Luksuz nekad i sad

I farmerke su nekada  izazivale zavist u društvu.  Nije ih bilo lako nabaviti, a ko je u tome uspio, morao je papreno platiti.

Glumica Mirjana Karanović pamti vrijeme u kome su “Leviske “bile  luksuz.

“Ko je imao ‘Leviske’, taj je bio faca. Moji roditelji nisu imakli dovoljno novca da mi kupe farmerke, tako da trebalo mi je godine i godine ubeđivanja da dobijem farmerke”, prisjeća se Karanović.

Nije trebalo mnogo vremena da brendovi sa Zapada opčine i omladinu bivše Jugoslavije, javlja iz Beograda reporterka Al Jazeere Jelena Milutinović.

U beogradskim izlozima

Zapadnjački  trendovi najprije su dolazili  do poslovne  elite.  Reklame iz tog vremena govore da su mnogi proizvodi koji su danas svakodnevica, nekada bili stvar prestiža. 

“Tada nije mogao svako da kupi kola. Videćete i tamo oglase za EI  Niš televizore”, kaže dizajner Nenad Trifunović.

“Ljudi su dosta štedeli i bilo je dosta rada i da bi se kupio TV, to je nekada bio luksuz, a  evo, imamo ovde oglase aviosaobraćaja, koliko je naših baka i deka letelo na more ili inostranstvo – mislim da to nije bilo za svakoga.”

Sa otvaranjem tržišta,  luksuzni  brendovi sa Zapada počeli su da stižu  u Beograd.

“Dok se u ranijim decenijama do luksuza  teže stizalo, danas su skupoceni proizvodi  dostupni  i u beogradskim  izlozima.  Ipak, sa prosečnom platom od oko 400 evra, ispred  izloga sa skupom garderobom mnogi i ne zastaju”, javlja Milutinović.

O haljinama, cipelama i kaputima, čije su cijene više od cijele  prosječne plate i to kada su na sniženju,  mnogi stanovnici Srbije i ne razmišljaju. Njihov doživljaj luskuza je nešto drugačiji.

“Da se lepo pojede i popije je za građane Srbije luksuz, a o nekom glamuru da i ne govorim”, kaže Beograđanin Slobodan.

‘Raskoš ne pristaje svima’

Njegova sugrađanka Mileva kaže da je za nju meso luksuz, te da njena djeca jedanput ili dvaput mjesečno jedu meso.

Mile iz Beograda kaže: “Sve su nam uzeli, pa i taj luskuz većini od nas, bila je neka srednja klasa koja je sebi mogla da priušti svašta, sad ta srednja klasa više ne postoji”.

Sociolozi pravdaju težnju za luksuzom. Kažu, to je prirodna potreba  čovjeka da se izdvoji i pokaže sofisticiran  ukus.

Ipak, prema riječima sociologa kulture Ratka Božovića, u Srbiji je tokom tranzicije došlo do poraza životnog stila u kome su konzumenti luksuza najčešće oni kojima raskoš ne pristaje.

“To se odnosni prevashodno na tajkune, koji imaju pune džepove para, a ne znam šta bi mogli reći o njihovoj glavi, o njihovom ukusu”, smatra on.
“Oni su, izgleda, ljudi koji liče na vešalicu na koju smo okačili lister odelo. Nisu bolji ni naši poslanici sa lister odelima, koji se vulgarno ponašaju i konačno uspostavljaju jedan stil netolerancije u samoj Skupštini.”

Karanović, pak, kaže:  “Mogu po neki put da potrošim malo više para na nešto što mi se dopada, ali generalno, kada pogledam šta je to što moj život čini zanimljivim, što me raduje,  retko su to skupe stvari”.

I pored krize, luksuzna roba u Srbiji ima svoje vjerne kupce.  Najskuplji automobili na sajmu se najprije prodaju, a to je samo jedan pokazatelj da bogataše kriza najmanje pogađa. 

Izvor: Al Jazeera
 


Povezane

Nove superjahte postaju sve veće , dok se smanjuje broj ljudi u regiji koji sebi mogu priuštiti ovakav luksuz.

27 Apr 2013

Apsolutni luksuz dolazi u i obliku perzijskog tepiha na prodaju u Sarajevu, koji je izrađivan četiri godine.

27 Apr 2013
Više iz rubrike EKONOMIJA
POPULARNO