Saša Obradović: Ostavio sam svugdje vrata otvorena

„Jedan član familije može da izađe kilometar daleko od kuće u Monacu. Ja sam u delu okruženom vilama, gde nije velika kontrola, mada poštujem sve mere. Mogu da prošetam i duže od sat vremena. Obično izađem da uradim neki posao za sebe. Bavim se analizom onoga što smo postigli, regrutujem nove igrače druge francuske lige, gledajući utakmice i radim ono što je vezano za letnji period, kaže trener vodeće ekipe košarkaškog prvenstva Francuske Monaca Saša Obradović (51).

I nastavlja: „Sastajem se sa klupskim trenerima. Pripremamo ono što će uslediti posle, mada niko ne zna šta će biti nakon svega što nas je zadesilo. Želimo se pripremiti za svaki mogući scenarij. Da li ćemo imati isti nivo budžeta kluba koji je bio za prošlu godinu ili će da bude manji za sledeću sezonu? Naravno, svi očekujemo da će biti manji, ali pitanje je koliko. Bavimo se amaterskim igračima, čekajući odluku Eurolige i Eurocupa šta će da bude dalje sa sezonom. Ni francuska liga nije donela odluku u tom pravcu, mada negde u vazduhu lebdi da se neće igrati nastavak, kao ni u Euroligi. Samo je pitanje naćina kako izaći iz svega ovoga.

Prema riječima Obradovića, u uslovima strašne pandemije korona virusa koja je uzrokovala smrt ogromnog broja ljudi u cijelom svijetu, njemu je možda najbolje da je ovdje u karantinu.

„Ipak, imam lepo vreme. Zadnjih godina sam bio dosta bez familije. Meni je važno da smo sada svi na okupu. Radeći kao trener u Rusiji, bio sam – sam dve i po godine. Pravimo opet familijarnu atmosferu i družimo se koliko nam okolnosti dozvoljavaju.

Predvodeći Monaco u dosadašnjem toku sezone, rođeni Beograđanin Obradović ostvario je zapažene rezultate jer ovaj tim zauzima prvu poziciju u šampionatu Francuske. Uz to, prošao je i u četvrtfinale Eurocupa, kao prvoplasirana ekipa u grupnoj Top 16 fazi takmičenja. On je počeo igračku karijeru u Crvenoj zvezdi, sa kojom je bio dvostruki prvak SRJ. Potom je prešao u berlinsku Albu, gdje je bio pobjednik FIBA Kupa Radivoja Koraća, 1995. i osvajač dvostruke krune u Njemačkoj, 1997. Pripala mu je takođe dupla kruna sa ekipom Budućnosti, 2001 u SRJ. Igrački period završio je osvajanjem dva uzastopna Kupa Njemačke u dresu RheinEnergie Kelna, 2004. i 2005.

Godinu dana kasnije sa Kelnom je kao trener postao šampion, a 2007. pobjednik Kupa Njemačke. Bio je prvak Ukrajine sa Donjeckom (2012), dvostruki osvajač Kupa Njemačke na klupi Albe (2014, 2016), te pobjednik Kupa Rusije sa Lokomotivom iz Kubana, 2018.

U Impresivnoj reprezentativnoj karijeri sa SRJ, Obradović je bio svjetski prvak 1998, trostruki evropski šampion 1995, 1997. i 2001, te nosilac olimpijskog srebra iz 1996. godine. Ukupno je osvojio 20 trofeja, kao košarkaš i trener.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

• Da li će košarka doživjeti promjene nakon pandemije izazvane korona virusom poput smanjenja novčanih primanja igrača u fudbalu?

– Mislim da će isto biti i u košarci koja je drugi sport nakon fudbala. Ova situacija odraziće se na srednje i manje klubove koji su dosta zavisili od prodaje televizijskih prava. Prihodi će biti smanjeni, a pitanje je kako će se klubovi isfinansirati. Očekujem da će ekipe, kao što je najavljeno, imati većih problema. Nažalost, čak se može desiti da neki klubovi budu i ugašeni.

Svako vodi računa o svojoj kući, pa tako i ja. Mislim da će Monaco sigurno postojati jer imamo određenu finansijsku stabilnost u odnosu na druge klubove. Plan koji je bio zacrtan pre mog dolaska ovde da imamo ambiciozan  klub, s ciljem da raste iz godine u godinu, se i ostvaruje. Epidemija je usporila nas, ali i druge. Treba se reorganizovati kako bi iz ove situacije izašli još bolji. Da bi se napravio bolji sistem, mora biti bolja komunikacija između juniorske i prve ekipe. Previše smo bili odvojeni jedni od drugih. U neko dogledno vreme uz veće ambicije kluba trebaće i veća, te bolja hala da bismo došli do onoga o čemu se priča, a to je još veće takmičenje poput Eurolige.

• Kakva je reakcija stanovništva u Francuskoj na epidemiju?

– U delu gde živim, ne primećujem puno toga. Ne bih voleo da sam ne daj Bože u situaciji da viđam sve strahote što se dešavaju u Italiji, Španiji, pa i u Francuskoj. Nekako smo izolovani i nije bilo slučajeva zaraze da mi je poznato. Živimo nekako izolovano i ne želimo da ugrožavamo sebe i druge. Pravo da vam kažem, ni nemam neke informacije o tome. Svi sedimo kući, što je najbolje, i čekamo da se ovo što pre završi.

• Postoje li nagovještaji o nastavku prvenstva Francuske?

– Isto je kao i u Euroligi. Oni sve vreme odlažu odluku ne bi li se možda stvorili određeni uslovi po kojima bi moglo da se igra. Šanse za igru su minimalne. I Tony Parker je u jednom intervjuu rekao da je iluzorno razmišljati o nastavku sezone. Dosta je stvari ispričano o tome: o Amerikancima, igračima koji bi trebali da se vrate u klubove, početku novih ugovora, datumima, pa i o eventualnim putovanjima koja će biti ograničena. Neće to sve prestati u dve-tri nedelje. Cela slika je veoma teška za nastavak sezone. Ne očekujem ga, ali se spremam. Moram uvek biti u treningu. To je malo smešno kad kaže trener. Ne u fizičkom, ali moraš obnavljati stvari koje su definitivno važne za nastavak košarkaške priče kada dođe do nje.

• Jeli prvo mjesto Monaca u dosadašnjem toku francuske lige očekivano?

– I jeste i nije. Većina smatra Asvel prvim favoritom. To je ekipa koja ima najveći budžet i dobar sistem, te Tonyja Parkera, veličinu koja vodi klub. Rola favorita je na njihovoj strani. Mi smo tu nekako iz senke, uz Dijon, koji godinama igra na dobrom nivou.

Dosada smo odigrali dobro. Početak je bio teži, što je slučaj za novu ekipu, ali vremenom uz promenu igrača, umesto Dylana Ennisa je došao Norris Cole, okrenuli smo sezonu. Osim toga, imali smo probleme i sa povredama, a naš najbolji igrač J. J. O'Brien bio je van stroja mesec i po. I drugi su bili povređeni, pa nikada nismo bili kompletni od početka i uz sve te loše okolnosti, ponosan sam na ovaj deo sezone. Normalno, to nije zaokruženo da bi se ocenila sezona. Znamo svi da je kraj uvek najvažniji. Psihološka prednost, taktička pripremljenost, faktor povreda, sve su stvari koje utiču na to ko će biti najbolji.   

• Kako komentarišete prolaz vašeg tima u četvrtfinale Eurocupa?

– Prva faza je bila onako. Za mene je bilo iznenađenje poraz od Galatasaraya u prvoj utakmici druge faze koju smo ukupno odigrali odlično. Posle se sve okrenulo u našu korist. Dominirali smo u Top 16 fazi i bili prvi u grupi. Sasvim zasluženo pobedili smo oba puta Unics iz Kazana, jednog od favorita za osvajanje trofeja po budžetu i imenima igrača. S pravom smo imali velike ambicije i snove, tako da napadnemo u daljem takmičenju velikog favorita Virtus iz Bologne, sa prednošću domaćeg terena, koja nije mala. Naše šanse za prolaz bile bi realne.

• Osim Virtusa, ko su još favoriti za naslov u ovom takmičenju?

– Bologna i Partizan su potrošili najviše sredstava da uđu u Euroligu, kao i Unicaja Malaga, koja uvek ima tim koji može napasti trofej u bilo kom takmičenju. Ove ekipe imaju veliku podršku navijača, istoriju i dobre trenere, te su s razlogom favoriti. Tu smo bili još mi i ne znam ko je još ekipe iz drugog kostura žreba. Bez obzira na ogromne budžete i veliki broj igrača koji je prošao kroz Partizan, ove sezone je kvalitet prilično izjednačen. Pokazalo se da igrači koji su u ovim ekipama igraju konstantno, malo bolje ili lošije. Svi su tu gledali šansu, kao i mi.

Pored favorita i namera da u Euroligi budu timovi sa najvećim budžetima, što podržavam jer takvi timovi trebaju imati mesto u Euroligi, možda smo mogli da se izdignemo iznad njih. Ipak, iluzorno je pričati o tome kada se ništa nije dogodilo. Eurocup je takmičenje, gde se pobednik može najjednostavnije odrediti za sedmicu. To je formula da se u nekom gradu igra četvrtfinale, polufinale i finale, pa da se zna u dve utakmice ko je izborio Euroligu. Finalisti bi trebali biti nove euroligaške ekipe.

• Šta je obilježilo dosadašnji tok Eurolige?

– Sigurno je to dominacija Anadolu Efesa. Do kraja ligaškog takmičenja ne bi se znalo ko bi bio u play-offu, osim prve četiri ekipe u koje spadaju i Real, Barcelona, te CSKA. Neočekivano je da Fenerbahce nije bio na svom nivou u odnosu na roster i trenera Željka Obradovića, koji je veliki stručnjak. U ovom momentu Fener nije ispunio očekivanja. Međutim, to je relativno. Poznato je da se još nije završila sezona. Četvrtfinalne utakmice su uvek najteže i ko zna šta bi bilo.

Od drugih timova, francuski Asvel je na 15. mestu. Prilično dobro su odigrali posebno kod kuće, bez opterećenja plasmana u play-off. Najvažnije je da su promovisali igrače koji bi trebali biti važni u budućnosti, što je zacrtana klupska politika. Različita forma i nekonstantni rezultati pojedinih timova produkt su čestih povreda igrača. Sistem takmičenja je takav da su se oni povređivali u većem broju. Onaj ko je ušao sa manjim rosterom i manjim brojem igrača u rotaciji, imao je veće oscilacije u igri.  

• Vjerujete li u plasman selekcije Srbije na Olimpijske igre, pošto ona važi za favorita na kvalifikacionom turniru u Beogradu?

– Realno, Srbija jeste favorit i očekivanja nisu mala, niti bi trebala biti takva. Svi treba da budu pod pritiskom. I dalje smatram da imamo ekipu koja je možda u ovom trenutku najbolja iz perspektive igrača koji uspešno igraju u Euroligi i NBA ligi. Velika su očekivanja, igra se kod nas, u Beogradu i izraziti smo favorit. Sve osim prolaza na Olimpijadu ne bi bilo uspeh. Imamo reprezentaciju i selektora Igora Kokoškova, koji to može da iznese. Mislim da ćemo se gotovo sigurno naći tamo gde nam je i mesto.

• Kako ocjenjujete učinak Srbije u dva kola kvalifikacija za EP, u kojima je savladala Finsku (80:58) i neočekivano izgubila od Gruzije (90:94)?

– Pričajući o izgubljenoj utakmici protiv Gruzije u Beogradu, reći ću da je selekcija koja se tek našla da igra zajedno, igrala protiv ekipe koja igra godinama skupa. Manje bitan je bio individualni kvalitet, koliko je važno imati kontinuitet u radu i rezultatima koji će doći vremenom, ako nisu odmah. Gruzija je tipičan primer ekipe koja godinama zna sistem igre i selektora (Ilias Zouros) koji ih vodi nekoliko godina. Nismo mogli da ih prevarimo kao u jednom trenutku prvog poluvremena jer je s druge strane ekipa koja ima određeno iskustvo, pa znaju da igraju košarku na najbolji mogući način.

Ovaj kiks ne znači ništa posebno, na kraju on može biti dodatni motiv u daljem toku kvalifikacija. Mislim da u nekim fazama ne treba da si najbolji. Najgori primjer za to je kada sam kao trener sa ruskim Lokomotivom došao do finala Eurocupa, 2018. bez poraza. I u finalu izgubimo od Darussafake. Prema tome, sportsku sreću je nekada bolje zaslužiti na samom kraju kvalifikacija ili u završnici prvenstava.   

• Možete li izdvojiti najdraže trofeje u igračkoj i trenerskoj karijeri?

– Skoro sam spominjao 1995. i zlatnu reprezentativnu medalju na EP-u. U reprezentaciji SR Jugoslavije desili su se najvažniji uspesi koji se pamte, a među njima je titula svetskog prvaka 1998. To su igrački trofeji koji su me obeležili. Što se tiče trenerske karijere, najvažniji je moj početak kada sam iz patika uleteo u odelo. Uz veliku podršku Draška Prodanovića, koji mi je pomogao u počecima trenerske karijere, osvojili smo sa Kelnom titulu šampiona Nemačke.

Važno je imati ljude koji će da ti pomognu u životu. Ako me pitaš, šta mi je najveći uspeh osim tih trofeja, to je da gde god sam bio igrač ili trener, ostavio sam otvorena vrata iza sebe i stekao dosta prijatelja. Dosta je trenera, pa i igrača, za koje kažu kada napuste klub, ne bi voleo da ga vidim ikad više. Moja veličina i najveća sreća je da nisam nigde zatvorio vrata u karijeri: ni kao junior, niti kao prvotimac u bilo kojem klubu u kojem sam igrao. Kada završim angažman, bio sam opet dobro primljen u toj sredini. Sve ovo bude i prođe, a čovek treba ostati čovek.   

Izvor: Al Jazeera