Dušan Katić: Kako plivati na otvorenim vodama među ajkulama i ražama

Devetnaestogodišnji plivač Partizana Dušan Katić kaže da je na Svetsko prvenstvo u plivanju na otvorenim vodama, održano nedavno na Sejšelima, otišao “gotovo slučajno”. Objašnjava da do pre devet meseci nije ni pomišljao na takmičenje u ovoj plivačkoj disciplini. Nastupivši u trci na 10 kilometara, ujedno je bio jedini takmičar iz našeg regiona.

“Prošle godine u decembru sam imao državno prvenstvo i pristojno sam otplivao 1.500 metara, pa me je selektor reprezentacije Đorđe Agbaba pozvao na razvojni kamp za otvorene vode. Bila je zima, plivao sam sa vršnjacima na bazenu u Košutnjaku. Toliko je bilo teško da sam se razboleo nakon kampa”, opisuje Dušan Katić svoje prve korake na putu do svetskog prvenstva, na kojem se plasirao na 16. mesto, od ukupno 38 takmičara.

Plivački savez Srbije u poslednjih nekoliko godina aktivno radi na stvaranju sistema takmičara i programa razvoja za ovu perspektivnu disciplinu. Sistemskim radom definisanim 2019. godine, razvojnim kampovima prilagođenim za ovu vrstu discipline, odabirom, konsultacijama i prilagođavanjem programa radu sa pojedinicima, u 2022. godini su po prvi put realizovani nastupi na međunarodnim takmičenjima.

Cilj bio da ispliva cijelu utrku

Takmičili su se plivači koji su ostvarili propisane norme za učešće na takmičenjima u plivanju na otvorenim vodama, i u seniorskoj i u juniorskoj kategoriji.

“Nastup na Sejšelima bio je Dušanov drugi nastup u disciplini 10 kilometara. Od ostvarivanja norme za učešće u reprezentaciji Srbije u disciplini plivanje na otvorenim vodama, a pre takmičenja na Svetskom juniorskom prvenstvu, u julu je nastupio u trci na 10 kilometara u Beogradu, na Adi Ciganliji”, kažu nam iz Plivačkog saveza Srbije, koji je bio domaćin ove, četvrte po redu, kvalifikatorne trke za nastup na Evropskom prvenstvu u plivanju na otvorenim vodama.

“Cilj na svetskom prvenstvu nam je bio da Dušan ispliva celu trku i da ostvari plasman”, kaže Matija Koprivica, dugogodišnji Dušanov trener u Plivačkom klubu Partizan, koji ga je pratio na Sejšele. Iako je na svetskom prvenstvu tek drugi put u životu plivao 10 kilometara, ostvario je očekivani cilj – trku je isplivao za dva sata, sa zaostatkom od osam minuta i 34 sekunde za prvoplasiranim.

Plivanje na otvorenim vodama je mlada disciplina. U međunarodnim okvirima zvanično se našla na programu međunarodnih takmičenja prvi put 1991. godine u Australiji, na FINA svetskom prvenstvu. Bila je to trka na 25 kilometara.

Plivačima je bilo potrebno preko pet sati da je završe. Trka dužine 10 kilometara uvrštena je u programe takmičenja 2001. godine i od tada je redovna na programima svih svetskih i evropskih prvenstava. Međunarodni olimpijski komitet je 2005. godine doneo odluku da trku na 10 kilometara uvrsti u program Olimpijskih igara, počev od igara u Pekingu 2008.

Plivački savez Srbije, kao nacionalni granski sportski savez, ima u programu i disciplinu plivanje na otvorenim vodama koje podrazumeva maratonsko plivanje, odnosno trku na 25 kilometara, i plivanje na otvorenim vodama, odnosno trke na pet, 7,5 i 10 kilometara, kao i štafete 4×1,25 i 4×1,5 kilometara.

“Nisam imao kad ni da razmišljam o tome šta me čeka na Sejšelima, jer sam nedeljama pred put bio u punom režimu treninga”, opisuje Dušan Katić svoje prvo iskustvo na svetskom takmičenju. Pun režim treninga je podrazumevao isplivavanje dužine od 200 metara 30 puta, različitim tempom, ali uvek ispod četiri minuta.

Ajkule, raže i delfini

Poseban je bio i režim ishrane koji je podrazumevao unos 4.600 kalorija dnevno, uz suplemente i velike količine tečnosti. Teretanu, koja je inače sastavni deo treniranja, Dušan je ovog puta morao da izostavi zbog povrede ramena.

“Na sejšelsko ostrvo Mahe stigli smo 12. septembra, šest dana pre moje trke. Put na tamo je sveukupno trajao nešto više od 12 sati. Smestili smo se i odmah otišli do plaže da vidimo kakvi su uslovi za plivanje”, počinje Dušan priču o boravku na Sejšelima. Otplivao je dva kilometra, tek toliko da “oseti vodu” i da vidi “da li ima nešto dole”, jer su vode Sejšela pravi, tropski akvarijum, u kojem plivaju i kit-ajkule, raže i delfini.

“Trener mi je rekao: ‘Kale, uđi u vodu, ako ti bude nešto sumnjivo, ti se samo vrati’”, prepričava Dušan, uz osmeh.

Naredni dani su počinjali isto – treningom u bazenu, u dužinama većim od pet kilometara, sa lopaticom i perajima, a tokom popodneva Dušan je plivao uz obalu, prelazeći dužinu od otprilike 500 metara nekoliko puta tamo i nazad, u nešto manjem režimu od onog koji je imao pre polaska na Sejšele.

“Dok sam trenirao nije bilo nikakvih problema, more je bilo mirno, talasi su bili dugi, što je sve zajedno činilo dobre uslove za plivanje. Međutim, na dan trke je bilo strašno – nigde sunca, a talasi su me ubijali na onom jednom kilometru trase koji se nalazio na pučini. Propalo mi je nekoliko zaveslaja, ali se na sreću nisam zagrcnuo tako da ni jednom nisam morao da stanem”, priča Dušan.

Opisuje i dodatni problem sa kojim se susreo tokom prvih nekoliko krugova, dok su takmičari manje-više plivali u jednoj grupi.

“Najgore je bilo na okretima, kod bova. Tolika je bila gužva da sam primio udarce po licu, glavi, nogama, mada sam bolje prošao od mog starijeg kolege kojem je izbijen zub. Uočio sam i neke fore koje su praktikovali iskusniji takmičari, poput uletanja u put, nabijanja u sendvič između dva takmičara, ili sklanjanja vode ispred zaveslaja, pa da ruka propadne i da zaveslaj praktično ništa ne znači. Sve je to deo borbe za što bolji rezultat.”

Vrijedno iskustvo

O strahu od raža i ajkula u toku trke nije razmišljao, niti je čuo preteću grmljavinu.

“Bilo je dobro obezbeđenje, bilo je ronilaca, kajaka i čamaca oko nas, bilo je dronova, ali za vreme trke nema razmišljanja o bilo čemu drugom. Od trenutka prozivke, dok sam još bio na pontonu, samo sam mislio na trku – na bove, okrete, zaveslaje. U ta dva sata je pored mene moglo da prođe šta god hoće, ja ga ne vidim. Bio sam potpuno skoncentrisan, jer plivam za Srbiju”, zaključuje Katić, gledajući na sve doživljeno (uključujući i 18-časovni put kući, na koji je krenuo istog dana kad se i takmičio), kao na jedno vredno iskustvo koje će mu pomoći u pripremama za sledeća takmičenja.

A njih će sigurno biti, jer Dušan nastavlja sa plivanjem, dok traži svoje mesto na nekom od američkih univerziteta.

“Koji univerzitet ću izabrati još uvek ne znam. Osnovni zahtev mi je da mogu dalje da nastavim da se bavim plivanjem”.

Trener Dušanovog matičnog kluba Partizan, Matija Koprivica, kaže da nema sa čime da uporedi Dušanov nastup na Svetskom juniorskom prvenstvu u plivanju na otvorenim vodama.

“Otišli smo bez velikih očekivanja, ali dovoljno pripremljeni i dovoljno sveži. Važno je da je Dušan otplivao celu trku i da je ostvario plasman, što znači da nije kasnio za prvoplasiranim više od vremena definisanog međunarodnim pravilima. Njegov nastup je maksimalno podržan od strane Plivačkog saveza Srbije i značajan je kao poruka talentovanim mladim plivačima da moraš da ispuniš standarde ako hoćeš da plivaš”, kaže Koprivica, dodajući da će Dušana Plivački klub Partizan podržati i pružiti mu šansu ako želi nadalje da se bavi plivanjem na otvorenim vodama.

Raste broj plivača

Plivački savez Srbije sa ponosom ističe da raste broj plivača, trenera i klubova, koji uključuju ovu disciplinu u svoj sistem rada.

“Napominjemo da smo do 2021. godine u sistemu reprezentacije imali samo jednog plivača u disciplini plivanje na otvorenim vodama, dok je u tekućoj 2022. godini kroz reprezentaciju prošlo devet plivača, u svim uzrasnim kategorijama”.

Plivački savez Srbije već tradicionalno organizuje međunarodna takmičenja u plivanju od značaja, u želji da ovaj sport približi svima i tako podstakne razvoj svih oblika plivanja i plivanja na otvorenim vodama.

Tako je od 6. do 7. oktobra 2022. godine bio domaćin plivačima uzrasta od 14 do 17 godina, na međunarodnom plivačkom takmičenju Komen Kup, u plivanju na otvorenim vodama.

Srbija je svojim rezultatima ostvarila treće mesto u ukupnom plasmanu u konkurenciji devojaka.