U Sofiji danas samit Evropska unija – Zapadni Balkan

U Sofiji se održava samit Evropske unije i država zapadnog Balkana, prvi posle 15 godina.

Poslednji je održan u junu 2003. u Solunu, kada je tim zemljama obećana nedvosmislena evropska perspektiva.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je uoči samita da će skup u Bugarskoj biti prilika da i EU i region potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor zemalja zapadnog Balkana.

Kako je dodao, investicije u infrastrukturu i veze među ljudima sa i unutar zapadnog Balkana u najboljem su interesu i EU-a i to će biti cilj samita.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani kaže da je moguće postići dogovor o pristupanju Srbije i Crne Gore članstvu u EU-u do 2025, što je inicijalni datum koji je sadržan u Strategiji Evropske unije o pristupanju zemalja zapadnog Balkana, usvojenoj u februaru ove godine.

”Imamo mnogo zemalja kandidata za članstvo, ali Srbija i Crna Gora su na prvom mestu”, poručio je Tajani dolazeći na samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji.

Macron: ‘Prvo reforma EU-a, pa proširenje’

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc najavio je u Sofiji da će i tokom predsedavanja Austrije Evropskom unijom, od 1.jula, približavanje Zapadnog Balkana biti prioritet, a da je želja da u tih šest meseci bude postignut napredak.

“Posebno sam optimističan za Srbiju i Crnu Goru, a i kod Makedonije se nadam da ćemo napredovati u rešavanju spora o imenu”, rekao je on.

Sa druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je za ojačani strateški dijalog sa Zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu, ali istovremeno ponovio stav da do proširenja može doći tek nakon što se sprovedu neophodne reforme unutar EU-a.

On je naglasio da je poslednjih 15 godina pokazalo “put slabljenja Evrope” svaki put kada je proširena.

“Mislim da ne činimo uslugu ni zemljama koje su kandidati za ulazak ni nama samima ako imamo mehanizam koji nema dovoljno pravila, a svaki put se ide na nova proširenja”, smatra Makron.

Francuski predsednik kaže da se on zalaže za osnaženi strateški dijalog sa Zapadnim Balknaom i perspektivu koja će uslediti posle sprovedenih reformi, koje će EU ohrabriti, ali bez olakšica i licemerstva.

O Zapadnom Balkanu i u Britaniji i Hrvatskoj

I belgijski premijer Šarl Mišel smatra da se u narednom periodu moraju da ohrabre reforme, kako one “dubinske”, koje treba da sprovede EU “kako bi bolje funkcionisala i bila efikasnija”, tako i one koje bi na zapadnom Balkanu dovele do “novog načina funkcionisanja” kada je reč o bezbednosti, stabilnosti, poštovanju vladavine prava, slobode medija, ali i veće stabilnosti među samim državama regiona.

Britanska premijerka Tereza Mej poručila je sa samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji da je srećna zbog činjenice što će Velika Britanija biti domaćin petog godišnjeg samita Zapadnog Balkana, koji se održava u julu u okviru Berlinskog procesa, naglasivši da će taj skup biti nadogradnja na ono što budu rezultati samita u Sofiji.

Hrvatski premijer Andrej Plenković pohvalio je inicijativu bugarskog premijera Borisova da organizuje samit u Sofiji i najavio da će njegova zemlja 2020. godine biti domaćin sledećeg samita EU – Zapadni Balkan.

“Period od 15 godina razmaka između posljednjeg samita EU – Zapadni Balkan i ovoga danas jest predug. Ja ću kao predsjedavajući Vijeća 2020. godine ponoviti ovaj skup i napraviti sistematski pristup ne samo politici proširenja već i konkretnoj podršci svim zemljama regije kako bi ispunile kriterije, pojedinačna mjerila i postale članicama ‘kluba’ u pravo vrijeme”, najavio je Plenković.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han uoči samita je rekao da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU-a i Zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, clj samita je da unese novu energiju u odnose EU-a i Zapadnog Balkana.

Tajani: ‘Paket od deset milijardi eura’

“Bolje povezivanje, koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju i međuljudske kontakte, ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona”, kaže Han.

Neposredno pred odlazak u Sofiju on je najavio da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket, koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja u zemljama zapadnog Balkana, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se ova regija još čvršće veže za EU.

Na brojne komentare da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU-a, kao i da novi nacrt budžeta EU-a do 2027. nije predvideo novac za eventualne buduće članice Han je rekao da “proširenje ostaje ključno u odnosima EU-a prema Zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Strategiju proširenja i novi budžet EU-a.

Iz Brisela pojašnjavaju da ovo nije samit proširenja nego samit o jačem povezivanju Zapadnog Balkana i EU-a, kao i između zemalja regiona, pre svega u oblastima saobraćajne, energetske i telekomunikacijske infrastrukture, kao i povezivanje ljudi kroz razmene u obrazovanju i kulturi.

“Imamo problema s terorizmom i migracijama. Moj predlog je da formiramo i finansijski paket od deset milijardi evra za infrastrukturu, autoputeve, železnicu, ali i za digitalnu infrastrukturu”, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani.

Moguće ukidanje rominga

Jedan od rezultata ovogodišnjeg samita moglo bi da bude potpisivanje izjave o ukidanju rominga.

“Ideja je da se na samitu u Sofiji potpiše izjava zemalja zapadnog Balkana sa EU-om o ukidanju rominga, što bi predstavljalo spremnost Unije i regiona da se uđe u taj proces”, rekao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić.

Pripreme za održavanje samita, na kojem učestvuje i Kosovo, obeležilo je i to što je Španija zauzela čvrst stav da je za zvanični Madrid, koji ne priznaje Kosovo, neprihvatljivo učešće ako se Kosovo predstavi kao država.

Španski premijer Marijano Rahoj upozorio je da neće sesti za sto gde bude sedeo i predsednik Kosova.

Bugarska zato samit organizuje po tzv. Gimnih formatu, koji podrazumeva prisustvo svih učesnika, bez naziva i obeležja zemalja ili regiona, a u nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje nijedna država zapadnog Balkana.

Španija će ipak biti predstavljena nižim diplomatskim zvaničnikom, najavljeno je u Briselu.

Problemi u odnosima sa SAD-om

Iako je samit posvećen zemljama zapadnog Balkana, postoji bojazan da bi ta tema mogla da ostane u senci poteškoća u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog poslednjih poteza američkog predsednika Donalda Trampa.

Tako će na samitu biti razgovora i o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno o odgovoru EU-a na Trampovu odluku o povlačenju iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, carinama na čelik i aluminijum te o premeštanju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Ipak, u Briselu ističu i da se na sledeći samit o Zapadnom Balkanu neće čekati toliko dugo nego da bi mogao da se održi za dve godine u Zagrebu, za vreme hrvatskog predsedavanja Unijom, u prvoj polovini 2020. godine.

Izvor: Agencije