Srbija se ‘kocka’ s vanrednim situacijama
Srbija ima 2.000 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova obučenih za spašavanje u vanrednim situacijama. U Upravi civilne zaštite, međutim, kažu da nedostaje još toliko ljudi. Stručnjaci navode da se država “kocka” s vanrednim situacijama, a da se Civilne zaštite sjeti tek kada bude kasno.
Procjenu rizika od požara, poplava ili klizišta izradilo je samo 12 od 164 opštine u Srbiji. Slavoljub Živković je predsjednik kućnog savjeta dva ulaza u Novom Beogradu. Kaže da Civilna zaštita, kakva je nekada funkcionirala, više ne postoji. Sami su se, kaže, organizirali da kupe vatrogasnu opremu za zgradu.
“Što se tiče stanara, oni su spremni za bilo kakvu pomoć gradu, ali grad – k'o grad, po meni, bi morao na nivou grada da spoji opštine, da se odrede određeni timovi, ne samo službena lica, nego i civilna lica koja žive tu, da bi se stvorili timovi koji bi bili u pripravnosti za bilo šta da se radi”, ocijenio je on.
Nedovoljna ulaganja
Uprava Civilne zaštite od 2010. godine funkcionira u okviru Sektora za vanredne situacije. Ali, taj Sektor i Uprava se suočavaju s malim budžetom i nedovoljnim brojem ljudi.
“Do sada smo kroz obuku proveli oko 2.000 ljudi, obezbedili uniforme i deo opreme. Još uvek te jedinice nisu kompletno opremljene, potrebno je još finasijskih sredstava. Naš cilj i vizija jeste da imamo jedinice oko 4.500 ljudi”, rekao je Bratislav Rančić, načelnik Uprave za Civilnu zaštitu.
Štete od poplava 2014. godine iznosile su više od 1,5 milijardi eura. Da je Civilna zaštita bila bolje organizirana, šteta bi bila višestruko manja.
“Nažalost, naša država jako malo ulaže uopšte u razvijanje Civilne zaštite, u pomoć lokalnim samoupravama, da naprave te procene ugroženosti i planove zaštite i spasavanja, a posebno ne pomaže Sektoru za vanredne situacije, kojima se budžet iz godine u godinu smanjuje”, rekao je Vladimir Erceg iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Civilna zaštita u Srbiji ne funkcionira dobro i zbog lokalnih samouprava, koje ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze.
“Lokalne samouprave su po zakonu dužne da urade procenu rizika od vanrednih situacija. Međutim, u Srbiji to je uradilo svega 12 opština, od 164, koliko ih ima u ovoj zemlji”, javlja Đorđe Kostić, novinar Al Jazeere.
U opštini Kladovo prije dvije godine aktiviralo se veliko klizište. Građanima je tada je u pomoć stigla vojska, iako to nije njena zakonska obaveza.
‘Računica nije prepoznata’
“Čini mi se da nekako svi koji su na vlasti nekako računaju sa tim da se ove godine neće desiti nešto loše i nema dovoljno dobre procene koja bi zaokruženo rekla gubimo toliko i toliko novca u proseku godišnje… A kada bismo uložili, gubili bismo mnogo manje”, smatra Erceg.
“Možemo reći da spremamo se, da li smo najspremniji, pa verovatno da nismo baš za sve najspremniji, ali treba vreme”, kazao je Rančić.
Civilna zaštita nekada je bila i predmet u srednjim školama. Stručnjaci napominju da su prevencija i edukacija u vanrednim situacijama ključni, jer procjene govore da se na uložen dinar vraća sedam. Ipak, ta računica u Srbiji još nije prepoznata.
Izvor: Al Jazeera