Od lozničkog giganta ostale samo ruševine i tužna sjećanja

U prostorijama nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, hemijskog kombinata “Viskoza” iz Loznice, student Aleksandar Kostić je organizovao izložbu fotografija, nastalih iz negativa koje je pronašao razbacane u nekadašnjoj fizičkoj laboratoriji gde se nalazila foto-laboratorija za izradu fotografija.

Fabrika je imala svog fotografa koji je beležio život i rad fabrike, bitna dešavanja, kao i prizore iz tadašnje Loznice.

Održana na Dan fabrike kada su se u socijalističko doba radnicima dodeljivale jubilarne nagrade i plakete za izuzetna postignuća, izložba je kod okupljenih, većinom bivših radnika, izazvala snažne emocije. Radost što se neko setio da oživi sećanje na fabriku mešala se sa tugom i nevericom. Naime, “Viskoza” je u najboljim danima zapošljavala gotovo 11.000 radnika u 13 zasebnih fabrika; devet od njih se nalazilo u glavnom fabričkom krugu, a povezivala ih je interna pruga dužine 12 kilometara.

Ogromni objekti nekadašnjeg fabričkog kompleksa sada su samo ogoljene betonske konstrukcije. Sve što se moglo upotrebiti ili prodati, pokradeno je. Na podovima potpuno devastiranih prostorija, izmešana sa razbijenim staklom i šutom, ostala je razbacana poslovna dokumentacija, bonovi za topli obrok, gramofonske ploče sa kojih je, preko razglasa, radnicima puštana muzika. Među njima je bilo nešto izrađenih fotografija i gotovo 20.000 negativa – svedoka jednog dela jugoslovenske istorije.

Vrijedna svjedočanstva

Aleksandar Kostić je negative pronašao pre tri godine.

“Rođen sam kada je ‘Viskoza’ brojala poslednje godine svoga rada i postojanja, te se u meni stvorila želja da saznam kako je fabrika nekada izgledala. Jedini način bio je preko fotografija koje sam srećom pronašao i spasao od potpunog nestanka. Do sada sam pregledao i digitalizovao gotovo 3.500 fotografija, a za izložbu sam odabrao i odštampao njih 150”, objašnjava Kostić.

Fotografije prikazuju radnike u pogonima, partijske sastanke, kulturne događaje koji su bili organizovani u okviru fabrike. Pomoć oko prepoznavanja ljudi sa fotografija, događaja i lokacija, Kostić je potražio na društvenoj mreži Facebook. Ubrzo pošto ju je osnovao, grupa “ХИ ‘Вискоза’ Лозница” brojala je više od 1.500 članova, postavši virtuelno i rado posećeno mesto okupljanja bivših radnika i njihove dece.

Tu se, osim fotografija, dele jednako vredna svedočanstva: priče o zajedništvu, solidarnosti i velikoj želji da, pre svega, društvo napreduje, a ne pojedinac. Jednu od tih zanimljivih priča podelio je Ilija Vasić, prisećajući se manifestacije “Susreti drugarstva”.

“Takmičilo se iz oblasti opšteg obrazovanja, kao i poznavanja proizvodnog procesa ‘Viskoze’. Za folklorni program bio je zadužen RKUD ‘Viskoza’. Veliko drugarstvo je razvilo želju kod zaposlenih da se u takmičenju isprobaju i kao glumci u delovima izabranih pozorišnih predstava.”

Uništenje srpske privrede

Fabrika je osnovana 1954. godine, a sa radom počela 1957. godine. Nije bilo porodice da bar jedan član nije radio u “Viskozi”; ona je othranila i odškolovala mnogo lozničke dece.

“Zato sam na izložbi prikazao i fotografije Loznice kroz nekoliko decenija, da se vidi kako je razvoj ‘Viskoze’ pozitivno uticao na razvoj naše varoši”, priča Kostić i dodaje: “I danas pamtim tu 2013. godinu i dan kada sam sa ocem obišao pogone u kojima je on radio 20 godina. Sve je već bilo izneto, pokradeno, razrušeno.”

“Posle petooktobarskih promena zadat je konačan udarac srpskoj privredi, koja je sistematski i namerno uništavana još godinama unazad. Ta pošast nije mimoišla ni ‘Viskozu'”, napisao je Kostić u Facebook grupi, uz objavu dokumenta kojeg je takođe pronašao u ruševinama fabrike.

Reč je o Proglasu koji je potpisao radnički sindikikat “Viskozine” svilare. Iz njega saznajemo da te 2001. godine ne radi više nijedno odeljenje viskoznih proizvoda i da je u tom trenutku čak 6.000 radnika, zajedno sa svojim porodicama, ostalo materijalno nezbrinuto.

Fabrika je radila još nekoliko godina sa brojnim poteškoćama posle čega je stavljena tačka na rad i obustavljena kompletna proizvodnja, a naslovi poput Čerupanje Viskoze ili Viskoza ostala i bez dizni od zlata i platine oslikavali su opšte stanje u Srbiji.

U pripremi i monografija o ‘Viskozi’

Neki od posetilaca izložbe priznali su Kostiću da poslednjih 20 godina nisu imali snage da obiđu fabriku za koju im je njihov i život njihovih porodica bio direktno vezan.

S jedne strane su bili zahvalni što je počeo veliki poduhvat sređivanja negativa u kojima se krije istorija jedne epohe, a s njom i njihovih života, dok su sa druge izražavali žaljenje što su videli razrušenu i pokradenu fabriku.

“Bolje da sam se ‘Viskoze’ sećala onakve kakva je bila kada sam nakon 30 godina provedenih u njoj otišla u zasluženu penziju”, rekla je jedna posetiteljka.

Cilj Aleksandra Kostića je da putem fotografija sa pronađenih negativa oživi uspomene kod bivših radnika, a da mlađim generacijama, koje ne pamte vreme u kojem je “Viskoza” nastala i razvila se u jedan od najznačajnijih privrednih subjekata socijalističke Jugoslavije, pokaže koliko je radnik tada bio uvažavan, kako je funkcionisala ogromna proizvodna mašinerija i kakvi su tada bili međuljudski odnosi. U tu svrhu priprema monografiju o “Viskozi”.