Borisov: Balkan mora sudbinu uzeti u svoje ruke, a ne čekati velike sile

Redovni sastanci zvaničnika četiri zemlje Balkana o poboljšanju međusobne saradnje (Tanjug)

Premijer Bugarske, zemlje koja od početka iduće godine na šest meseci predsedava EU, Bojko Borisov istakao je danas u Beogardu da nema boljeg puta za Balkan od EU.

On je, na konferenciji za štampu posle zajedničkog sastanka sa premijerima Grčke i Rumunije, Aleksisom Ciprasom i Mihaijuom Tudeoseuom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, naglasio da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, te zato zajednički žele da budu pokretač ideja.

Borisov je naglasio da je postavljen zajednički cilj da predsedavanje Bugarske EU bude posmatrano kao balkansko predsedavanje.

U tom kontekstu Bugarska se, prema njegovim rečima, u EU oslanja na podršku Grčke, Rumunije, ali i Austrije, koja u drugoj polovini iduće godine predsedava Uniji.

Sastanke četiri balkanske zemlje, kako je dodao, ne treba porediti sa Višegradskom grupom. „Ne želimo da kopiramo nikoga, niti da idemo nečijim putem“, poručio je Borisov.

On je ukazao da je Bugarska članica NATO, ali je u svakom slučaju predana Evropi i EU, kao i da nema boljeg puta za Balkan od EU. Borisov je naglasio da saradnja zemalja na Balkanu pomaže Evropi, ali ukazuje da i dalje na Balkanu postoje mesa gde se zapaljive stvari nisu rešile.

S tim u vezi on je ukazao da treba normalizovati odnose sa Rusijom, Turskom i SAD, jer bez toga nema stabilnosti na Balkanu. Rekao je da se mora rešiti i problem Skoplja, pomogne Evropskoj komisiji i Briselu da donese prave odluke, bez ultimatuma i nametanja nečega.

Ukazao je da, pošto je Balkan multikulturalan i multikonfesionalan mora postojati tolerancija i prihvatanje svih. “Moramo sudbinu uzeti u svoje ruke, a ne da čekamo šta govore velike sile“, podvukao je on.

Borisov je istakao da se četiri zemlje žele da unaprede svoju infrastrukturu kako bi privukle, u korist svojih građana, investitore.

U vezi zahteva predsednika Turske da se revidira sporazuma iz Lozane Borisov je kazao da revidiranje međunarodnih ugovora nije konstruktivno i dobro za Balkan.

Prema njegovim rečima, ako bi krenuli da pričamo o istoriji, predstvanici sve četiri zemalja Balkana ne bi mogli da sede za istim stolom bez da skoče jedan drugom za vrat.

“Moramo da stvorimo prosperitet za građane, iskoristimo sve naše adute, a ne govorimo o prošlosti“, zaključio je on.

Cipras: Srbija više ne može biti izvan EU

Srbija ne može više biti izvan evropske porodice pod uslovom da većina stanovništa želi da bude deo Evropske unije, izjavio je danas grčki premijer Aleksis Cipras na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerima Bugraske i Rumunije.

“Mi verujemo da bi EU trebalo vrlo uskoro da ispravi veliku grešku koja svoje korene vuče na koji način se Evropa odnosila prema Balkanu do sada”, rekao je Cipras.

Govoreći o današnjem skupu, Cipras je podsetio da takvi sastanci sada postaju institucija koja je konstruktivna i inspirativna za buduću perspektivu zemalja Balkana i dodao da ima veliku simboličnu važnost.

Počelo je, podseća Cipras, kao tripartitni sastanak u Solunu, a onda je usledio sastanak u Varni kome su prisustvovale četiri zemlje.

“Mi ne možemo da čekamo da nam ministar neke druge velike sile kaže šta treba da radimo, da nas uzme za ruku i pokaže. Moramo da sarađujemo i da imamo sopstevnu inicijativu, kao i da promovišemo mir i stabilnost u regionu”, rekao je Cipras i istakao da Srbija, Grčka, Bugarska i Rumunija treba blisko da sarađuju.

Predsedavanje Bugarske EU Cipras vidi kao priliku za ceo Balkan da promoviše zajedničke ideje i uverenja. 

“Mi smo dobili priliku da u Sofiji 2018. godine oživimo plan iz Soluna koji mora da se zasniva i na zajednickoj viziji za našu budućnost. Pozdravljam predlog Bojka Borisova da se organizuje samit EU i Zapadnog Balkana koji će poslati poruku da će bugarsko predsedavanje biti predsedavanje Balkana”, istakao je grčki premijer.

On je rekao da želi da se sva četvorica ubuduće češće sastaju, ali istovremeno i sa susedima, da se sa njima razgovara o problemima, bez obzira koliko oni bil teški.

Kaže da je potrebno da se prave dobrosusedski odnosi i da uzmu sudbinu u svoje ruke. Primetivši da se zapadni svet danas suočava sa tokovima migracija i da neke zemlje pozivaju na povratak nacionalizma, izgradnju zidova, što je, kaže, neka logika hladnog rata, Cipras kaže da bi to bilo katastrofalno za budućnost.

“Verujem da samo putem saradnje, solidarnosti, postovanjem međunarodnog prava i međunarodnih ugovora možemo da ostvarimo prosperitet”, rekao je on.

Cipras je rekao da je na sastanku bilo reči o infrastrukturnim projektima, te da je bilo reči o energetici.

Cipras je kao projekte od izutezetnog značaja inaznačio železničko povezivanje sve četrir zemlje. On je pdovuzkao važnost pruge Solun -Beograd i njenu modernizaciju, kao i dalje povezivanje sa Sofijoim, akli takjođe i želežničko poveziovanje Soluna i Aleksandropolja sa Varnom, i dalje sa Rumunijom.

Kako je rekao svi projekti o kojima su pričali dorpineće većoj ekonomskoj saradnji i na boljitak svih zemalja.

Saradnja važna za stabilnost Balkana

Srbija i Bugarska potpisale su Memorandum o smanjenju međunarodnih tarifa za roming.

Potpisivanje je usledilo nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa premijerima Bugarske, Grčke i Rumunije, Bojkom Borisovim, Alexisom Tsiprasom i Mihaijuom Tudoseuom u Beogradu.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerima ove tri članice Evropske unije rekao da se razgovaralo o putu Srbije ka EU, kao i šta je to šta Srbija treba da uradi i kakvu podršku možemo da očekujemo od te tri, kako je rekao, Srbiji  izrazito prijateljske zemlje.

“Mislim da je to veoma važno za budućnost naše zemlje, ali i stabilnost, mir i predvidivost celog reiona Zapadnog Balkana”, podvukao je Vučić.

Vučić je naveo da ovi sastanci, koji su počeli nedavno u Varni, predstavljaju izraz stalne saradnje četiri zemlje a nastaviće se sastankom u Bukureštu.

Predsednik Srbije izjavio je da trgovinska razmena Srbije sa Rumunijom, Grčkom i Bugarskom raste i izrazio je uverenje da će kroz sve što rade zajedno ove zemlje doneti mnogo dobra njihovim narodima i zemljama.

“Razgovarali smo o mnogim konkretnim stvarima. Rezultat svih naših politickcih razgovora jeste da imamo uvek povećanje trgovinskih odnosa. Svi naši brojevi su dobri. Srbija ima povećanje i sa Rumunijom, Bugarskom i Grčkom, i očkeujemo da zajednička trgovinska razmena sa ove tri zemlje pređe 3 miliajardi evra”, naglasio je Vučić dodajući da Srbija ima rast sa tim zemljama u trgovinskoj razmeni od 6,1 do 20 odsto.

Prema njegovim rečima ovi sastanci treba da stvore klimu koja će omogućiti privrednicima da još bolje i više sarađuju, na dobrobih naših građana.

Povezivanje gasovoda Srbije i Bugarske

Zahvalio je premijerima na poseti Beogradu i Srbiji, rekavši da je Srbija počastovana što je imala priliku da u ova dva dana bude domaćin.

“Naš grad i naša zemlja su ne samo na regionalnoj, već i evropskoj mapi važnih događaja. Rekao sam gostima da postoji samo jedna stvar kojom Srbe možete da uvredite a to je da im kažete da su bili negostoljubivi, da nisu bili dobri domaćini. Nadam se da smo svoju ulogu ispunili i da ćete otići sa dobrim utiscima iz Srbije”, naglasio je on.

Prethodni sastanak održan je u Bugarskoj, u Varni, početkom oktobra, a teme razgovora bile su unapređenje saradnje u oblasti infrastrukture i energetike, kao ključnih za privlačenje investicija i ekonomski razvoj regiona.

Jedna od tema bila je i gasna interkonekcija Srbije i Bugarske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da je za Srbiju važna interkonekcijska veza sa Bugarskom i da je tu najveći deo priprema obavljen, kao i da očekuje realizaciju u što skorijem roku.

Izvor: Agencije


Povezane

Premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije te predsjednik Srbije u utorak će u Varni, na obali Crnog mora, razgovarati o gradnji željezničkog koridora koji bi povezao te četiri zemlje.  Šta bi gradnja koridora mogla donijeti zemljama regije u Sofiji je istraživao Zoran Kosanović.  

Published On 02 Oct 2017
Više iz rubrike Balkan
POPULARNO