Mediji: Frontex stiže i u Srbiju

U Briselu tvrde da je Srbija pristala da obezbedi pristup graničarima Frontexa, što je deo strategije Evropske unije da pojača kontrole granica i poveća broj deportacija, a u igri je i dalje ideja o sabirnim centrima na Balkanu, piše Deutsche Welle.

Evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopoulos tvrdi da su odgovarajući sporazumi već postignuti sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom, a što je “novost koja do sada nije potvrđena u Beogradu”.

Evropski komesar za proširenje i susedstvo Johannes Hahn je u julu potvrdio da se pregovara o pristupu Frontexa teritoriji Srbije i Makedonije, ali to je sada, prema tvrdnjama iz Brisela, i završeno, naveo je DW.

Do sada su snage Frontexa u regionu bile na granici Grčke i Makedonije, te Hrvatske i Srbije.

Dve milijarde eura za Frontex

Prema novom planu, jedinice Frontexa bi bile opremljene za oko dve milijarde evra te avionima, brodovima, oružjem.

U praksi bi to, kako prenose izvori u Briselu, izgledalo tako da neka članica EU-a, koja očekuje pristizanje velikog broja izbeglica, zatraži pomoć Frontexa, koji bi onda mogao da preuzme kompletnu proceduru odluke o azilu, pri čemu ipak zvanična konačna odluka ostaje u nadležnosti suverenih država.

“Taj skupi sport bio bi plaćen iz briselske kase”, piše DW.

Drugo, lideri evropskih zemalja bi trebalo da razgovaraju o usaglašavanju pravila za deportacije ljudi kojima je odbijeno pravo na zaštitu.

Prošle godine je u Evropi bilo pola miliona ljudi koji je, zapravo, trebalo da se vrate u domovine, ali je deportovano ili je otišlo tek 36 odsto.

Ideja je i da oni kojima je zahtev za azil odbijen na granici mogu lakše da budu privedeni i da provode mesece u deportacionom zatvoru.

Beč predlaže test za došljake

Organizacija za ljudska prava ProAzil to kritikuje kao “program za obuhvatno interniranje izbeglica”.

Prema izveštaju Spiegela, koji se poziva na poverljiva dokumenta, austrijski kancelar Sebastian Kurz želi evropskim kolegama ove sedmice da predoči još oštrije predloge.

Tako Kurz navodno razmišlja o gornjoj granici za izbeglice na evropskom nivou, odnosno da se godišnje može primiti samo određeni broj izbeglica.

Beč predlaže neku vrstu vrednosnog testa za došljake, prema kojem bi zaštitu mogli da dobiju samo oni koji prihvataju evropske vrednosti kao i sabirnu centre van EU-a.

Oni se prevashodno odnose na afrički kontinent, ali bi mogli da pogode i Balkan, zaključuje DW.

Izvor: Agencije