Voćare u Srbiju država ne štiti od grada

Zbog nedostatka novca, u Srbiji je ove godine kupljena tek polovina potrebnih protivgradnih raketa, što je ugrozilo brojne poljoprivrednike. Hidrometeorološki zavod, koji je nadležan za nabavu raketa, nema dovoljno novca, pa pojedine opštine same moraju kupovati potrebne projektile. Poljoprivrednici, pak, tvrde kako u Srbiji postoji sistem protivgradne zaštite, ali se ne primjenjuje.

Primjer s kojima se poljoprivrednici susreću dolazi iz Topole. Umjesto da budu prodate kao prva klasa, breskve porodice Pavlović će zbog grada završiti u industrijskoj proizvodnji.

“Jedno šest-sedam tona će mi otići u tu industriju po 10-12 dinara. Otišlo bi po 70 [dinara] da nije bilo grada. Jabuka isto, ona još nije ni brana. Udario mi grad, nekih tri-četiri hektara jabuke, to će tek biti šteta”, kaže Miroslav Pavlović.

Strah od ponavljanja 2013.

Ovaj dio Šumadije živi od voćarstva. Proizvode izvoze u Rusiju, a prihodi im, kažu, zavise od dobre protivgradne zaštite. Pribojavaju se da se ne ponovi 2013. godina.

“Te godine imali smo ogromnu elementarnu nepogodu, gde je bukvalno kompletan rod voća uništen. Ta šteta se tada procenila na 10 miliona evra”, ističe predsjednik Opštine Topola Dragan Jovanović.

Kažu kako se prekasno reagiralo, a nije bilo ni dovoljno raketa. Zbog toga su u opštini bili prinuđeni početi sami kupovati rakete, iako im državni organi trebaju osigurati zaštitu.

“Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Mi sada kupujemo tih raketa puno, već smo kupili preko 100 raketa”, dodaje Jovanović.

Jedna raketa košta 300 eura, a da bi se spriječio blaži udar, potrebno ih je najmanje 20 za tu opštinu, tvrde voćari. Mještani zato, uz pomoć opštine, skupljaju novac za rakete.

“Skuplja se, ali ne mogu ni ljudi da daju, ako daje svaka kuća po 20-30 evra iz nekoliko puta. Tri-četiri puta smo ove godine skupljali. Kupili smo 20-30 raketa”, navodi Pavlović.

U Srbiji postoji 1.400 lansirnih stanica i država bi za svaku trebala osigurati barem 12 raketa. Međutim, ove godine su kupili tek polovinu.

‘Samo da se objesite’

“Ove godine nismo mogli da obezbedimo taj optimum, s obzirom na budžetska sredstva s kojim smo raspolagali”, kaže Zoran Babić iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Novac se treba osigurati iz budžeta Srbije i od osiguranja koje plaćaju poljoprivrednici. Hidrometeorološki zavod, koji je nadležan za kupovinu, očekuje kako će do kraja godine imati dovoljno za nabavku raketa za sljedeću sezonu. Voćari su razočarani.

“Zašto uopšte mi donosimo nekakve zakone koji se uopšte ne primenjuju? Država je ta koja treba da nabavlja rakete. Zamislite vi da ste sve uložili, da imate tri hektara voća, imate branje svakog dana, imate radnike koje plaćate i opadne grad i za pet minuta vam sve uništi. Vi možete samo da se obesite”, kategoričan je Jovanović.

U Topoli postoji i najmoderniji protivgradni sistem, koji se može aktivirati daljinski. Problem je što on ne funkcionira.

“Taj lanser jeste doniran, jeste postavljen, ali proizvođač tog lansera nije uspeo da obezbedi do danas određene dozvole za promet. Mi očekujemo da će on to da završi i da ćemo početi da ga koristimo”, ističe Babić.

Šest miliona eura

Procjena je kako je za zaštitu od grada Srbiji godišnje potrebno blizu šest miliona eura.

“Za jednu državu šest miliona evra takoreći nije ništa, za nas to je nešto ogromno. To je mnogo veliko kad znaš da stanice imaju raketu”, smatra Dejan Stanković, predsjednik Mesne zajednice Vrčin.

Zbog nestabilnog vremena, ove godine je ispaljeno približno 7.000 raketa, iz Topole javlja novinar Al Jazeere Marko Subotić.

“Samo u toku juna 25 dana su strelci morali da gađaju nebo”, dodaje.

Izvor: Al Jazeera