Makedoncima uskoro skuplji računi za struju, ali i restrikcije

Dok se država nalazi u ‘stanju energetske krize’, nema investicija za obnavljanje ili izgradnju novih energetskih postrojenja; građani strahuju od poskupljenja struje, ali i drugih troškova života.

Sjeverna Makedonija treba da poveća domaću proizvodnju ili će biti primorana da uvozi struju prema sadašnjim, vrlo visokim cijenama (EPA)

Vlada Severne Makedonije proglasila je jednomesečno “stanje energetske krize”, omogućujući državi da finansijski interveniše kako bi pritekla u pomoć dvema državnim kompanijama za proizvodnju struje, ESM (najveći deo električne struje u zemlji proizveden je u toj državnoj kompaniji) i MEPSO, kako bi uvezli dodatne količine električne struje iz inostranstva. Odluka je bila donesena zbog nedostatka električne energije na domaćem tržištu.

Proizvodnja električne struje nalazi se na samom minimumu zbog nedostatka uglja za proizvodnju struje, te zbog kvarova u REK (Rudarski i energetski kombinat) u Bitoli.

Domaća proizvodnja struje opala je za jednu četvrtinu u protekloj deceniji, a državna proizvodnja je skoro prepolovljena. Sve veća potražnja za električnom strujom povisila je cene prirodnog gasa na najvišu razinu dosad, a došlo je i do povišenja cena za ugalj i gas. Kriza je globalna, ali posledice za male države kao što je Severna Makedonija mogu da budu osobito nepovoljne.

Prolongirana kriza

Nedavno je vlada dala predlog o produženju stanja energetske krize u narednih šest meseci, sve do juna naredne godine. Vlada je saopštila i da će staviti u pogon naftnu elektranu u Negotinu, koja 12 godina nije bila u funkciji, i to u periodu od decembra 2021. do aprila 2022, radi zadovoljenja energetskih potreba (elektrana u Negotinu kao gorivo koristi naftu za loženje). Država je prenela i sredstva iz budžeta ka državnoj ESM i ka operatoru za prenošenje struje MEPSO, kako bi bila olakšana kupovina struje iz inostranstva. Očekuje se da će proizvodnja u Negotinu koštati između 150 i 175 evra po megavatsatu, što je veoma skupo, ali to i dalje je jeftinije nego uvoz struje iz inostranstva.

Zbog nedostatka struje, država mora da kupuje iz inostranstva, gde su cene u ovom trenutku znatno više (cena je oko 250 evra po megavatsatu, a to je drastično viša cena u usporedbi sa strujom proizvedenom u zemlji) od one koju građani plaćaju sada.

Prema izveštaju Energetske regulacijske komisije, domaća proizvodnja električne struje u protekloj deceniji bila ja umanjena za četvrtinu, a proizvodna struje u državnim elektranama je gotovo prepolovljena. U 2010. godini, državne su elektrane proizvele gotovo 6.500 gigavatsati struje, a prošle godine više od 3,6 gigavatsati. Postoji konstantno povećanje uvoza.

Konstantan problem

Prema izjavi nekadašnjeg ministra za finansije Dževdeta Hajredinija, ovaj je problem prisutan decenijama. Od većih postrojenja za proizvodnju, REK Bitola i TPP Oslomej izgrađeni su u ranim 1980-im godinama, a hidroelektrana Kozjak bila je izgrađena u nezavisnoj Makedoniji. Nije postojala niti jedna investicija za obnavljanje ili izgradnju novih energetskih postrojenja, niti su postojale bilo kakve značajne investicije u obnovljivim izvorima energije.

“Čak i da nije došlo do sadašnje krize i do uspona cene za energiju i električnu struju na međunarodnom tržištu, Severna Makedonija bi se u jednom trenutku morala suočiti sa posledicama zbog zanemarivanja da investira u izgradnji postrojenja”, izjavio je Hajredini.

Vlada uverava da se neće desiti povećanje cene struje sve do Nove godine, a to otvara neka pitanja u vezi očekivanog rasta cene u 2022. godini. Energetske kompanije još uvek nisu informisale Energetsku regulacijsku komisiju o proceni svojih troškova, a u cilju uspostavljanja nove cene za električnu struju. Neki kažu da bi povećanje cene moglo da bude više od 10 procenata. Ali, izvesno je da će doći do povećanja cene.

Preko leđa građana

Procena je da će kompaniji MEPSO biti potrebni desetine miliona evra iz budžeta, kako bi platila za struju koja je nabavljena sa evropskog tržišta. Pitanje je koliko će MEPSO biti sposoban da kupi skupu struju iz EU, a da ne upita građane da plate višu cenu?

Redukcija domaće proizvodnje struje najverovatnije će pasti na leđa građana. Već se uvećao trošak života u Severnoj Makedoniji. Ako se na to doda očekivani porast cena za energiju, to je uvod u katastrofu, upozoravaju upućeni. Prema Državnom zavodu za statistiku, trošak života građana uvećan je za 4,1 posto u minuloj godini, a cena električne struje tek treba da raste. I cene hrane, goriva i prevoza bile su povišene u godini na izmaku.

U objavi o stanju u energetskoj krizi navodi se da ako nema dovoljno struje, prvi koji će biti isključeni su osvetljeni bilbordi, ulična rasveta i osvetljenje na trgovima. Osvetljenje na drugim građevinama biće umanjeno na minimalno bezbedno nivo. Zatim, osvetljenje izloga u prodavnicama biće ograničeno na minimalni nivo. Na kraju, moguće je da bude nametnuta zabrana za korišćenje struje za dopunsko zagrejavanje poslovnih i administrativnih prostorija.

Jedini izlaz u domaćoj proizvodnji

Uveravanja od strane vlasti da neće biti uvedene restrikcije na domaćinstva i na male biznise su mala uteha, s obzirom na upozorenja da će kriza prouzrokovati cenovni šok. Ono što je sigurno je da se to neće desiti sve do Nove godine. Ali, u periodu koji sledi, sve će zavisiti od kapaciteta za domaću proizvodnju. Severna Makedonija treba da poveća domaću proizvodnju ili će biti primorana da uvozi prema sadašnjim cenama, koje dosežu 270 evra po megavatsatu. To je jedini, ali ujedno i najteži način.

Bila je najavljena izgradnja nekoliko elektrana za obnovljivu energiju, ali to ostaje samo plan koji tek treba da bude ostvaren.

Predsednik Energetske regulacijske komisije, Marko Bislimovski rekao je da će to telo uraditi sve kako bi cenu električne struje stavila pod kontrolu.

Izvor: Al Jazeera