Najveća agrokompanija u Srbiji na tenderu

Nakon 70 godina poslovanja, vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju mlijeka, Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), mogla bi dobiti novog vlasnika. Raspisan je javni konkurs, a početna cijena je 150 miliona eura. Sindikati se protive privatizaciji.

Prvo dezinfekcija, a potom moderni sistem za mužu – samo sa ove farme Poljoprivredne korporacije Beograd svakoga dana u proizvodnju ode 45 tona mlijeka. PKB je najveća agrokompanija u Srbiji i u vlasništvu grada Beograda. Na 70 rođendan očekuju je velike promjene.

„Suština privatizacije jeste da se s jedne strane povećaju prinosi, da se poveća proizvodnja, da se ide na unapređenje agrobiznisa. Da PKG postane prava kompanija koja se ne bavi samo primarnom poljoprivrednom proizvodnjom već i sagradi prerađivačke kapacitete“, navodi Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Beograda.

Slavne decenije

Nekadašnji prerađivački i prodajni kapaciteti PKB-a, među kojima su Imlek, Frikom, Pekabeta, privatizirani su prije više od deset godina. Okrnjenom prehrambenom gigantu ostala je i dalje vrlo produktivna proizvodnja mlijeka, stočne hrane i sjemena, iz glavnog grada Srbije javlja novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

„PKB zapošljava 1.800 ljudi. U vlasništvu ove kompanije je 30.000 hektara zemlje, od toga 20.000 obradivih površina. Svakoga dana, ovde se proizvede vise od 60 miliona litara mleka“, ističe.

Pehari na zidu podsjećaju na slavne decenije PKB-a. Upravo zbog kapaciteta ove kompanije, sindikati smatraju da je prodaja nedopustiva.

„Mi ovde vidimo, ne samo štetu za nas 2.000, već štetu za grad Beograd, Srbiju. PKG je jedan centar semenske robe, u PKG-u se proizvode semena zemlje Srbije, na način ako se proda PKG korporacija, nestaće to, nestaće naša semena, naši genetski centri“, izjavio je Milisav Đorđević iz Samostalnog sindikata PKB-a.

Agroekonomista Milan Prostran protivi se prodaji kako kaže, dragulja poljoprivrede Srbije. Smatra da je ponuđeni model privatizacije štetan za ovu državu.

„Sama činjenica koja kaže da je početna cena 150 milina evra u ponudi, govori koliko je potcenjena čak i površina od 17.000 hektara, po tom vrednost 5.000 evra je hektar cenjen. Dakle vrednost svakog tog hektara, po mojim parametrima, nije ispod 15.000“, kaže Prostran.

Treća generacija

Stari dugovi PKB-a iznose 30 miliona eura. Samo prodajom dijela zemljišta dug bi, tvrde sindikati, bio i isplaćen i kompanija bi poslovala u plusu.

Poslije bake i tate, posao u PKB-u preuzeo je Slobodan Vasiljević koji je sada šef održavanja.

„Ja sam čuo deset različitih priča, ali mene to ne zanima. Šta bude, tako ćemo uraditi i to je to“, govori.

Gradske vlasti radnike uvjeravaju da ne trebaju brinuti.

„Nećemo da prodajemo celu kompaniju, nego samo deo poljoprivrednog zemljišta sa pripadajućim stočnim fondom, objektima i opremom, uz obavezu budućeg investitora da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zašto? Pa da bismo upravo izbegli spekulativne investitore“, ističe Milosavljević.

Od 500 firmi koje je Srbija ponudila na prodaju, PKB izaziva najviše interesa. Investitori ponude mogu dostavljati od 20 januara.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Srbija naplaćuje dugove penzionerima, ali ne i firmama

Za dug manji od jednog dinara, penzioneri plaćaju 35 eura, a preduzeća s višemilionskim dugovima ne plaćaju ništa.

Više iz rubrike EKONOMIJA
POPULARNO