Podijeljena mišljenja o Vučićevoj ideji vraćanja vojnog roka

Predsjednik Srbije rekao je i da treba vidjeti koliko bi uvođenje obaveznog vojnog roka koštalo državu (Tanjug)
Predsjednik Srbije rekao je i da treba vidjeti koliko bi uvođenje obaveznog vojnog roka koštalo državu (Tanjug)

U Srbiji je 74 odsto građana za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, pokazalo je istraživanje Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pre nekoliko meseci.

Taj podatak ide u prilog ideji predsednika Aleksandra Vučića za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, ali nije i jedini momenat o kojem treba voditi računa.

Predsednik Srbije Vučić naznačio je da treba videti i koliko bi to koštalo tu državu.

Generalštab Vojske Srbije prošle godine je, prema navodima medija, napravio neku računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka i došao do cifre od oko 70 milijardi dinara (blizu 590 miliona evra), samo u prvoj godini.

Šef države i vrhovni komandant oružanih snaga, po Ustavu Srbije, precizirao je da misli na vojnu obuku u trajanju od tri do šest meseci, a ne 12, kao što je to ranije bilo.

Samo dan nakon što je Vučić najavio da razmatra tu mogućnost, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je započelo izradu “studije o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka”.

Ministarstvo: Vojni rok nije nikada ukinut

U Ministarstvu podsećaju kako vojni rok nikada nije ukinut, već je odlukom Skupštine Srbije u januaru 2011. “obaveza služenja vojnog roka obustavljena” i od tada se primenjuje načelo dobrovoljnosti, “a ostala je obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu”.

“Cena” obaveznog služenja vojnog roka, međutim, nije i jedina računica kojom se zemlje, poput Srbije, rukovode u procenama da li treba da propišu “služenje” ili ne, piše Tanjug.

Gruzija je, na primer, samo osam meseci nakon ukidanja, ponovo uvela obavezni vojni rok.

Novi sistem obuhvata vojnu obuku tri meseca, a zatim službu u profesionalnoj vojsci u svrhu podrške narednih devet meseci.

Litvanija je, takođe, ponovo uvela vojni rok 2016, nakon što ga je ukinula 2008. Sada svi Litvanci između 18 i 26 godina, osim ako nisu “studenti ili samohrani očevi”, moraju da služe vojsku godinu dana.

Građani Švedske su glasali da se ponovo uvede obavezni vojni rok. On je bio ukinut 2010, i to nakon 100 godina obaveznog služenja.

Eksperti ukazuju i na druge argumente u prilog tom predlogu.

Radić: Dobar mehanizam odvraćanja

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da, mimo nekih katastrofičnih scenarija, treba imati u vidu realne opasnosti, a zemlja koja jasno pokaže drugima, pa i obaveznim služenjem vojnog roka, da je spremna da se brani – ima jak mehanizam odvraćanja i sprečavanja neželjenog razvoja događaja.

Pored toga, kaže, zbog klimatskih promena i lošeg ophođenja ljudi prema svojoj okolini, vojska je potrebna kao podrška civilnom društvu u rešavanju posledica i prirodnih i veštački izazvanih katastrofa i podsetio na poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine.

Radić smatra da je neozbiljno u ovom trenutku davati procene koliko bi državu koštalo ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka:

“Procena ne može da se pravi samo na troškovima hrane, već sveobuhvatno, sa obukom i potrebama vojske”, naglasio je Radić za Tanjug i dodao da je činjenica da odbrana zahteva novac.

On je podsetio da prema podacima NATO-a, njegove članice izdvajaju dva odsto BDP-a za vojsku.

“To je vrednost izdvajanja za odbranu, koja je postala univerzalna, jer ne mozete živeti u okruženju NATO i u Evropi koja je gotovo čitava u NATO, a da Srbija, sa još nekim neutralnim zemljama koje jako mnogo izdvajaju za odbranu, kaže, ‘mi možemo da imamo neka druga pravila igre'”, naglasio je Radić.

On smatra da vojna neutralnost, u kojoj je Srbija sada, zahteva i više izdvajanja od zemalja koje su unutar NATO.

Dragišić: Potrebno najmanje dvije milijarde evra

“Preduslov za obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka je kampanja vlade prema naciji, jer su ljudi konformisti, pa iako u anketama kažu da ga treba uvesti – to nije baš tako”, ukazao je takođe Radić.

Radić je zaključio da je na Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije da daju jasne odgovore – kakva treba da bude organizacija vojske u budućnosti u odnosu na količinu novca koji ta zemlja ima i realne procene bezbednostih problema na koje može naići i unutar toga.

Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić kaže da će potreba za obaveznim služenjem vojnog roka zavisiti od daljih strateških opredeljenja Srbije.

“Ako mi budemo u novoj Strategiji odbrane i nacionalne bezbednosti proglasili vojnu neutralnost i koncept totalne odbrane to neće biti moguće da se sprovede bez obaveznog služenja vojnog roka”, objašnjava Dragišić za Tanjug.

Koncept totalne odbrane bi, prema njegovim rečima, podrazumevao i izdvajanje mnogo više novca nego sada.

“Sadašnji budžet za odbranu nije ni izdaleka dovoljan. Sada je to oko 500 miliona evra, a mi ćemo morati da izdvojimo najmanje preko dve milijarde evra. To sad podrazumeva i podizanje kapaciteta naše odbrambene industrije, jer ćemo morati mnogo da proizvodimo za vlastitu vojsku”, rekao je Dragišić.

LDP protiv militarizacije

Smatra i da bi u tom slučaju služenje vojnog roka trebalo da traje duže od tri, odnosno šest meseci, imajući u vidu vrlo mali regrutni kontigent.

Na primer ove godine je, kaže, u Srbiji bilo 73.000 mladih, a među njima više od polovine su žene, a ima i onih koji nisu sposobni za vojsku ili imaju više državljanstava.

“Kada imate tako mali regrutni kontigent, onda morate imati duži rok služenja, ne možemo da razmišljamo ispod godinu, godinu i po dana. Takođe, moramo da imamo mlađa godišta koji moraju da budu česće pozivani na vojne vezbe”, ističe Dragišić.

Takođe, trebalo bi razmišljati o vraćanju vojnih ekonomija, da Vojska Srbije postane finansijski samoodrživa, jer ako bi sada išli na koncept totalne odbrane i vojne neutralnosti, iscrpeli bi sve resurse samo na odbranu, navodi Tanjug.

Opoziciona Liberalno-demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića “apsolutno se protivi ideji” obaveznog služenja vojnog roka, uz ocenu kako Srbija s tim “ima jako loša iskustva” i poruku da je “potpuno pogrešno uopšte razmatrati ponovno uvođenje jedne tako drastične mere”.

Poruka LDP-a je da “Srbija nema neprijatelje i ne sme da ih pravi”, uz ocenu kako je militarizacija “posljednje što je Srbiji potrebno”, a “nametanje obvaeze koja traje pola godine predstavlja direktno mešanje u živote ljudi”.

Izvor: Agencije


Povezane

Na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda izvršen je prijem dva remontirana borbena aviona MIG 29, koje je Srbija nabavila od Rusije. Migovi su dio vojno-tehničke saradnje, u okviru koje je Srbija od Rusije dobila ukupno šest takvih aviona. Remont i modernizaciju ovih letjelica Srbija plaća 185 miliona eura. Kako je najavio predsjednik te države […]

Više iz rubrike Balkan
POPULARNO