Evropski centar reproduktivnog turizma

Roditeljstvo je za neke neiscrpan izvor sreće, za druge nedostižan san, ali svejedno ostvariv.

Zaposleni u Evropskoj banci sperme u Kopenhagenu zato svoj posao ponosno nazivaju najboljim na svetu.

Zarađuju za život tako što ljudima ostvaruju snove.

Zahvaljujući njima prošle godine rođeno je 2.500 beba, a za 10 godina postojanja ta brojka dostigla je 12.000.

Kako bi ostvarili svoj san, novim roditeljima ili roditelju treba prosečno 2.000 evra, dok samo jedan pokušaj oplodnje košta 100 evra.

Takozvani spermo bajk prevezao je veći broj od 75.000 uzoraka koliko se trenutno čuva u banci.

Stroge procedure

Procedure su stroge, a zaposleni su svesni činjenice da greške ne sme biti. Jednostavno je ne mogu sebi dozvoliti, javlja iz Kopenhagena reporter Al Jazeere Marko Pavlović.

“Ne, nikada nam se nije desilo da pomešamo uzorke, ako na to mislite, kaže Peter Bower, predsednik Evropske banke sperme.

Bower je na čelu ove institucije već 10 godina. Svo to vreme, njihovo poslovanje i nulta tolerancija za bilo kakve greške se nisu promenili, ali njihovi klijenti jesu.

“Biznis se promenio… od heteroseksualnih parova koji ne mogu da imaju svoje potomke, gde uglavnom muškarac pati od neplodnosti… pa potom preko lezbejskih parova koji već dugo koriste spermu donora i poslednjeg trenda koji rapidno raste u poslednjih 10 godina, a čine ga neudate  žene koje još uvek nisu pronašle pravog partnera”, kaže Bower.

Takve žene čine 50 posto klijenata banke.

Ovaj rastući trend je od Kopenhagena stvorio centar reproduktivnog turizma u Evropi.

Svake godine desetine hiljada Evropljanki dolazi ovde zbog visokog kvaliteta, ali i pristupačnih cena.

Njima, kao i svim ostalim klijentima, prvi susret sa bankom je putem njenog web sajta.

“Činimo ljude srećnim i stvaramo život”, kaže izvršna direktorka Banke  Annemette Arndal-Lauritzen.

Bilo da dolaze iz Danske, Nemačke ili Velike Britanije, svi klijenti pre toga moraju da se registruju kako bi dobili uvid u bazu podataka Banke.

Izvršna direktorka Banke odbacije kritike da je ovo depersonalizovani proces koji se poistovećuje sa online šopingom.

“Gledano iz ženske perspektive, to je nešto što se radi i u realnosti. Tražite gene sa kojima želite da imate bebu i to želite da vizualizujete isto kao i kada se upoznajete. Navigacija kroz bazu podataka je zapravo vrlo jednostavna”, kaže Arndal-Lauritzen.

Brojni filteri

Klijentima su na raspolaganju svi mogući filteri, počevši od onih iz koje zemlje sveta dolaze, pa do medicinske istorije familije donora.

“Mogu da poslušaju audio intervju i zapravo čuju njegov glas i objašnjenje zašto se odlučio na ovaj korak. Test njegove ličnosti, a tu je i utisak osoblja banke, naš utisak o njemu”, kaže Arndal-Lauritzen.

Klijent banke može da vidi fotografiju donora dok je bio dete, ali ne i to kako on izgleda danas. Samo dete, pošto navrši 18 godina, ima pravo da stupi u kontakt sa donorom ukoliko je on u aplikaciji naglasio da to želi.

I tu se gledanje u budućnost završava.

Kada klijent na kraju i postane roditelj – ostatak puta je jednako nepredvidiv, ma kako dete bilo začeto, a tajne roditeljstva uče se na zadatku koji traje ceo život.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Zašto se u većini zemalja regije ali i Evrope rađa sve manje beba? Kakva je populacijska politika država jugoistočne Evrope? Koje su dugoročne posljedice starenja stanovništva? Kako spriječiti negativne ekonomske efekte bijele kuge? Zbog pada nataliteta, u svijetu odumire 79 nacija, od čega čak 35 evropskih. Prema izvještaju organizacije Human Life iz 2011. godine, samo […]

Published On 08 Aug 2013
Više iz rubrike EKONOMIJA
POPULARNO