Novinari najčešća meta cyber-napada

U online svetu više niko nije potpuno siguran, pa čak ni državne službe i agencije, kao ni lideri, ni državnici.

Amnesty International je nedavno objavio listu osoba za koje se vjeruje da su bili meta napada softverom Pegasus - više od pola njih su istraživački novinari (Reuters - Ilustracija)

Sve napredniji softveri i uređaji za online i elektronsko praćenje nisu nikakva novost, a proizvode se i na Istoku i na Zapadu. Ali, šta se dešava kada ih kupuju i zloupotrebljavaju države koje su, barem na papiru, demokratske?

U poslednjih godinu dana u svetskim medijima su dominirale dve teme – pandemija korona virusa i brojni sigurnosni propusti u online svetu – špijuniranje korisnika, krađa privatnih podataka, pa čak i državnih tajni. Može se slobodno reći da na internetu i u online svetu više niko nije potpuno siguran, pa čak ni državne službe i agencije, kao ni lideri ni državnici.

Nedavno se navršila treća godišnjica ubistva Jamala Khashoggija, poznatog novinara, kolumniste i aktiviste za ljudska prava. On je ubijen u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu početkom oktobra 2019. godine, na veoma brutalan način. Khashoggi je bio poznati kritičar saudijske kraljevske porodice, a za američke medije je pisao i o njihovim sumnjivim poslovima, te vojnim akcijama na Bliskom istoku, pre svega u Jemenu.

“Pravde još nema, ona ne postoji”, rekao je novinar Turan Kislak, inače dugogodišnji prijatelj ubijenog novinara.

Khashoggija pratili mjesecima, ako ne i godinama

Početkom godine američka Centralna obaveštajna služba (CIA) saopštila je da je ubistvo Khashoggija gotovo sigurno ‘naručeno’ iz najvišeg državnog vrha Saudijske Arabije. SAD su izdale poternice i zamrzle sredstva za 76 saudijskih državljana za koje se veruje da su učestvovali u planiranju ili samom izvršenju ubistava. Većina njih je takođe bila umešana i u pretnje drugim disidentima i novinarima koji su pisali o kraljevskoj porodici.

U stvarnosti, niko iz zapadnih zemalja nije direktno zatražio odgovornost na najvišem nivou. Razloga ima puno, ali su glavni oni finansijski – Saudijska Arabija je saveznik SAD-a na Bliskom istoku, jedan od najvećih kupaca oružja iz zemalja članica NATO-a, a saudijska nacionalna naftna kompanija Saudi-ARAMCO ima tržišnu vrednost od gotovo dva triliona dolara.

Američke službe su takođe sigurne da je Khashoggi bio praćen mesecima pre ubistva – ako ne i godinama. Iako je imao i prebivalište u SAD-u, često je putovao po Bliskom istoku, te držao predavanja i seminare. CIA veruje da je u danima pre likvidacije Khashoggijevo kretanje bilo praćeno putem softvera Pegasus, koji je proizvod izraelske kompanije NSO Group. NSO Group je kontroverzna izraelska kompanija, sa sedištem u gradu Herzlija. Najpoznatija je po svom softveru pod imenom Pegasus, koji (navodno) može omogućiti nadzor svakog smartfona u svetu. NSO zvanično navodi da svoj softver prodaje samo državama i državnim agencijama, kao i da su uz pomoć njega do sada sprečene stotine terorističkih napada širom sveta.

Nemoguće primijetiti software za praćenje

Daniel Nemeth, novinar i fotoreporter iz Budimpešte, radio je nekoliko meseci na veoma važnom istraživanju. Sa kolegama iz “Direkt 36”, organizacije koja se bavi istraživačkim novinarstvom, Nemeth je dokumentovao život mađarske političke i poslovne elite. On je koristio javno dostupne podatke, kao što su sajtovi za praćenje letova i razne društvene mreže, kako bi došao do fotografija jahti, skupih automobila, raznih vila i rezidencija koje su oni koristili. Nedugo zatim, Nemeth je primetio da mu se smartfoni i računar “čudno ponašaju”, te da mu nedostaju neki podaci.

U istraživanju koje usledilo, a koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Torontu okupljeni u projektu “Citizen Lab”, otkriveno je da su njegovi uređaji bili praćeni pomoću softvera Pegasus – istog onog kojim je praćen i Khashoggi.

IT stručnjak Nemanja Tasić kaže da je gotovo nemoguće primetiti ovakav softver za praćenje.

“Postoji čitava nova nauka, digitalna forenzika, koja se bavi otkrivanjem hakerskih napada i zloupotrebama u digitalnom i online svetu. Softveri kao što je Pegasus rade na veoma napredan način: iskopiraju se u ‘bootloader’ telefona, softver koji se učitava pre samog podizanja operativnog sistema, te ga je veoma teško, ili nemoguće, ukloniti”, objašnjava Tasić.

Takođe, dodaje, ovakav špijunski softver je veoma teško detektovati u radu, jer sam iOS ili Android operativni sistem na telefonu nije napravljen da ga detektuje.

“On može da kopira sve sadržaje emaila ili SMS poruka, linkove, primljene medijske fajlove, pa čak i aplikacije koje su instalirane na uređaju. Zbog ovoga, smartfoni koji su zaraženi Pegasusom i sličnim softverima se obično uništavaju”, kaže Tasić.

Na temi Pegasusa više od 600 novinara

Amnesty International, globalna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, objavila je nedavno listu osoba širom sveta za koje se veruje da su bili meta napada softverom Pegasus. Više od 1.200 pojedinaca iz 50 zemalja se nalazi na ovoj listi, a koja uključuje 85 boraca za ljudska prava, 70 biznismena i predsednika kompanija (CEO), više od 500 političara i državnih zvaničnika, kao i više od 600 novinara, a koji se gotovo svi bave istraživačkim novinarstvom. Na listi je i deset visokih državnika i ministara, a njihova imena se drže u tajnosti, iz diplomatskih razloga.

Za neke od novinara na listi se veruje da su praćeni još od 2016. godine, kada je softver Pegasus bio još u probnoj fazi. I ovde se dolazi do same suštine problema – NSO Group jasno na svom sajtu, kao i u saopštenjima, navodi da se “njihovi proizvodi koriste samo i isključivo u svrhe nadzora terorista i organizovanog kriminala, a korisnici i klijenti se detaljno proveravaju. U slučaju kršenja ovih pravila, licenca za softver se gasi, te on postaje neupotrebljiv”. Izgleda da većina Vlada i državnih agencija – klijenata NSO, nije baš najbolje razumela ova pravila.

Kolumnista Goran Jovanović kaže da posao novinara spada među najugroženije u svetu.

“Međunarodna federacija novinara (IFJ) saopštila je da je prošle godine u svetu ubijeno 65 novinara, 18 više nego u 2019. godini. Bilo da novinari rade u ratnim zonama, zonama konflikta ili pogođenim prirodnim katatastrofama, nema sumnje da je ‘zanimanje novinar’ – opasno”, konstatuje Jovanović.

Podseća i kako je novinarstvo stalno na listi 10 najstresnijih zanimanja – uz pilote, profesionalne vojnike, policajce i radnike na naftnim platformama.

“Uz sve ovo, vređanje i pretnje na društvenim mrežama, upućene novinarima ili celim medijskim kućama su postale gotovo ‘normalne’. Pogledajte samo komentare na Facebooku i Instagramu ispod vesti, a naročito kolumni i autorskih tekstova”, ukazuje Jovanović.

Niko nije zaista zaštićen

Otkriće da je državni vrh Ujedinjenih Arapskih Emirata takođe koristio Pegasus nikoga nije posebno iznenadilo. Sheikh Mohammed bin Rashid al-Maktoum, premijer Emirata i vladar Dubaija, naredio je korišćenje Pegasusa za praćenje princeze Haye bint al-Hussein, njenih advokata i pripadnika obezbeđenja. Nakon presude Visokog suda Engleske, kojom se potvrđuje da se špijunaža zaista i desila, NSO Group je ukinula softversku licencu za UAE i raskinula ugovor.

U Velikoj Britaniji je nedavno otkriveno da je Pegasus korišćen i za praćenje još jedne aktivistkinje iz UAE – Alaae Al-Siddiq. Ona je bila direktorica nevladine organizacije ‘AlQst’, koja se bavila promocijom ljudskih prava i prava žena u UAE i širom Bliskog istoka. Za nju bezbednosni stručnjaci veruju i da je bila prvi aktivista praćen Pegasusom, još 2015. godine, dok je živela i radila u Kataru.

Al-Siddiq je poginula u saobraćajnoj nesreći u Oxfordu u junu ove godine, a policija je saopštila da ne sumnja na ubistvo ili kvar na vozilu. Imala je 33 godine.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO