S&P smanjio rejting Španije na BBB-
Kreditna agencija Standard & Poor's (S&P) ponovo je smanjila rejting Španije na BBB-, što je samo jedan stepen od nivoa kojeg na finansijskim tržištima nazivaju smeće.
Glavni razlog ovog smanjenja je sve dublja recesija.
Na korak do nule i s tendencijom ka tome – tako je S&P ocijenio kreditni rejting Španije.
Veliki rizici koji sprečavaju ekonomski rast, budžetski rezovi plus nejasan smjer politike eurozone doveli su do ovako loše ocjene S&P-a.
Pomoć MMF-a
Ocjene kreditnog rejtinga Španije sada izgledaju ovako: S&P je snizio rejting Španije za dva stepena, na BBB-, što je u rangu s ocjenom Moody'sa od Baa3; Fitch rejting Španije drži stepen iznad druge dvije agencije – na BBB s negativnom prognozom.
Ocjena evropskih finansijskih tržišta je da je ovim potezom S&P-a Španija sve bliža finansijskom paketu spasa od eurozone.
“Svi znaju da je Španija u problemima i sve dok ne iskoriste pakete spasa evropske zajednice spekulacije ostaju na finansijskim tržištima. Zato smatram da će prije ili kasnije Španija morati iskoristiti alate koji joj se nude”, smatra Oliver Roth, berzanski trgovac.
U pomoć Šaniji uključuje se i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji će poslati ekipu svojih stručnjaka u tu zemlju, kako bi pomogli Vladi premijera Mariana Rajoya u restukturiranju fiinansijskog sektora.
Takav potez, prema riječima američkog finansijskog sekretara, podržavaju i SAD.
“MMF je vrlo aktivan i, uz punu podršku SAD-a, pravi izuzetne stvari koje nije pravio ranije. Ako Evropa smatra da će to biti od pomoći, u tom kontekstu i pod uslovima koji su u skladu s MMF-om, podržavamo takav plan”, kaže Timothy Geithner, američki sekretar za finansije.
Začarani krug
Španiji je svaka pomoć dobrodošla, budući da tone sve dublje u začarani krug recesije.
Kako sve više njenih građana ostaje bez posla, smanjuju se i prihodi od poreza, a povećava se broj ljudi koji koriste naknade za nezaposlenost.
Kako kriza raste, raste i oprez građana, tako da sve veći broj njih drastično smanjuje svoje troškove.
To znači manje novca u opticaju, manji prohodi kompanija i, u konačnici, za državu opet manji prohodi od poreza.
To sve otežava Vladine planove, dogovorene s Evropskom unijom (EU), da do kraja godine smanje deficit na 6,3 posto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Izvor: Al Jazeera