Picula: Akcija protiv NVO loša poruka, USAID donedavno bio omiljeni sagovornik vlasti

Izvjestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas da akcijom tužilaštva i policije protiv nevladinih organizacija u Srbiji nije poslata dobra poruka, javlja Beta.

“Kao i u slučaju privođenja i protjerivanja državljana EU prije izvjesnog vremena, nadam se da će vrlo brzo te optužbe biti ili argumentovane ili u potpunosti odbačene”, naveo je Picula.

Ako se to ne dogodi, istakao je, to baca sjenku na iskrenost vlasti da žele popravljati pravnu državu i vladavinu prava u Srbiji, a često prigovaraju evropskim zvaničnicima zbog prigovora na istu temu.

“Dogodila se jedna žalosna koincidencija, na dan kada je policija u kancelarijama pet NVO doista podigla obrve mnogima, imao sam prilike razgovarati sa ljudima iz Crte, koji su tog trenutka prenijeli informacije koje su sami imali, ne vide nikakvo uporište u policijskoj akciji niti su sigurni do kraja u legalnost cijelog postupanja. Nije na meni da ulazim u provjeru tih navoda, ali sigurno da nije poslata dobra poruka ako je tačno ono što se priča da se akcija dogodila zbog korištenja novca USAID-a”, naveo je.

On je novinarima u Beogradu, uoči odlaska iz Srbije, rekao da je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) donedavno u Srbiji bila omiljeni sagovornik i vlasti i opozicije, i odjedanput to više nije, ali se sumnja baca samo na neke.

Izuzeta sva dokumentacija od četiri NVO-a

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je jučer da je naložilo da se od četiri nevladine organizacije u Srbiji izuzme sva dokumentacija u vezi sa donacijama USAID-a, kao i da se obave razgovori sa odgovornim licima tih NVO-a u vezi trošenja sredstava iz donacija. Oni su predmet provjere zbog, kako je saopšteno, mogućeg nenamjenskog trošenja sredstava USAID-a.

U saopštenju se navodi da je po nalogu VJT-a, policija započela prikupljanje obavještenja u vezi sa radom Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Građanskih inicijativa, Centra za praktičnu politiku i Trag fondacije.

Picula je istakao da, iako se nije sastao sa najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, iz države odlazi sa informacijama i dojmovima koji će mu pomoći da bolje razumije stanje u njoj, koje je ocijenio kao izuzetno kompleksno.

“Program nije realizovan u punom obimu kako je zamišljen, ali mislim da je bilo dovoljno razgovora tokom tri dana da kompletiram sliku o Srbiji danas”, naveo je i dodao da situacija u Srbiji intrigira i mnoge poslanike u EP-u.

Politika proširenja pod pritiskom

Picula je u Srbiji boravio u cilju prikupljanja informacija za izvještaj Evropskog parlamenta o Srbiji, koji bi trebalo da bude usvojen na plenarnoj skupštini u Strazburu. Nije se sastao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem, ni šefom poslaničke grupe SNS-a Milenkom Jovanovim, koji je rekao da neće prisustvovati sastanku sa Piculom jer ima važan događaj – mora da posloži čarape po bojama.

Picula je istakao da i Evropski parlament i on kao izvjestilac podržavaju politiku proširenja na Zapadni Balkan, ali da je ona pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti.

“Srbija kao i druge zemlje Zapadnog Balkana kasne u tom historijskom procesu i sada ulaze u razdoblje kada je politika proširenja pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti, nisu više izazovi sa istoka sada imamo i sa zapada nakon izbora druge Trumpove administracije koja će, po mom sudu biti vrlo kritična i skeptična prema samom EU. A poznato je da su na Zapadnom Balkanu postizani rezultati kada su EU i SAD dobro sarađivali”, naveo je on.

Veliki uticaj studentskih protesta

Govoreći o trenutnoj građanskoj pobuni u Srbiji, rekao je da su svi sa kojima je razgovarao pokazali zabrinutost na tu temu, te da ona nije institucionalnog karaktera, ali ima veliki uticaj.

“Ono što sam saznao od sagovornika iz opozicije i iz vlasti je da oni ne mogu trenutno uspostaviti kontakt sa tim ljudima, čini mi se prije svega jer je sam pokret tako organizovan da se postavlja apartno od njih. Sve zanima šta će se dogoditi, to ovog trenutka nije jasno, ali volio bih da razrješenje situacije u Srbiji bude pronađeno prije svega preko dijaloga”, rekao je i dodao da je EP voljan da bude medijator ako takvih zahtjeva iz Srbije bude bilo.

Istakao je da je potrebno uspostaviti društveni dijalog i na njegovom temelju pronaći izlaz iz “ove ozbiljne društvene krize”.

“Ako je potrebno, EP ima bogato iskustvo u medijaciji u sličnim situacijama, ukoliko to bude zatraženo, ako se steknu takve okolnosti, EP je spreman pomoći da se dogodi taj dijalog i da se situacija u Srbiji razriješi u korist njene evropske budućnosti”, naveo je.

Srbija ‘zabavljena sobom’

Još je rekao da bi generalno volio da najviši funkcioneri srbijanske vlasti pokazuju jednaku osjetljivost, ako ne i veću, na probleme koji tište cijelo društvo, kao što pokazuju prema njegovom porijeklu.

Što se tiče ubrzanja procesa eurointegracija Srbije, rekao je da jedino ona sama može to učiniti.

“Poznati su kriteriji, metodologija kojom Srbija pregovara je usvojena prije pet godina, čak više nije ni nova. Da bi Evropska unija reagovala, prije svega mora da se desi promjena u Srbiji, da se ispune kriteriji i reforme”, rekao je i dodao da to da li će skepsa pojedinih država članica prema otvaranju klastera, zavisi isključivo od onoga što se srbijanska vlada obavezala u non-paperu da će preduzeti.

Zaključio je da ne vidi napredak jer je Srbija “zabavljena sobom”, te da je otvoreno pitanje koliko ima prostora da se razmišlja o Evropskoj uniji.