Dublja recesija u eurozoni

Recesija u eurozoni ove godine postat će dublja, zaključak je  Evropske komisije, koja je objavila nove prognoze ekonomskog rasta za ovu i iduću godinu. Gotovo svi pokazatelji revidirani su na niže.

Za 27 članica Evropske unije predviđa se pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od 0,1 posto, za razliku od prognoze iz februara, koja je predviđala da će ekonomija Unije rasti za 0,1 posto.

U eurozoni BDP, će pasti za 0,4 posto, a tek 2014. godine može se očekivati rast i to od 1,2 posto.

Gledajući pojedinačno, Njemačka, kao najveća ekonomija, ove godine ostvarit će neznatan ekonomski rast, a Francuska, Španija, Italija i Holandija cijelu 2013. godinu ostat će u recesiji.

Najveći pad BDP-a očekuje se na Kipru – blizu devet posto.

Borba protiv nezaposlenosti

Jedina prognoza koja je revidirana na bolje jeste ona za Grčku, čiji će BDP ove godine umjesto za 4,4, pasti za 4,2 posto

Izvoz na strana tržišta, povećanje potražnje i borba protiv nezaposlenosti ključni su faktori za postizanje ekonomskog rasta i izlazak iz recesije.

Inače, prognoza  Evropske komisije je da će se stopa nezaposlenosti u 2013. godini popeti na čak 12,1 posto.

“Što se tiče produbljivanja recesije i velike nezaposlenosti u mnogim dijelovima Evrope, mi zaista moramo uraditi sve što je potrebno da bi prevazišli ovu krizu nezaposlenosti”, rekao je evropski komesar za monetarna pitanja Olli Rehn.

“Svaka evropska institucija mora raditi svoj posao, svaka članica boriti se sama sa izazovima, a potom i svi zajedno, kako bi ostvarili naš zajednički cilj. Politika Evropske unije fokusirana je na održivi rast i stvaranje novih radnih mjesta.”

Problemi Hrvatske i Slovenije

Nezaposlenost je problem koji će ove i iduće godine pritisnuti i Hrvatsku. Evropska komisija predviđa da će se stopa nezaposlenosti u ovoj budućoj, članici Evropske unije popeti na 19,1 posto, a iduće godine na čak 20,1 posto.

To  je ogromno povećanje u odnosu na februar, kada je Komisija prognozirala da će stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj u ovoj godini biti 15,8 posto. Što se tiče BDP-a, očekuje se pad od jedan posto.

Ekonomski pad od dva posto ove godine ostvarit će i Slovenija, koja se na međunarodnim finansijskim tržištima opet zadužila za 3,5 milijardi dolara. Prodajom obveznica Slovenija je skupila novac za servisiranje kreditnih obaveza i budžetskih potreba do kraja ove godine.

No, kamate na desetogodišnje obveznice popele su se na nivo od šest posto. Najveći problem ove članice Evropske unije je posrnuli bankarski sektor koji podhitno treba dokapitalizirati. Premijerka Alenka Bratušek, kako je izjavila, to želi uraditi sama bez uplitanja “Trojke” međunarodnih kreditora ili zaduživanja kod evropskih institucija.

Sa stavom da Sloveniji ne treba finansijska pomoć slaže se i Olii Rehn, ali samo ako njena Clada bude djelovala promptno po pitanju snižavanja budžetskog deficita i dokapitalizacije banaka.

Također, dodao je da će Evropska unija razmotriti mogućnost da Sloveniji odobri duži rok za smanjenje deficita, ali tek kad vidi plan kako će se Slovenija izboriti sa sedam milijardi eura loših kredita u svojim bankama.

“Ekonomska situacija u Sloveniji se još uvijek može riješiti ako se poduzmu odlučni koraci i to bez odlaganja, kako bi se preokrenuo ovaj negativni trend koji pogađa i bankarski sektor i javne finansije”, rekao je Olli Rehn.

Izvor: Al Jazeera i agencije