FHP objavio arhivsku kolekciju ‘Srebrenica u javnom diskursu Srbije’
Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje, naveo je Fond za humanitarno pravo.
Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda objavio je drugu digitalnu arhivsku kolekciju “Srebrenica u javnom diskursu Srbije”, koja sadrži više od stotinu medijskih priloga.
Akcenat je na izjavama nosilaca političkih funkcija koji “dominantno usmjeravaju javni diskurs i oblikuju javno mnijenje u smjeru poricanja genocida”.
“Od jula 1995. odnos državnih funkcionera i institucija Srbije prema Srebrenici prošao je kroz više faza čija je zajednička crta poricanje”, naveo je FHP a prenosi agencija Beta.
Ukazano je da se “poricanje zločina, broja žrtava, genocida i odgovornosti države, relativizacija zločina i veličanje ratnih zločinaca – smenjuju se i prepliću tokom poslednjih 26 godina”.
“Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje”, naveo je FHP.
FHP je naveo da je pred Haškim tribunalom 16 osoba osuđeno za zločine u Srebrenici, od kojih sedam za genocid.
Pred Sudom Bosne i Hercegovine 25 osoba je osuđeno za zločine u Srebrenici, od kojih 13 za genocid, dok pred Višim sudom u Beogradu nikome nije suđeno za genocid.
“Pet osoba je osuđeno za streljanje civila u Trnovu, ali u presudi koja je objavljena u aprilu 2007. godine sud je izostavio činjenicu da su šestorica streljanih dovezeni iz Srebrenice”, naveo je FHP.
SNS ‘ostala nacionalistička stranka’
Govoreći o aktuelnom trenutku, FHP je naveo da je vladajuća Srpska napredna stranka “ostala nacionalistička stranka koja forsira etnocentrične politike sećanja”.
Navedeno je i da “u komemorativnim praksama države mjesta ima samo za srpske žrtve, dok se ostale žrtve ignorišu ili poriču”.
Dodaje se i da se “pokušaji utvrđivanja krivice pojedinaca i prihvatanja odgovornosti državnih institucija za ratne zločine uvek predstavljaju kao pokušaji nametanja kolektivne krivice srpskom narodu”.
Ukazano je da se predstavljaju i kao “napadi na Srbiju”.
“Mnogi optuženi za ratne zločine, kao i osuđeni koji su odslužili kazne, uživaju društveni ugled i redovno se pojavljuju u medijima i javnosti, gde im je državnim resursima omogućeno da promovišu svoju interpretaciju prošlosti”, naveo je FHP.
Dodali su da je veoma malo političkih partija u Srbiji čiji je zvanični stav da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid.