Politička vizija je ključ za razvoj energetike na Balkanu

Rješavanje ključnih energetskih problema treba smatrati osiguravanjem važnih izvora za razvoj privrede (Reuters)

Projekat Triju mora je uspeo snažno da podeli zemlje Višegradske grupe, ali i poneke od njih sa Nemačkom što se tiče budućnosti energetskog tržišta u tom delu sveta, a s druge strane da zagolica maštu jugoistočnim zemalja poput Hrvatske, koje bi mogle postati bitan regionalan faktor u delimičnom rešavanju budućih energetiskih problema. 

No Jakub Gođimirski, profesor Norveškog instituta za međunarodne odnose, koji se 20 godina bavi ruskom spoljnom i bezbednosnom politikom te pitanjima energetike, kaže da budućnost regija poput srednje i jugoistočne Evrope zavisi od toga kako politički plan usmeriti na ekonomiju, koja treba da pruža dobrobit građanima.

‘Pravo na energiju je ljudsko pravo’

„Na rešavanje ključnih energetskih problema treba da se gleda kao na obezbeđivanje vrlo važnih izvora za razvoj privrede, što vodi do obezbeđivanja dobre egzistencije građanima, jer često zaboravljamo da to nije stvar samo politike i geopolitike, već i ljudskog razvoja i socijalne egzistencije. Dakle, pravo na energiju treba da spada u kategoriju ljudskih prava,“ kaže Gođimirski.

On tvrdi da projekti poput Trimorja ne moraju uopšte da se shvataju kao konkurencija Evropskoj uniji, koja je, sa svojih 28 članica, postala organizacija kojom je vrlo teško rukovoditi.

Prema Gođimirskom, inicijative poput Trimorja mogle bi čak doneti neku vrstu olakšice za evropsku zajednicu, zato što je njihov fokus na rješavanju zajedničkih problema država članica koje imaju puno sličnosti. Kao primer daje aktivnosti projekta Nordic Councila, koji spaja nordijske zemlje, članice Evropske unije.

„Nordic Council spaja zemlje radi rešavanja konkretnih problema te regije. S jedne strane jezička barijera je pomogla da se neki problemi prevaziđu i reše na tom regionalnom, nordijskom nivou, a drugi problemi, ipak, nisu rešeni na nivou koji je bio očekivan”. Gođimirski primećuje da je uvek najbolje kad rešavanje raznih komplikovanih pitanja, što lokalnih, što regionalnih, ide u skladu s onim što žele i zahtevaju lokalne zajednice, ali i politike kreirane na svetskom nivou.

„Kad imamo sinergiju odnosa na takozvanom nivou bottom-up, (lokalna zajednica podržava inicijativu i želi je primeniti na višem nivou), te top-down (kad je odluka donesena na najvišem nivou te ima uticaj na lokalnu zajednicu), rezultati mogu biti samo najbolji, zbog toga što takva sinergija s jedne strane donosi zainteresovanost i proaktivnost lokalnih zajednica, dok su, s druge strane, aktivnosti političara na najvišem nivou u skladu sa potrebama onih na koje odluke imaju najveći uticaj“, ističe Gođimirski.

Političko opredjeljenje

Prema njemu, što se regionalnih inicijativa tiče, kao što je to primer kod zemalja Višegrada (Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska), postoje inicijative koje imaju sinergije bottom-up i top-down. No, slično kao i na Balkanu, veliki je problem političkog opredeljenja pojedinih članica te njihovog stava prema Rusiji, što znatno ometa implementaciju mnogih ideja.

On kaže da luka tečnog prirodnog gasa (LNG) u Swinoujsciu ima kapacitet dostave pet milijardi kubnih metara gasa, koje mogu da budu relevantna zamena za ruski gas, te čak i druge energente. Gas bi mogao da se izvozi u zemlje kao što su Slovačka ili Ukraijna u trenutku kad Rusija odluči da zatvori svoje izvore.

Slično je i sa terminalom na hrvatskom ostrvu Krk. Fali jedino infrastruktura i odgovor na pitanje da li ove ideje predstavljaju dugoročna rešenja.

„Što se tiče američkog gasa, njihova industrija se razvija jako brzo, dok su najveće zalihe gasa locirane na istočnoj obali SAD-a. Mnogo je lakše poslati gas u Evropu neko u azijske zemlje, poput Kine, koja opet može da kupuje gas od Rusije, ali i mnogo njoj geografski bliže Australije”, ističe Gođimirski.

Evropa jeste atraktivno tržište za SAD, pogotovo što Kina ima jako ambiciozne planove što se tiče energetskog razvoja.

„Pre nekoliko dana osvanula je vest da Kina isprobava tehnologiju, koja će joj omogućiti akviziciju gasa sa morskog dna, što bi dovelo do revolucije. Samim tim Kina ne bi imala potrebu za američkim gasom,“ tvrdi Gođimirski.

„Ključno pitanje za zemlje Centralne i Južne Evrope jeste koliko velike zalihe gasa iz SAD-a će stvarno se dostavljati dugoročnom smislu. Prva dostava iz SAD-a koja je stigla u Poljsku pre dve nedelje je kupljena tzv. spot ugovorom, gde cena je bila jako atraktivna, međutim to uopšte ne znači da na isti način mogu da se sklapaju ugovori za dugoročne dostave.“

Prema Gođimirskom, odgovor na pitanje o budućnosti cena i razvoja LNG sektora, ali i gasnog sektora uopšte, prolazi kroz vrlo ozbiljnu transformaciju te će stvarno stanje postati nešto jasnije tek za par godina.

„Da li će se stvoriti svetsko tržište LNG-a, kakva će biti potražnja i prodaja, stvarno nam treba par godina da bismo mogli odgovoriti na ta pitanja“, kaže on.

Dodaje da se ne mogu zanemariti geopolitika i događaji u međunarodnoj areni.

„Pitanje, na primer Katara, koji takođe šalje gas, između ostalog u Poljsku, a koji je jedan on najozbiljnijih aktera na tom tržištu, je od ključnog značaja,“ kaže Gođimirski.

Tržišni modeli najbolje rešavaju političke

On ističe da je uvek je najbolje kad određena zemlja postavlja potencijalne snabdevače u situaciju u kojoj nijedan od njih nije ključan za dostavu gasa. Tada uvek postoji mogućnost izbora.

„Odatle pitanje da li je pametna deklaracija da npr. Poljska neće da kupuje gas od Rusije nakon 2020. godine ili nije? Možda je bolje bilo reći da postoji interes da kupujemo gas od svih, pod uslovom da su uslovi atraktivni, neka se bore za tržište i Katar, i Rusija i SAD i Norveška“, savetuje Gođimirski, ali uz to primećuje da uvek treba imati na umu šta se dešava sa novcem koji određena zemlja zarađuje od trgovine energentima.

„Pedeset odsto prihoda u ruski budžet dolazi iz trgovine sirovinama, osamdeset do čak devedeset posto otpada na prodaju u Evropu, 25 do 30 posto troškova ruskog budžeta je vezano za odbranu. Dakle, ako radikalnije postavimo stvari, Evropa puni ruski vojni budžet.

„Pre dvadeset godina moglo se misliti da će Rusija da se promeni nabolje, biće velika Švedska, ili Španija, a danas znamo da to nimalo ne ide u tom pravcu – otuda i geopolitika u diskusijama o energetskom tržištu.

On ističe da, ipak, državni sistemi trebaju da se opiru geopolitičkim potresima i da grade pametne energetske strategije.

„Moramo biti svesni da stvar energetike i budućnosti, odluka na nacionalnim nivoima, nije više samo jedno geopolitičko ili političko pitanje. To je stvar i ljudskih prava. Prava svakog čoveka na dostupnost energije“, primećuje Gođimirski.

Gođimirski kaže da manje zemlje poput onih balkanskih u ovoj geopolitčkoj slagalici moraju da se odluče za svoje dugoročne ciljeve što se tiče međunarodne politike, jer kako ističe, pitanja energetike nisu nerešiva.

„Nije istina da ne postoji ili fali gas na balkanskim tržištima – treba njim samo bolje i pametnije upravljati, ali to su strateške odluke na političkom nivou, gde se traže odgovori na pitanja da li pojedine zemlje, poput Srbije ili Makedonije biraju politički limbo ili ujedinjenje sa drugim evropskim zemljama. Energetska rešenja postoje, treba samo više političke vizije.“ 

Izvor: Al Jazeera