Kako su hakeri postali super-vojnici

Ratovi u budućnosti će se voditi ‘na ekranu’ kompjutera, bilo da su u pitanju cyber napadi, upravljanje dronovima ili potpuno novom klasom vozila bez ljudske posade.

Brzi razvoj računara i eksponencijalni rast korisnika interneta su pretvorili World Wide Web u legitimno 'bojno polje' za 21. vijek (EPA - Ilustracija)

Svet se dosta promenio u poslednjih 30 godina – internet, aplikacije i računari su danas u centru gotovo svih ljudskih aktivnosti. Posledično, i armije širom sveta se intenzivno obučavaju za novo doba “hibridnog ratovanja”. Ostaje pitanje – da li se oružane snage na Zapadnom Balkanu i dalje ponašanju kao u vreme Hladnog rata, sa mnogim elementima nasleđenim još iz vremena Jugoslovenske narodne armije (JNA)?

Kada je 1989. godine pao Berlinski zid, bilo je jasno da vojni blokovi u svetu, prvenstveno NATO i Varšavski pakt, nemaju više puno razloga za opstanak. I dok se Sovjetski savez raspadao na istoku, a u Evropi se formirala moderna Evropska unija, u SAD se pojavila nova definicija međunarodnih odnosa – “borba protiv terorizma” (War on Terror), kojom su SAD i bliski saveznici sebi u stvarnosti dali carte blanche za vojne akcije širom sveta.

Da je došlo potpuno novo doba u međunarodnim odnosima uskoro će se uveriti i građani tadašnje Savezne rrepublike Jugoslavije – akcija NATO-a 1999. godine je bila prva vojna aktivnost u Evropi još od Drugog svetskog rata.

Nakon 2000. godine brzi razvoj računara i eksponencijalni rast korisnika interneta su pretvorili svetsku mrežu (World Wide Web) u legitimno “bojno polje” za 21. vek. Danas su kompjuterski stručnjaci, popularno nazvani hakerima, jednako bitni za bezbednost i odbranu zemlje kao i piloti, mornari ili posade tenkova.

Termin “hibridno ratovanje” (hybrid warfare) prvi je upotrebio poznati politikolog Frank Hoffman. On obuhvata političku moć koja se manifestuje kroz konvencionalne vojne snage, ali i kroz aktivnosti na internetu i u medijima. Neki od stručnjaka za međunarodne odnose u ovaj “trougao moći” dodaju i različite diplomatske aktivnosti – diplomate su u neku ruku danas “produžena ruka” vojne moći.

Aktivnosti Hezbollaha protiv Izraela

Hibridnom ratovanju najčešće pribegavaju oružane grupe koje žele da postignu neki politički cilj (non-state military actors, oružane grupe koje nisu vojska neke države).

Hezbollah je odličan primer takve grupe – iako se često navodi da iza nje zapravo stoji Iran, a neki smatraju i Liban, Hezbollah je više puta u svojim aktivnostima dokazao da je nezavisna vojno-politička grupacija. Hezbollah je 2004. godine usvojio novu taktiku ratovanja i napada na izraelske snage bezbednosti. Borci bi se često skrivali u kućama ili stambenim zgradama, među civilnim stanovništvom, nisu nosili uniforme, već samo civilnu odeću, a uzimanje talaca im je postalo glavno sredstvo borbe u urbanim sredinama. Sredinom 2006. godine oko 3.000 boraca Hezbollaha je bilo “umetnuto” među civile, naspram oko 20.000 izraelskih vojnika i policajaca.

Još jedna od taktika je bila i masovno korišćenje IED eksplozivnih naprava (improvised explosive device), odnosno bombi ručne izrade. One bi često bile postavljane ispod civilnih vozila i aktivirane daljinski, iz stambenih četvrti, kada bi prolazile izraelske snage. Budući da su IED bombe male veličine, kao kutija cipela, njih su često postavljala i deca, koja bi dobijala sok ili slatkiš kao nagradu.

Hezbollah je u ovo vreme demonstrirao i prvo korišćene enkripcije i elektronskog ratovanja od neke NSMA grupe. Oni su za ovakva dejstva bili obučavani od iranskih Quds specijalnih snaga i po prvi put su koristili internet propagandu, šifrovane radio uređaje, kao i kriptovane mobilne telefone.

Napadi proruskih snaga iz Ukrajine

Ni velikim silama nije strano hibridno ratovanje. Od 2014. godine koalicione snage predvođene SAD-om u Iraku koriste tradicionalne vojne snage, uz napade iz vazduha dronovima, snage iračke vojske okupljene u specijalnu policiju, kurdske borce zvane Pešmerge, te intenzivnu informacionu kampanju u medijima i na internetu. Ovakva kombinacija tradicionalnih i novih metoda ratovanja je dovela do potpune pobede nad borcima oružane grupe Islamska država Irak i Levant (ISIL) u Iraku.

Hakeri, stručnjaci za elektronsko ratovanje, te kompjuterski eksperti svih vrsta nezaobilazni su deo svake moderne armije. Američki stručnjaci su utvrdili da su i pripadnici ISIL-a takođe izvodili razne vrste cyber aktivnosti, od krađe novca u digitalnom obliku, preko napada na web stranice država širom Bliskog istoka, pa sve do krađa digitalnog identiteta.

Sa druge strane, u samozvanoj i međunarodno nepriznatoj Donjeckoj republici česte su aktivnosti na internetu protiv regularnih vlasti u Kijevu. Tako su u junu 2017. godine sa više lokacija u Ukrajini (a koje su pod kontrolom pobunjenika), kao i sa dve lokacije unutar Rusije, izvedeni dosad najveći cyber napadi na teritoriji Evrope. Za samo nekoliko sati oboreno je više od 14.000 web stranica, napadnuti su računari gotovo 1.200 kompanija, kao i lični računari i pametni uređaji brojnih pojedinaca, od političara do aktivista nevladinih organizacija.

U ovom napadu je korišćen širok spektar tehnika i softvera namenjenog za napad na računarske mreže, a najopasniji od njih je svakako malware softver pod imenom “Petya”. Kasnije je utvrđeno da je pod napadom bilo gotovo 80 odsto internet infrastrukture u Ukrajini. Ali, ni tu nije kraj. Posle nekoliko meseci stručnjaci za bezbednost podataka širom Evrope prijavili su da je “Petya malware” pronađen i na računarima i mrežama u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Francuskoj.

Zapadni Balkan zaglavljen u ‘90-im

Sa druge strane, zemlje Zapadnog Balkana i dalje pokušavaju da ojačaju već postojeće vojne jedinice, po mnogima nasleđene još iz vremena JNA. Ogromna količina naoružanja i vojne tehnike zaista i datira iz vremena SFRJ, iako se poslednjih godina intenzivno radi na modernizaciji, i to paralelno na više koloseka. Najdalje su otišle zemlje članice NATO-a, Crna Gora i Severna Makedonija, dok se Srbija najviše oslanja na sopstvenu vojnu industriju i kupovinu oružja i opreme iz inostranstva, pre svega iz Ruske Federacije, kao i evropskih zemalja.

Nekadašnji ministar odbrane Srbije, a danas predsednik Saveta za strateške politike (Council for Strategic Policy, CFSP), Dragan Šutanovac kaže da je Vojska Srbije reformisana po standardima drugih zemalja članica NATO-a.

“Vojska Srbije je standardizovana po NATO standardu i svaka vežba sa NATO zemljama podiže operativne sposobnosti Vojske Srbije, kako za odbranu zemlje, tako i za učešće u mirovnim misijama van granica Srbije, kao i za pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda”, konstatuje Šutanovac.

Sa druge strane, dodaje, “zajedničke vežbe podižu i uzajamno poverenje vojski koje učestvuju i unapređuju sveukupne političke odnose”. Podseća i kako je u ovom trenutku NATO praktično  – direktno ili indirektno – na svim granicama Srbije i svakako da poboljšanje odnosa sa NATO-om znači i veću bezbednost celog regiona, pa i Srbije.

“U odnosu na svoju veličinu, Srbija je veliki proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme. Imajući u vidu da se u Srbiji proizvodi naoružanje, a posebno municija, u gotovo svim kalibrima koji se koriste kako u NATO zemljama, tako i u nekadašnjem istočnom bloku, zbog čega Srbija izvozi praktično na sve kontinente. Naravno, ako bi se poredili sa mega-proizvođačima, kao što su SAD, Rusija ili Kina, naše ‘parče kolača’ je zanemarljivo malo, ali i to ‘malo’ je izuzetno veliko za našu privredu”, kaže Šutanovac.

Estradizacija i politizacija procesa vojnih nabavki

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, sa druge strane, smatra da nabavka ruskog naoružanja i opreme nikako ne približava Srbiju Evropskoj uniji.

“Kupovina naoružanja sa namerom podizanja borbene gotovosti i obnove arsenala Vojske Srbije trebalo bi da bude uobičajena, planska i transparentna aktivnost. Ipak, manir je vladajuće većine u poslednjih deset godina da ovaj proces obavija velom tajni, konspirativnim tonovima, senzacionalizmom u medijima i tabloidima te da politizuje nešto što bi trebalo da bude u domenu sektora javnih nabavki Ministarstva odbrane”, ukazuje Beširi.

Estradizacija i politizacija procesa vojnih nabavki, kako kaže, pogoršava i odnos između Beograda i Brisela, ali i podiže tenzije u regionu, “pogotovo ukoliko je primarna svrha vlasti da pokaže širokim narodnim masama dobre odnose sa Moskvom, za koje znamo da od 2019. godine ‘ne cvetaju'”.

“Okružena zemljama članicama NATO-a, Srbija nema luksuz nikoga da napadne, a ako bi je NATO bilo kada napao, ne bi imala nikakve šanse. Drugim rečima, redovno održavanje pripremljenosti vojske da odgovori na izazove i da doprinosi svetskom miru učešćem u mirovnim misijama izrazito je poželjno, ali zveckanje oružjem da biste plašili region ne pije vodu, pa ispadamo i pomalo smešni u vojnim i međunarodnim krugovima”, navodi Beširi.

Nule i jedinice kao oružje budućnosti

Kina je nedavno uvela propis da stručnjaci za vojnu elektroniku, baze podataka, te programiranje letelica i dronova moraju raditi u zemlji minimum 10 godina nakon diplomiranja. Kina ima ogromne ambicije – kako ekonomske, tako i vojne – te sebe vidi kao ključnog globalnog igrača.

Jasno je i da će se ratovi u bliskoj, kao i daljoj budućnosti voditi “na ekranu” računara, bilo da su u pitanju sajber napadi, upravljanje dronovima ili potpuno novom klasom UWP vozila (unmanned weapons platform, vozilo bez ljudske posade).

Koliko je sajber bezbednost važna svedoči i primer iz SAD-a. Američka Centralna komanda za sajber odbranu (US Cyber Command), u vojnom budžetu za 2020. i 2021. godinu dobila je procentualno najveće povećanje sredstava.

General Paul Nakasone, komandant Cyber Command, tražio je nedavno od Kongresa dodatnih 605 miliona dolara za finansiranje “Cyber Mission Force” centra, koji bi trebalo da služi kao “jedinica za specijalne operacije” u svetu sajber ratovanja.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Administracija Joea Bidena razmatra ‘sve opcije’ u odbrani zemlje od ucjenjivačkih kriminalaca, potvrdila je ministrica trgovine SAD-a Gina Raimondo.

Published On 07 Jun 2021

Početkom ove godine, u svjetskoj IT zajednici počele su da se pojavljuju informacije o izuzetno sposobnoj grupi hakera-aktivista.

Published On 02 Sep 2021
Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO