineski komunista i revolucionarni vođa u periodu nakon Drugog svetskog rata, često je govorio svojim zemljacima “da oni nemaju ništa i sve trebaju da stvore napornim radom kako bi i Kina bila jača”. Ubrzo je to sproveo u praksu – “Veliki skok napred” je bio plan brzog prelaska iz agrarne u industrijsku ekonomiju. Drug Mao, koga i danas mnogi Kinezi nazivaju “omiljenim bratom”, sasvim sigurno nije mogao da predvidi da će ubrzani privredni razvoj u decenijama koje će uslediti biti takav da će preteći i mnoge kapitalističke zemlje te da će Kina postati – svetska fabrika.

Zapravo, u pedesetim i šezdesetim kineska privreda je bila fokusirana ne na proizvode široke potrošnje, već na proizvodnju građevinskog materijala, industrijskih mašina i razvoj putne privrede. Ovakav trend se zadržao sve do kraja sedamdesetih godina. Sredinom osamdesetih se pojavio još jedan problem – široko rasprostranjena korupcija, naročito među funkcionerima Komunističke partije.

Na dobrom glasu

Budući da je gotovo cela privreda bila pod državnom (u stvari, partijskom) kontrolom, brzo se došlo u situaciju da običan radnik nije mogao da priušti nijedan od proizvoda koje je proizvodio. Zbog ovoga, u periodu od 1986. do 1988. godine uvedene su potpuno nove ekonomske mere, država se otvorila za strane investitore, a po prvi put je omogućeno da građani osnivaju kompanije.

Sredinom devedesetih će doći i do gotovo potpune liberalizacije stranih ulaganja, a u mnogim oblastima, poput tehnološke i telekomunikacione industrije, prednost su imale velike globalne kompanije. Cilj je bio privući što više poznatih imena za kratko vreme kako bi Kina i njena privreda bili “na dobrom glasu”.

Gotovo u isto vreme će početi i veliki trend smanjenja troškova u tehnološkoj industriji, kako bi se povećao broj korisnika. Tako su kompanije poput Matshushite, Hitachija, Sonyja i drugih velikih tehnoloških igrača počeli da otvaraju fabrike u Kini, ili da rade sa OEM kineskim proizvođačima (original equipment manufacturer, proizvođač originalne opreme – obično pod drugim brendom). Godine 1999. čak 61,2 odsto društvenog bruto dohotka u Kini je bilo iz sektora industrije, a gotovo polovina je bila iz elektronske industrije.

IT stručnjak Bojan Savić kaže da je situacija slična i danas, jer je “za mnoge komponente daleko jeftinije, a i pouzdanije, da ih direktno nabavite iz Kine, od njihovog OEM proizvođača, ili ređe – od velikih trgovaca”.

Web prezentacije

Gotovo svaki proizvođač ima mogućnost naručivanja putem svoje web prezentacije, a često imaju i ponude tipa ‘kupi tri, dva dobijaš besplatno’. To važi kako za sitne delove – kablove, razne adaptere i kućišta, sve do visoko specijalizovanih čipova, elektronskih komponenti i displeja”, ukazuje Savić.

Grad Shenzen, u provinciji Guangdong, podseća, “često se naziva ‘svetskom fabrikom elektronike’, jer se u njemu proizvodi bukvalno sve, a prisutne su i velike svetske kompanije, poput Huaweija, Tencenta, Cisco, Apple iz oblasti tehnologija, pa sve do Procter-Gamble i Marsa”.

Kineska srednja klasa raste sve brže – zapravo, brže nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Sve veći broj dostupnih radnih mesta, sve mlađa radna snaga te povećanje zarada, naročito u sektorima tehnologije, turizma i usluga, doveli su do toga da prosečna kineska porodica danas troši daleko više nego pre samo petnaestak godina.

Kina je najveće svetsko tržište i za električna vozila, i za konvencionalne automobile. Takođe, Kina je i najveći proizvođač, i najveći kupac mobilnih telefona i tableta u svetu. Prosečan smartfon kineskih korisnika je star samo 2,1 godine, u poređenju sa 2,3 godine u Evropskoj uniji i 2,9 godina u SAD-u.

Oko 410 miliona Kineza pripada srednjoj klasi po standardima Kine, ili oko 380 miliona po standardima EU-a. Kineski Nacionalni komitet za statistiku smatra srednjom klasom sve porodice (sa troje članova) koje godišnje zarađuju između 100.000 i 500.000 juana (od 15.000 do 55.000 dolara), iako ove procene variraju u zavisnosti od provincije i veličine gradova.

Privredni rast

Pandemija COVID-19 je prvo zahvatila Kinu. Iako su jedno vreme fabrike bile zatvorene, u drugoj polovini prošle godine Kina je, zapravo, zabeležila privredni rast. U prvom kvartalu ove godine kineska ekonomija je zabeležila rast od čak 18,3 odsto. Većina ekonomskih stručnjaka na Zapadu smatra da će Kina, a ne SAD ili EU, voditi globalni ekonomski oporavak nakon pandemije. Koliki zamah trenutno ima kineska ekonomija najbolje govori i podatak da je do sada stopa rasta bila između sedam i osam odsto godišnje.

Analitičari u SAD-u već nazivaju predstojeću “sezonu kupovina” najtužnijom do sada. U ovu sezonu ulaze Black Friday (crni petak, kada su masovne rasprodaje širom SAD-a, Kanade i Meksika), Cyber Monday (slično kao Black Friday, ali za onlajn kupce) te Božićna sezona, koja počinje već krajem oktobra. Od sedamdesetih godina nadalje, a naročito u osamdesetim, kada su tržni centri zabeležili svoje “zlatne godine”, Božićna sezona je bila glavni trgovački period tokom godine. Ona je, zapravo, toliko bitna da se predstavljanje najbitnijih smartfona, računara, konzola za igru, igračaka, pa čak i pojedinih modela automobila određuje tako da najveće količine budu dostupne pred Božić, a najbolji rezultati prodaje su se, po pravilu, beležili u prvim nedeljama decembra. Ovo je i jedan od razloga što Apple svoje smartfone predstavlja krajem septembra, a računare u oktobru svake godine.

Ove godine će situacija izvesno biti drugačija. Iako ekonomije i SAD-a i EU-a beleže rast, i dalje su na snazi brojna ograničenja kako bi se zaustavila pandemija korona virusa. Putovanja su i dalje delimično onemogućena, a zbog velike potražnje u samoj Kini, ali i širom Azije, pre svega u Indoneziji, Vijetnamu, Maleziji i drugim zemljama, za SAD i EU se očekuju daleko manje isporuke nego prošlih godina.

Smanjene narudžbe

Veliki trgovci igračkama u EU su već smanjili narudžbine za trećinu, a neki i apelovali na roditelje da ove godine kupuje manje, kako bi bilo dovoljno igračaka za svako dete. Industrija igračaka globalno vredi oko 87 milijardi dolara godišnje, dok se zbog veće potražnje u Aziji očekuje da ove sezone premaši i celih 100 milijardi dolara. U Kini se proizvodi 85 odsto svih igračaka u svetu.

Deng Xiaoping, naslednik druga Maoa, i veliki reformator kineske politike i privrede, 1978. godine je u jednom radijskom intervjuu rekao da bi “voleo da u narednim decenijama svaka porodica u Kini ima televizor, radio i telefon”.

Četrdeset godina kasnije Kina je ne samo ispunila sva predviđanja druga Xiaopinga, već i otišla do zvezda. Prošle nedelje je Kina poslala troje svojih astronauta u letelici Shenzhou, koji će u narednih mesec dana u potpunosti osposobiti za rad prvu kinesku svemirsku stanicu nazvanu “Tiangong”. Među njima je i Wang Yaping, prva kineska žena astronaut.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Kina će vjerovatno dominirati u ključnim tehnologijama u razvoju, posebno u području umjetne inteligencije, sintetičke biologije i genetike u roku od jedne decenije, procjenjuju obavještajne službe.

Published On 11 Oct 2021
Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO