Upozorenje iz Srbije: Mogući problemi s izvozom pšenice zbog situacije u Ukrajini

Nakon što je Rusija izašla iz sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem, stručnjaci upozoravaju na moguću novu nestašicu hrane, koja je postala sredstvo za ispunjenje političkih ciljeva.

Zbog problema koji su nastali, očekuje se rast cijene pšenice (EPA)

Agroekonomist Žarko Galetina najavio je dobar prinos pšenice u Srbiji ove godine, ali i upozorio da se mogu očekivati i problemi sa izvozom zbog novonastale situacije u vezi sa izlaskom Rusije iz sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem.

Galetina je za Tanjug rekao da se dobar prinos pšenice može očekivati zahvaljujući tome što je Srbija povećala hektarski prinos po jedinici površine i što je sada pokriveno više od 720.000 hektara pšenicom. Međutim, ta država bi mogla imati problem zbog situacije na ukrajinskom tržištu, gdje tu pšenicu može da izveze.

„Svetsko tržište berzanskih vrste robe je veoma osetljivo, pogotovo američke berze, koje brzo reaguju na sva dešavanja koja mogu dovesti do nekog cenovnog pomeranja“, objasnio je.

‘Amputirano’ tržište

Prema njegovim riječima, ukrajinsko tržište je „amputirano“ tržište, jer je sporazumom omogućavano Ukrajini da izvozi preko 33 miliona tona žitarica.

„Kao posledicu možemo da očekujemo da Ukrajina bude prinuđena da pronalazi alternativne rute kao što je radila pre godinu dana. Ona će te alternativne rute pronalaziti preko Bugarske i Rumunije, preko morskih ili rečnih tokova, Dunavom preko centralne Evrope, pa ponovo morem do [rumunske luke] Constanțe i uticaće na to da Constanța, koja je i sada prepuna pšenice i kukuruza postane luka koja Srbiji neće biti dostupna, kao što je bila ranije“, rekao je Galetina.

Zbog problema koji su nastali, očekuje rast cijene pšenice. Osim rizika trgovanja preko Crnog mora, smatra i da zabrana uvoza u pet zemalja koje se graniče sa Ukrajinom (Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska) može dovesti do nesigurnosti na tržištu.

Na kraju, upozorio je i na moguću novu nestašicu hrane, ali i ukazao da „hrana sada postaje sredstvo za ispunjenje političkih ciljeva“.

Izvor: Agencije

Reklama