Preduzetnici čekaju pomoć države, a računi stižu na naplatu

Afrodita Mode Collection kompanija je s više od 150 zaposlenih i dosad nije otpustila nijednog radnika (Ustupljeno Al Jazeeri)

Zorica Selaković, vlasnica radionice za izradu torti i kolača “Dessert” iz Čačka, ove nedelje dobila je opomenu da u roku pet dana mora da plati PDV. Prethodno je tražila reprogram te obaveze kako bi mogla da isplati zarade i doprinose za svojih 19 zaposlenih.

Njeni glavni kupci – studentski centri i đački domovi u Beogradu i Čačku – sada su zatvoreni. Zabranom okupljanja prestale su i porudžbine torti i kolača za razna slavlja, što je bio drugi važan izvor prihoda. A osim PDV-a, treba da plati tekuće troškove, poput zakupnine i računa za komunalije, kao i da izmiri obaveze prema dobavljačima.

Proizvodnju je trenutno obustavila, a ako država hitno ne omogući još neke olakšice, ne preostaje joj, kaže, ništa drugo nego da zatvori radnju, a radnike pošalje na godišnji odmor. Ali, i to je samo privremeno rešenje.

Ona je samo jedna od mnogih preduzetnika koji ovih dana napeto prate vesti, čekajući da se neko iz vlasti oglasi sa merama podrške privredi, kako bi znala šta joj je činiti u narednom periodu.

Zamrzavaju status da smanje troškove

Da je situacija ozbiljna govore i podaci koje je Al Jazeera dobila iz Agencije za privredne registre Srbije (APR). Za prvih deset dana vanrednog stanja (od 16. do 25. marta) 3.878 preduzetnika je prijavilo privremeni prekid obavljanja delatnosti. Među njima je najviše onih koji se bave računarskim programiranjem, frizerskih i kozmetičkih salona, konsultanata, taksi prevoznika, proizvođača kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa – ukratko: samozaposlenih.

Kako se u EU-u čuvaju radna mjesta?

Mnoge evropske zemlje već su izašle sa programom mera za pomoć privredi i očuvanje radnih mesta.

U Nemačkoj će male firme i samostalni preduzetnici tokom tri meseca dobiti podsticaje do 15.000 evra, za velike se osniva poseban fond, a najavljeni su i krediti državne razvojne banke. Biće zabranjeno izbacivanje stanara iz stanova zbog neplaćene kirije, olakšaće se dobijanje dečjeg dodatka, liberalizovati pravila za skraćeni rad kako bi što manje ljudi ostalo bez posla.

Danska vlada pristala je da pokrije do 75 odsto troškova plata zaposlenih u privatnim kompanijama koje objave da moraju da otpuštaju radnike (najmanje 50 zaposlenih ili 30 odsto) do 3.288 dolara mesečno. Uslov je da onda nema otpuštanja. Država se složila i da nadoknadi firmama fiksne troškove, poput najamnina i ugovornih obaveza, zavisno od visine gubitka prihoda.

U Hrvatskoj su ove nedelje predstavili mere pomoći privredi koje, između ostalog, podrazumevaju beskamatno odlaganje plaćanja poreza na dohodak i dobit, kao i doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje za poreske obaveznike sa teškoćama. Odlaganje je predviđeno za prva tri meseca, sa mogućnošću produženja za još toliko. Za očuvanje radnih mesta država je preuzela obavezu finansiranja zarada do visine minimalne plate u toj zemlji. Za preduzetnike, mala i srednja preduzeća biće obezbeđeni povoljni krediti za likvidnost do 25.000 evra, uz poček 12 mjeseci.

Slovenački poslodavci, koji će zbog epidemije korona virusa zaposlene upućivati kući “na čekanje”, moraće da im isplaćuju naknadu od 80 odsto prosečne plate u poslednja tri mjeseca, a 40 odsto te svote obezbediće država. Radnik će na takvom čekanju moći da bude najviše tri meseca. Na pomoć države ne mogu da računaju oni poslodavci koji su poreski dužnici ili su u insolventnom postupku. Takve olakšice priznaće se poslodavcima koji zbog pada porudžbina i proizvodnje moraju da pošalju na čekanje trećinu zaposlenih ili više, ali i malim i mikropreduzećima sa jednim ili nekoliko zaposlenih.

Na zamrzavanje statusa radi smanjenja troškova odlučio se i određen broj restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, kao i preduzetnika registrovanih za obavljanje delatnosti ostalog obrazovanja, poput vrtića i dnevnih boravaka. Njima je merama Vlade tokom vanrednog stanja onemogućen rad, a samim tim i mogućnost zarade.

Dušanka Tasić, predsednica Udruženja privatnih vrtića (UPV) i vlasnica predškolske ustanove Studio za decu “Zmaj”, za Al Jazeeru kaže da ima novca da isplati još jednu platu za svojih 17 zaposlenih. Posle toga ne zna šta će. A plate nisu jedini trošak.

“Najveći broj od 400 privatnih vrtića u Beogradu nema svoj prostor nego ga iznajmljuje, što znači da treba platiti zakup. Tu su i računi za komunalije, treba platiti robu dobavljačima, ako vrtić ima kuhinju, plus porezi i doprinosi. Ako ne budemo imali neki priliv novca, moraćemo da zatvorimo vrtiće”, upozorava Tasić.

Od beogradskih vlasti, međutim, nisu dobili poruku kojoj su se nadali. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je grad do sada dao 11 milijardi dinara (94 miliona evra) privatnim vrtićima i da sada obustavlja te subvencije, kao i da ne postoji nijedan razlog da privatni vrtići, koji su već naplatili za ceo mart, sada pokušaju da naplate boravak dok vrtići ne rade.

Sa druge strane, predsednica UPV-a kaže da privatni vrtići od grada nisu dobili ništa: 

“Taj novac je isplaćen kao pomoć roditeljima dece koji su morali da ih upišu u privatne vrtiće jer u državnim nije bilo mesta. Zbog toga je grad Beograd od 2015. godine roditeljima dece koja idu u privatne vrtiće pokrivao do 80 odsto ekonomske cene u državnim vrtićima”, objašnjava Tasić.

Hoće li biti dovoljno vrtića poslije epidemije?

“Mi ne kažemo da treba da se plati roditeljima pun iznos subvencije kao i do sada. Neka se plati polovina te sume svakom roditelju i mi ćemo sa tim novcem uspeti da napravimo neku računicu da nijednog nezaposlenog ne otpustimo. Ne treba zaboraviti da 20.000 dece ide u privatne predškolske ustanove u Beogradu i da oni treba negde da idu i posle ove epidemije”, upozorava.

I u proizvodnoj delatnosti koja nije povezana sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za dezinfekciju trpe gubitke.

“Prometi u svim kanalima prodaje su naglo opali. Naši maloprodajni objekti su privremeno zatvoreni, veleprodajni partneri su takođe zatvorili svoje radnje, kanal uniformi za HORECA (hotele, restorane i kafiće) program je stao. Čak i prodaja putem interneta je opala. U ovom periodu smo se reorganizovali i šijemo jednu količinu maski kao donaciju za medicinske ustanove i nekoliko korporacija”, kaže za Al Jazeeru Afrodita Bajić, vlasnica kompanije Afrodite Mode Collection.

Ta kompanija sa više od 150 zaposlenih do sada nije otpustila nijednog radnika. “Čak smo i radnicima koji rade na određeno vreme produžili radni odnos. Jedan deo proizvodnje šije maske, dok drugi završava ugovorene porudžbenice za tender”, dodaje Bajić.

Pitanje je, međutim, koliko će još biti u stanju da tako rade. Do sada jedina olakšica, tromesečni moratorijum na otplatu kredita, mnogo im znači jer su prošle godine uzeli kredit za izgradnju nove fabrike u Rumi. “Ali to nikako nije dovoljno, imamo mnogo finansijskih obaveza raznih vrsta. Smanjenje poreza i subvencionisanje zarada radnika je nešto što bi nama najviše pomoglo, tim pre što nismo otpustili nijednog radnika”, objašnjava.

Javni sektor nema razloga za brigu

Jedini koji ne strepe od posledica vanrednog stanja su zaposleni u javnom sektoru. Njima je obećano ne samo da će zadržati posao nego i da im neće biti snižene plate. Fiskalni savet Srbije ocenio je tu meru opravdanom.

Istina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je dao to obećanje, najavio je ove nedelje da bi država za desetak dana trebalo da predstavi paket mera za pomoć privredi čija će vrednost biti između dve i po i četiri i po milijarde evra. Međutim, za sada se ta pomoć svodi na tromesečni moratorijum u otplati kredita za sve i apele privatnim poslodavcima da ne otpuštaju zaposlene.

Apeli da Vlada Srbije što pre izađe sa paketom mera pomoći privredi stižu sa svih strana. Preduzetnici, mali i veliki poslodavci, sindikati, opozicija, ekonomisti nude i svoje predloge. Na pitanje da li se već kasni sa tim merama vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković Rakić za Al Jazeeru kaže da je to teško reći u ovom trenutku jer, sa izuzetkom ugostitelja, za većinu sektora još nisu objavljene preciznije procene gubitaka, bez kojih je teško odrediti konkretne mere.

Procjene gubitaka

Ugostiteljski sektor u Srbiji među prvima je doživeo finansijski udar izazvan pandemijom korona virusa. Poslovno Udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (Hores) još pre uvođenja vanrednog stanja izašlo je sa procenom da očekuje gubitke u poslovanju do 90 odsto zbog proglašenja pandemije.

Svoje procene gubitaka objavila je i Američka privredna komora (Am Cham) u Srbiji na osnovu istraživanja sprovedenog među kompanijama članicama tog udruženja. Istraživanje ukazuje da već sada 55 odsto kompanija beleži teškoće u poslovanju. Od ispitanih kompanija najveći broj ili već ima teškoće ili očekuje da će prodaja opasti za 20 do 30 odsto u prvom periodu.

Osim toga, dodaje, za razliku od razvijenih zemalja, poput Nemačke i Danske, koje su već izašle sa merama pomoći za očuvanje zaposlenosti, privatni sektor u Srbiji nema jake sindikate, koji bi mogli da pregovaraju sa Vladom.

Marko Obradović iz Centra za evropske politike ocenjuje da je veoma važno da država što pre iznese konkretne mere, podsećajući na krizu iz 2008, kada su parcijalno i sporo uvođene mere pomoći ekonomiji, a veliki novac trošen na predizborni rast penzija i plata u javnom sektoru, zbog čega se kriza u Srbiji osećala duže nego u drugim zemljama.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući dosadašnjoj politici fiskalne i monetarne konsolidacije, kao i ekonomskom rastu i domaćinskom upravljanju javnim novcem, javni dug je znatno smanjen i sada iznosi približno 52 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). “To znači da Srbija trenutno ima na raspolaganju najmanje deset odsto BDP-a (4-5 milijardi evra) da se dodatno zaduži i tako kroz ciljane, efikasne i pravovremene interventne mere sačuva radna mesta i teško stečenu stabilnost privrede i finansijskog sektora”, navodi Obradović u svojoj analizi, dodajući da država može za mere pomoći da koristi i deo visokih deviznih rezervi.

Traže se porezne olakšice i smanjenje nameta

Žarković Rakić smatra da država ne treba da se bavi pojedinačnim delatnostima nego da napravi jedan program i da svako kome je pomoć potrebna može da se prijavi. “Osim toga, država treba da zaštiti pre svega plate radnika, da pokriju isplatu makar dela plata, a ne da novac daje firmama, pa da one odlučuju šta će da rade s njim.”

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Među merama koje se najviše predlažu uglavnom su smanjenje nameta za doprinose na zarade zaposlenih, odlaganje plaćanja ili smanjenje poreza na dobit i imovinu, izmene rokova za plaćanje i povraćaj PDV-a, olakšice za plaćanje komunalnih usluga, obezbeđivanje povoljnih kredita, naročito za mala i srednja preduzeća. 

I Fiskalni savet smatra opravdanim zaduživanje države zarad efikasnog saniranja posledica ekonomske krize, ali upozorava da država ne bi trebalo sada da poseže “za strukturnim promenama politika, poput smanjenja poreskih stopa, povraćaja dela PDV-a i dr. čak i ukoliko bi se to odnosilo na ograničen broj usluga ili proizvoda, niti za trajnim povećanjem rashoda”.

“Pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima jeste odlaganje određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim. Mere Vlade moraju da budu dobro ciljane i ne smeju da dovedu do privilegovanog položaja pojedinih preduzeća”, objašnjava Fiskalni savet, navodeći da je potrebno i opravdano spasavati samo one poslove i preduzeća koji su privremeno u ozbiljnim problemima, a koji će nakon završetka krize moći održivo da posluju.

Predsednik Vučić apelovao je na privatnike da budu strpljivi, uz poruku da će najveći deo novca namenjenog za pomoć privredi otići njima, te da će svako ko dokaže gubitak dobiti pomoć.

Fiskalni savet, s druge strane, upozorio je i da bi pojavu određenih lobističkih grupa koje se u ovakvoj situaciji zalažu za dobijanje trajnijih poreskih privilegija trebalo u korenu saseći.

Ono što bi eventualno mogao da bude dodatni problem pri kreiranju mera podrške jesu izbori koji će uslediti nakon okončanja vanrednog stanja. Pitanje je, naime, da li će vlast odoleti iskušenju da mere kreira na način koji bi joj mogao doneti određenu korist na izborima, ponavljajući greške prethodnika iz 2008. ili tako da na srednji i duži rok obezbedi oporavak i dalji rast privrede. Neki analitičari su već obećanu jednokratnu pomoć za sve penzionere povezivali sa izborima, tim pre što je odluka o tome doneta pre odlaganja izbora.

Izvor: Al Jazeera


Reklama