Protestovali protiv ratnog zločinca, završili na sudu

U Prekršajnom sudu u Inđiji, u Srbiji, saslušani su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava zbog protesta na tribini Srpske napredne stranke u Beški u januaru ove godine.

Aktivisti su negirali navode koji im se stavljaju na teret. Predstavnici Inicijative protestovali su jer je na tribini govorio Veselin Šljivančanin, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine.

Mitić: ‘Besmislen postupak’

Prekršajni postupak pokrenut je protiv devetoro aktivista Inicijative, a terete se za vređanje, nasilje i tuče, prekršaje za koje je zaprećena kazna od 30 do 60 dana zatvora.

Posle saslušanja direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić izjavila je da je saslušanje bilo korektno, ali da smatra da je postupak besmislen.

“Najbolja reč je korektno saslušanje, s tim što mislim da je ceo postupak besmislen – da se aktivisti Inicijative mladih zato što su otišli u Bešku da protestuju zbog ratnog zločinca vode na Prekršajni sud. Mislim da je to zloupotreba institucija da bi se vršio pritisak na nas. Podsetiću samo da je Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, u obraćanju naciji u januaru rekao da smo mi prekršili Zakon o javnom redu i miru i da ćemo biti procesuirani”, rekla je ona.

Mitić je dodala “nekoliko meseci nakon toga – evo nas”.

Lažna svjedočenja kao u Kafkinom Procesu

Ona je za agenciju Beta rekla da smatra da, ako postoji pravo, nema razloga da osude bilo koga iz Inicijative mada “sve deluje kao Kafkin Proces” jer su na delu “potpuno lažna svedočenja”, u kojima se tvrdi da su videli nju kako naređuje ljudima da razbiju njen automobil.

“Očigledno je da su ljudi koji su lažno svedočili ili izmanipulisani ili im je rečeno šta treba da rade”, ocenila je Mitić.

Sredinom januara ove godine aktivisti Inicijative mladih prekinuli su iz protesta tribinu vladajuće Srpske napredne stranke u mestu Beška, u opštini Inđija, na kojoj je govorio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin.

Tom prilikom su nasilno izbačeni iz Doma kulture i razbijen je jedan od njihovih automobila.

Svih devet aktivista Inicijative mladih za ljudska prava koji su bili na tribini SNS-a policiji je ranije dalo izjavu i do detalja ispričalo šta im se te noći dogodilo, dok je troje njih odlučilo da podnese i krivične prijave protiv N. N. lica zbog nasilničkog ponašanja na tribini.

Kampanja protiv Inicijative

Mitić je ocenila da je posle događaja u Beški vođena svojevrsna kampanja protiv aktivista te nevladine organizacije.

“To je počelo saopštenjem Srpske napredne stranke u kom su nas optužili da smo fašisti i huligani. Zatim je sledilo pisanje Informera, pa gostovanja na Pinku Nebojše Stefanovića, gde je on pričao o tome kao da smo mi zaista nekog napali tamo”, kazala je Mitić.

Nešto kasnije, na predstavljanju publikacije Ratni zločinci u političkom životu, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava Jana Vujić izjavila je da se glorifikacija ratnih zločinaca nastavlja i da se oni vraćaju na pozicije na kojima su bili pre zatvorskih kazni.

Vujić je navela da je Nikola Šainović odmah po povratku s odsluženja kazne vraćen u vrh Socijalističke partije Srbije, a da je general Vladimir Lazarević nedavno održao prvo predavanje na Vojnoj akademiji “Heroizam i čovečnost srpskih vojnika tokom NATO agresije”. Obojicu je Haški tribunal osudio na višegodišnje zatvorske kazne zbog ratnih zločina na Kosovu.

LSV: ‘Nova rana za žrtve ratova’

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ocenila je da je sudski postupak koji je pokrenut protiv aktivista Inicijative mladih za ljudska i manjinska prava zbog njihovog protesta protiv održavanja tribine na kojoj je govorio Šljivančanin “nova rana za žrtve ratova devedesetih”.

Ta stranka je navela da je Šljivančanin u Haškom tribunalu osuđen na deset godina zatvora zbog “pomaganja i podržavanja mučenja oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u jesen 1991. godine”.

LSV navodi da je mesto Beška, u kojem je Šljivančanin u januaru bio gost na tribini, osim Hrtkovaca i Slankamena, jedno od mesta koje je obeležio progon građana hrvatske nacionalnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

“Zato je bilo kakav, pa i prekršajni postupak protiv ljudi koji su raširili plakat ‘Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama’ nova rana za sve proterane i porodice svih žrtava”, navode iz LSV-a.

Izvor: Agencije