Zoran Kesić za Al Jazeeru: SNS je donio strah, a studenti nadu

Nakon 25. oktobra očekuje da u Srbiji nastupi period oslobađanja, na prvom mestu institucija. Svestan je ipak, kaže, da će to biti težak period u kom će novinari imati mnogo posla.

Vladajuću Srpsku naprednu stranu (SNS) opisuje kao organizaciju koja je zaslužila da u istoriji bude zapamćena pod istim akronimom, ali drugačijeg značenja – kao “sramota naroda srpskog (SNS)”.

U njihovim najvećim rivalima na predstojećim izborima, studentskom pokretu vidi mlade ljude koji su, umesto misli uplašenog čoveka “ćuti, može i gore”, doneli nadu sadržanu u frazi “budi glasan, jer može mnogo bolje”.

Zoran Kesić, novinar, TV voditelj i jedan od autora satirične emisije “24 minuta”, nakon 14 godina prikazivanja na televiziji, profesionalni put nastavlja na internetu, a razloge za skidanje emisije, popularne širom Zapadnog Balkana, sa programa TV Nova uoči vanrednih izbora u Srbiji, vidi u političkoj cenzuri.

• Repliku ‘Ajmo mi ono naše’ sada izgovarate na Youtubeu umesto na televiziji. Zašto?

– Rad na YouTubeu je za mene pre svega novost, ja sam dete televizije. Od 19. godine radim kontinuirano na raznim televizijama, tako da je ovo sad za mene viša sila. U nemogućnosti da dođemo do gledalaca preko TV ekrana, Youtube (YT) je jedini sad naš mogući medij. Sreća u nesreći je da imamo veliku armiju gledalaca i fanova na našem YT kanalu – u ovom trenutku mislim preko 650 hiljada. Naravno, nemam nameru da do kraja svoje karijere ostanem YT zvezda. Voleo bih da, kada se sklope mogućnosti, ponovo budem televizijska zvezda, jer meni lepše zvuči Zoran Kesić – televizijska zvezda, nego Zoran Kesić – youtuber.

• Novi vlasnici Adria News Networka, mreže u okviru koje posluje i Vaša doskorašnja televizija TV Nova, objasnili su povlačenje emisije ekonomskim razlozima, odnosno rečima da je imala ‘marginalni komercijalni učinak’. Vi ste rekli da u pozadini vidite nešto drugo. Šta?

– Mi smo na YouTubeu umesto na televiziji iz čisto razloga političke cenzure. To je moje mišljenje i mišljenje celog našeg tima. Mislim da je to mišljenje i naših gledalaca, jer suviše je indikativno da se emisija koja je, ne samo u Srbiji, već i u regionu prepoznata kao jedan od najoštrijih satiričnih kritičara jedne autokratske vlasti na mesec ili mesec i po dana pred izbore u Srbiji ukida. Suviše je to velika koincidencija. Opravdanje vlasnika da smo neisplativi, da su nam niske brojke, je sa njihove strane logično. Pa ne mogu da kažu – dogovorili smo se sa srpskom vladom da te emisije uoči izbora nema.

Čak je do nas stigao i trač da je jedan od tih novih portugalskih vlasnika, u razmišljanju šta činiti sa našom emisijom, razmišljao o tome da naša emisija takva kakva je ne počne pre izbora, nego da počne tek posle izbora. U tom smislu, pretpostavljam, ne bismo bili tako skupi.

• Jesmo li već došli u situaciju da je internet jedini prostor bez cenzure?

– YouTube za sada jeste ta platforma gde nema cenzure, ali dozvoljavam sebi jedno ali… nazovite me paranoikom ili teoretičarem zavere, ali znamo za situacije i u Kini i u Severnoj Koreji i u Rusiji, gde YT nije baš slobodan. Ajde da ne budem ptica zloslutnica, mislim da će ostati mesto slobode koje mi svim srcem koristimo, jer sloboda jeste u osnovi onoga što je naša emisija. Ne samo naša emisija, već i ono čime se bave koleginice i kolege novinari sa velikim “N”. Oni se nisu odrekli svoje profesije, a to je potraga za istinom.

U tom smislu, mi i ne možemo drugačije da funkcionišemo, nego da govorimo slobodno. Trenutno, za to je mesto YouTube. Ne jedino. I dalje mislim da su mediji poput Nove i N1, Radara, Danasa i još neki i te kako mesta slobode, ali sloboda nije nešto što ti je Bogom dano, što je zagarantovano. Iz našeg iskustva tridesetogodišnjeg, pa i dužeg, kroz razne režime znamo da se za slobodu mi novinari moramo izboriti. Mi se sada za nju borimo na internetu.

• Evropska federacija novinara situaciju u Srbiji ocenila je kao ‘alarmantnu, sa rastućom spiralom nasilja prema novinarima i novinarkama’. Vi ste u medijima od sredine devedesetih. To je pregled od tri decenije… Kako biste opisali trenutno stanje medijskih sloboda u Srbiji?

– Kad sam bio mali, za vreme Miloševića, sećam se da je postojala mreža, to jest Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, gde su po raznim mestima i gradovima Srbije bile lokalne radio i TV stanice koje su se udružile u tu mrežu i koje su mogle slobodno da rade. Mi danas, 30 godina kasnije, to nemamo. To je jedan veliki evolucijski korak unazad, da sada u 2026. mi imamo manje slobode u medijima, nego što smo imali 1995. ili 1996. pod režimom Slobodana Miloševića. Ta okolnost je zastrašujuća, nije uopšte ohrabrujuća, ali postoji nešto u našem narodu što se zove inat – inat kod građana, inat kod prosečnog konzumenta medija, ali i inat kod nas koji stvaramo medije.

Novinari su jedna čudna sorta, ne pristaju baš mnogo na pritiske, hoće da viču upomoć kad ih neko davi, kad su pod pritiskom, tako da sam siguran da ćemo se mi izboriti za našu slobodu i da ćemo se izboriti za neke normalne okolnosti u kojima će biti gomila slobodnih medija po svim gradovima. Da ćemo osloboditi i javni servis, da neće biti sve nacionalne frekvencije u rukama jedne vlasti koja god to vlast bila. Ako naredna neka vlast bude pokušala da stavi šapu na sve medije, nadam se da će i ta vlast buduća biti kažnjena zbog toga.

Naš zadatak “24 minuta”, kao i zadatak mnogih drugih novinara, jeste da bude korektivni faktor svake vlasti. U tom smislu, ta mantra novih vlasnika Adria News Networka o nekom neutralnom novinarstvu, o novinarstvu bez agende – po mom mišljenju, kako to čitam – novinarstvu lišenom stava, oštrine, direktnosti, pa samim tim i smisla, je potpuni, da proste vaši gledaoci “bullshit”. Ja se zalažem za novinarstvo sa stavom, za novinarstvo koje ne izveštava samo šta je neko uradio, već pokušava da ukaže na manjkavosti u našem društvu, ne iz lične mržnje prema ovom ili onom, već iz želje da napravimo bolje društvo u kom će naša deca ostati da žive.

• Kako vidite trenutno razliku u medijskim slobodama u Srbiji i zemljama u okruženju?

– Mislim da je Srbija u najtežoj poziciji, zato što je najviše stegnuta ta omča oko vrata raznih medija u Srbiji. O tome govori najslikovitije i jedan zapanjujući podatak, da je emisija poput naše, koja se dominantno bavi unutrašnjom politikom, probudila interesovanje medija iz celog regiona. Na protest podrške našoj ekipi došla je slovenačka televizija i izveštavao je RTL iz Hrvatske. Uključio sam se u program bosanskohercegovačkog javnog servisa. Jedna makedonska televizija napravila je intervju sa mnom, crnogorska televizija izveštava…

Neverovatno je da jedna emisija, kako vlasnici kažu “marginalnog komercijalnog učinka” izaziva takvu pažnju, ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu. To mi govori da je i region prepoznao značaj očuvanja slobodne misli. I oni imaju problema u svojim zemljama, ali čini mi se da je u Srbiji to najizraženije, pre svega zbog same prirode našeg aktuelnog režima koji je autokratski i pripada jednom klasičnom primeru spin diktature.

• Da li to znači da, ako nema mesta za ‘24 minuta’ u Srbiji, može da ga bude u regionu?

– Zahvaljujem se na ponudama za reemitovanje naše emisije tv-stanicama iz BiH i Crne Gore, ali mi za sada želimo da od našeg YouTube kanala napravimo taj ekskluzivni prostor gde nas ljudi mogu gledati, da naš YT postane naša televizija, da uključimo i druge koleginice i kolege, da napravimo jednu mrežu, pa dok nas ne isteraju i sa YouTubea. A onda ćemo, ne znam… po kućama – kuc, kuc, mogu li da uđem, sa kravatom i odelom, da sednem da vam objasnim šta se dešava u državi i svetu?

• Pored vrlo polarizovane medijske sfere u Srbiji, gde se novinarska udruženja retko ujedinjuju u zajedničke akcije, to su učinili kako bi Vama i autorskom timu emisije ‘24 minuta’ pružili podršku. Novinari su zajedno izašli na protest. Može li ta solidarnost doneti promenu i nadjačati pritiske?

– Pre svega, mene nimalo ne čudi maltene plebiscitarna podrška koju smo dobili od koleginica i kolega, pa i čitavih redakcija. Znamo se, volimo se, volimo naš posao i nije ni prvi ni poslednji put da smo spremni da zaštitimo jedni druge. Srećan sam i zbog činjenice da su sva relevantna novinarska udruženja u Srbiji (NUNS, UNS i NDNV) organizovala protest podrške našoj emisiji. Ja ne znam hoće li ta solidarnost među nama da donese promene, ali znam da drugog izbora nemamo osim da se držimo jedni drugih i da se srčano borimo za one ideale koje smo imali i kada smo kao klinci tek ulazili u svet novinarstva. Ponosan sam na sve kolege koje se nisu ogrešile o profesiju i čast mi je što sam u njihovom društvu.

• Često kažete da u svojoj emisiji negujete ‘subjektivno novinarstvo’ i nikada niste krili svoju podršku najpre studentskom pokretu, a sada studentskoj listi koja učestvuje na predstojećim izborima. Šta je taj pokret doneo društvu u Srbiji?

– Ja sam ponosan na našu tradiciju subjektivnog navijačkog novinarstva zato što mi nikada nismo ni planirali da budemo emisija koja na objektivan način prilazi stvarnosti. Mi smo TV kolumna. Kolumna je stav, pa je tako i naša emisija naš stav – od prve epizode, pa do danas. Ja mislim da je studentski pokret, pre svega da su mladi ljudi doneli nešto što je neminovno ako želimo bilo kakvu promenu kroz istoriju, a to je pre svega nada. To je vera ljudi da je drugačije i bolje moguće.

Za to je mera ona misao uplašenog čoveka – ćuti, može i gore. E mi smo sada dobili – budi glasan, jer može mnogo bolje. Doneli su nadu i nešto za šta smo odavno izgubili poverenje, a to je da mladi ljudi u ovoj zemlji imaju svest, imaju srčanost i želju da se bave pitanjima od zajedničkog značaja. Oni su najbolji brend Srbije danas i u okolnim zemljama koje bi volele da i oni imaju takvu omladinu. E pa imamo je mi!

• Sa druge strane, šta je donela 14-godišnja vladavina Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem? Kako opisujete trenutnu društveno-političku situaciju u Srbiji uoči vanrednih izbora?

– Ova vlast Aleksandra Vučića donela je strah. Da ljudi koji vole da se diče, a mi Srbi volimo da se dičimo, da smo inadžije, da smo prkosni i ne damo na sebe… ima ona izreka “ćuti, ćuti dok se ne naljuti”. E mi nikako da se naljutimo. Nama je samo “ćuti, ćuti, ćuti, ćuti”. Mislim da je sada došlo vreme da se Srbin naljuti zbog svega što je prošao svih ovih godina, zbog kontinuirane laži u kojoj živimo, zbog sistematskog višedecenijskog ispiranja mozga, zbog targetiranja apsolutno svih koji se usude da ne budu ulizice ove vlasti.

Ne samo studenti, već i građanska javnost i akademska zajednica, profesori i svi koji se usude da kritikuju ovu vlast bivaju proglašeni blokaderima, ustašama, rušiocima države, antisrbima, satanistima… dakle, jedna vlast koja u tolikoj meri mrzi deo sopstvenog naroda, prema mom mišljenju nije zaslužila da bude vlast, a sa druge strane zaslužila je da u istoriji bude upamćena kao sramota naroda srpskog, što je sasvim slučajno SNS.

• A šta su doneli na regionalnom planu kada govorimo o odnosima sa susedima?

– Svaka vlast ima neke svoje alate koji im koriste u slučaju nužde. Jedan od alata ove vlasti je podgrevanje nacionalnih, verskih tenzija, stvaranje neprijatelja kada neprijatelja i nemamo. Izmišljanje neprijatelja. Po potrebi naši najveći neprijatelji mogu biti i Albanci i Hrvati i Bošnjaci, čak i naša braća Crnogorci. Nikakav problem za ovu vlast nije da od najvećih prijatelja napravi neprijatelja, ukoliko će im to pomoći za opstanak na funkciji. U tom smislu, ono što je donela ova vlast je ogromna mržnja i ogroman strah umesto velike ljubavi i želje za saradnjom, koja bi valjda trebala biti normalna. Zato mislim da će se sa njihovim odlaskom u značajnoj meri poboljšati odnosi sa svim našim komšijama, jer je to jedino i normalno. Pa pobogu, bliži smo jedni drugima od bilo kog drugog naroda evropskog ili svetskog.

• Kakav Balkan nasleđuju mlade generacije i može li Evropska unija biti korektiv narušenih odnosa u regionu?

– Može Evropska unija imati tu ulogu, ali razumem i one koji su ili digli ruke od EU ili su razočarani u Evropsku uniju zato što smo svesni jednog poveza za oči koji ona kao da ima. Kao da se pravi da ne vidi očigledno kršenje ljudskih prava, gušenje medija, ogromnu laž i targetiranje ljudi u jednoj zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. S pravom su ljudi besni, ja sam besan na Evropsku uniju koja to ne vidi. Nemoguće je da ne vidi. Očekujemo mnogo jači stav EU prema realnosti u Srbiji. Samo recite ono što vidite. Recite glasno. Naravno da sam svestan da Evropska unija često nije spremna na taj način direktno da se oglasi po nekim pitanjima, tako da ja nemam mnogo vere u pomoć od Evropske unije, ali imam punu veru u pomoć od nas samih, od građana ove zemlje, jer niko nam neće pomoći više od nas samih.

• Gde vidite Srbiju, sebe i emisiju ‘24 minuta’ nakon 25. oktobra?

– Ja vidim emisiju i dalje na YouTubeu, jer svesni smo toga da se stvari neće odmah promeniti. Sećamo se i nekih prethodnih smena jednog i dolaska drugog režima, pa nije odmah krenulo da teče med i mleko. Biće jedan vrlo težak period u kom će za našu emisiju biti itekako mnogo posla. Ali verujem da će uslediti jedan period oslobađanja. Period u kom će institucije ove zemlje biti oslobođene i moći će konačno da počnu da rade svoj posao. Očekujem period u kom ćemo posle dužeg vremena zaista dobiti tri grane vlasti, jer ih sada nemamo.

Sada imamo jednog čoveka iznad tog drveta vlasti. Tako da bi bila divna promena videti da sudovi rade slobodno i nezavisno, da policija hapsi koga treba, da svi parkovi ovog divnog grada služe deci, penzionerima i kučićima, a ne ličnostima sa dosijeima koji čine paramilitarnu vojsku jednog uplašenog čoveka. Radujem se onome što dolazi.