Facebook mijenja pravila ponašanja

Facebook će ubuduće brisati ‘nepoželjne sadržaje’ ne samo sa javnih objava, već i iz poruka u Messengeru, pa čak i iz komentara na objave.

Masovno komentarisanje (tzv. trolovanje) naloga javnih ličnosti Facebook više neće tolerisati (Borna Filic/PIXSELL)

Sa više od dve milijarde dnevno aktivnih korisnika, Facebook ima moć da utiče na živote velikog broja ljudi. Kada se na to doda i činjenica da je ova društvena mreža odavno postala oružje za političke obračune i širenje propagande, jasno je da je moralo doći do promena.

Iako se mislilo da će se odlaskom bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa smanjiti i količina ekstremnog i desničarskog materijala i objava na društvenim mrežama, to ne samo da se nije dogodilo, već se njihov broj eksponencijalno povećao.

Kada je brazilski predsednik Jair Bolsonaro, koji sam sebe opisuje kao nacionalistu, došao na funkciju početkom 2019. godine, na njegovoj inauguraciji su okupljeni skandirali “Facebook, Facebook…” dajući do znanja da je ova društvena mreža u velikoj meri pomogla u njegovoj pobedi. Iako autsajder gotovo celo vreme predizborne kampanje, Bolsonaro je imao pravu armiju svojih aktivista na Facebooku i drugim društvenim mrežama, koji su je koristili kao besplatan alat za politički marketing. Oni su imali više od 14 miliona objava i postova – daleko više nego drugi kandidati, koji su imali male plaćene onlajn kampanje.

Čini se da su Bolsonarove pristalice iskopirale “model” američkih republikanaca iz 2016. godine – i sam Donald Trump je bio viđen kao autsajder, a “regularni” mediji su čak i otvoreno zbijali šale na njegov račun, te na račun njegove kandidature.

Aktivniji nego ikada

Iako je Trump sada deo “političke historije” (mada najavljuje novu kandidaturu za izbore 2024. godine), njegove pristalice, te brojne desničarske grupe su aktivnije nego ikada na svim društvenim mrežama.

Na Twitteru i Redditu je naročito aktivan pokret “Stop the steal”, a on okuplja čak i članove akademske zajednice, bivše i sadašnje republikanske zvaničnike, te brojne javne ličnosti koji zastupaju tezu da izbori za predsednika SAD-a nisu bili nimalo regularni, te da je aktuelni predsednik Joe Biden ‘uljez’ u Beloj kući.

Druga izuzetno popularna teza na društvenim mrežama je i QAnon teorija, koja zapravo nije jedna teorija, već skup različitih tekstova, objava na internetu i raznim forumima i društvenim mrežama te nekoliko knjiga čiji su autori ekstremni desničari. Do sada je na internetu napisano više od 140 miliona objava na ovu temu. U suštini, QAnon teorije smatraju da “SAD-om, Evropskom unijom i globalnim finansijskim sistemom rukovodi grupa ljudi nepoznatih javnosti, koji su i satanisti. U tome im pomažu visoki politički predstavnici, vojni lideri i vlasnici krupnog kapitala”. Kasnije je u ovu teoriju dodat i Hollywood te filmska i medijska industrija, jer “truju mozgove ljudi i njihovu psihu unapred smišljenom propagandom”.

QAnon teorije postoje na internetu još od 2000. godine, a naročiti zamah dobijaju 2008. godine, nakon izbora Baracka Obame za predsednika SAD-a. Sve teorije su ideološki na ekstremnoj desnici, a u internet objavama se često poziva na “rušenje trulog sistema i stvaranje nove, pravednije zemlje, kao i novog globalnog poretka”. Ruku pod ruku sa ekstremizmom oduvek je išao i rasizam te oni koji podržavaju QAnon su gotovo uvek i protiv imigranata, naročito onih iz Južne Amerike i Azije. QAnon teorije se često mogu čuti i na Capitol Hillu, a mnoga TV lica, pa čak i glumci i muzičari naklonjeni republikancima, često citiraju ove “teorije zavere”.

Politički stavovi iz online izvora

IT stručnjak Dejan Tomić kaže da slični pokreti, ali daleko slabije organizovani, postoje i na ovim prostorima.

“Pogledajte samo komentare na Facebooku ispod tekstova i objava medija. Ima tu svega, ali se manje-više sve svodi na ‘samo smo mi u pravu, Srbija i Rusija, ne može nam niko ništa’. Naravno, reč je o takozvanim botovima, po pravilu sa lažnim profilima”, kaže Tomić.

Nije nikakva tajna, dodaje, da “članovi vladajućih stranaka ‘botuju’ i sa radnih mesta, a mnogi imaju čak i kvotu koliko komentara treba da napišu svakog dana, obično iskazujući podršku državnom i stranačkom rukovodstvu”.

“Nije to slučaj samo u Srbiji. Na upravo završenim lokalnim izborima u Severnoj Makedoniji vodio se pravi ‘onlajn rat’ između stranaka, budući da je većina političkih subjekata imala ograničene budžete za medijski nastup”, objašnjava Tomić.

Politikolozi sa Kalifornijskog univerziteta su pratili objave na društvenim mrežama u periodu od 18 meseci, a rezultati istraživanja su pokazali da čak 37,8 odsto korisnika društvenih mreža svoje političke stavove formira uglavnom iz onlajn izvora. Očigledno da ovo znaju i u zemljama sa autoritarnim režimima, pa su tako Kina i Rusija postale veoma dobre u manipulaciji informisanjem građana putem onlajn portala, raznih analitičkih sajtova, pa sve do običnih email poruka. Stručnjaci smatraju i da na jednu faktualnu i proverenu informaciju na društvenim mrežama, dolazi čak pet delimično ili potpuno neistinitih.

Ko nam to krade prijatelje?

Istraživanja rađena u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji došla su do zaključka da je čak dve trećine ispitanika koristilo društvene mreže čak i dok su u društvu – u javnom prevozu, na fakultetu, na poslu, pa čak i na koncertima i u restoranima. Društvene mreže, a ponajviše Facebook, predstavljaju beg u “naš lični svet”, koji su korisnici sami kreirali, što svojim onlajn aktivnostima, što percepcijom “potvrde vrednosti” kroz lajkove i deljenje sadržaja. Studija je takođe pokazala da i gotovo 65 odsto ispitanika ne može da zamisli niti jedan dan bez svog smartfona ili pristupa internetu putem računara.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković kaže da to, ipak, nije slučaj kod svih korisnika.

“Ne može društvena mreža da promeni moj odnos prema prijateljima, pre svega zbog toga što već imam formirano mišljenje o njima. Svoj krug prijatelja na mrežama sam i formirala tako da tu ne postoje oni koji mi nisu zanimljivi i koji nisu u skladu sa mnom. Naravno ne delim sa svima isto mišljenje o svemu, ali lepota i jeste u različitosti”, kaže Marinković Stanković. Raduju je, dodaje, “objave nekih kolega, koji su vredni i čije radove posebno ceni”.

“I to mi je i motiv više za stvaralaštvo. Društvene mreže jesu naš prozor u svet, i divno je što možemo da se pratimo i uvek budemo u toku”, napominje Marinković Stanković.

Sličnog mišljenja je i umetnica Zorana Jovanović, koja smatra da “društvene mreže veoma utiču na ljude”.

“Kroz različitost objava počinjemo da stvaramo drugačiju sliku o mnogim našim prijateljima sa kojima nismo često u kontaktu uživo, odnosno stvaramo sliku kakvu oni žele da mi imamo o njima. Isto tako smatram i da o prijateljima sa kojima smo u stalnom i bliskom kontaktu, nijedna društvena mreža ne može da utiče da promenimo mišljenje o njima”, navodi Jovanović.

Stagnacija rasta novih korisnika

I sam Facebook je pre izvesnog vremena rešio da stvari promeni “iz korena”. Već treću godinu za redom, Facebook, kao i njegove mreže Instagram i WhatsApp, beleže stagnaciju rasta novih korisnika. Iako se iz godine u godinu povećavalo ukupno vreme koje provodimo u raznim društvenim mrežama, ostaje činjenica da “svako ko je hteo, već je otvorio Facebook”. Sa gotovo četiri milijarde naloga i dve milijarde dnevno aktivnih korisnika, Facebook “obuhvata” gotovo polovinu čovečanstva. Ipak, doći do one druge polovine će biti izuzetno teško, ako ne i nemoguće.

Naime, u Kini su zabranjene sve društvene mreže sa sedištem u SAD-u što znači da nema Facebooka, nema Googlea, nema YouTubea. Na kineskom tržištu, sa populacijom internet korisnika od gotovo 850 miliona ljudi, glavnu ulogu igraju domaće mreže We Chat, BaiDu, PinDuoDuo, Ali Express i Douyin. Ove kineske kompanije imaju i značajan broj korisnika u zemljama Azije i azijsko-pacifičkog regiona.

Iako su u više navrata i Google i Facebook pokušavali da uđu na ovo izuzetno važno tržište – a bilo je čak i ‘obećanja’ kineskog državnog vrha da će se to razmotriti – od svega na kraju nije bilo ništa.

Takođe, veoma je teško povećati broj korisnika u zemljama Centralne i Istočne Azije, Afrike i Južne Amerike. Razlog nije samo veoma slaba kupovna moć, gde su smartfoni i računari rezervisani samo za bogate, već je daleko veći problem nedostatak bilo kakve telekomunikacione infrastrukture. Jednom rečju – internet još nije stigao do njih. To bi moglo da se promeni u bliskoj budućnosti, uz pomoć globalnih projekata za satelitskih internet, poput StarLinka i OneWeba.

Nova pravila za staru mrežu

Nedavno je Facebookova direktorica globalne bezbednosti (Head of Safety), Antigone Davis objavila izmene pravila ponašanja na ovoj mreži. Ona je navela da će ubuduće svi nalozi koji učestvuju u “masovnim kampanjama” (coordinated campaigns) biti automatski ugašeni, čak iako sam sadržaj koji objavljuju i dele unutar kampanje nije u suprotnosti sa pravilima.

Facebook će takođe ubuduće brisati “nepoželjne sadržaje” ne samo sa javnih objava, već i iz poruka u Messengeru, pa čak i iz komentara na objave. Ova opcija će “raditi unazad”, pa će biti obrisani i nepoželjni komentari i sadržaji objavljeni i pre par godina.

Uz sve ovo, mreža će pratiti i “koordinisane aktivnosti sa istog skupa IP adresa” što u praksi znači da više neće biti moguće aktivnosti velikog broja korisnika sa jednog geografskog područja (obično država).

Masovno komentarisanje (tzv. trolovanje) naloga javnih ličnosti takođe se više neće tolerisati, a za one koji se ogluše o ovo novo pravilo, uz gašenje profila, biće i onemogućeno otvaranje novih naloga sa postojećih uređaja.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Facebook ima takav način rada u kome softver i algoritmi više promovišu negativne sadržaje kako bi korisnici što više vremena proveli na mreži i unutar aplikacije, upozoravaju stručnjaci.

Published On 12 Oct 2021
Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO