Strah od centralizacije države

Novi parlament Srbije još jednom će imati najveći broj poslanika iz Beograda. Region južne i istočne Srbije ima tri puta manje poslanika nego Beograd iako predstavljaju isti broj građana. Zbog toga u Nišu na jugu Srbije strahuju da će se nastaviti centralizacija države. Istraživao Zoran Kosanović.

U tri saziva skupštine Srbije bio je narodni poslanik i dobro poznaje kako se radi u toj instituciji. Dušan Milisavljević jedan je od najaktivnijih na sjednicama parlamenta a pokrenuo je i najveći broj narodnih inicijativa.

Kaže mnogi poslanici ne znaju svoju ulogu.

„Prava uloga narodnog poslanika je da zastupa interese svog kraja i svoga grada i apsolutno je to i prioritet rada“, kazao je Dušan Milisavljević, bivši narodni poslanik.

Zato je, kaže, predlagao formiranje kokusa ili lobija narodnih poslanika jugoistočne Srbije, ali ta ideja nikada nije zaživjela.

„Upravo zato što je manji broj poslanika iz ovog dela Srbije upravo zato što je ovaj deo Srbije najnerazvijeniji sam mislio da je potrebnije da nastupamo zajedno u interesu građana ovog dela Srbije, da vršimo pritisak na vladu i da tražimo od vlade neke investicije da dođu u ovaj deo Srbije a ne samo u Beograd i Vojvodinu“, rekao je Milisavljević.

Nesrazmjerno veći broj zastupnika

Skupština Srbije u novom sazivu opet će imati nesrazmjerno veći broj poslanika iz Beograda u odnosu na one koji dolaze iz južne ili istočne Srbije.

Zbog toga u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju smatraju da će se praksa centralizacije države nastaviti.

„Ako uzmemo u obzir da region Beograd ima skoro jednaki broj stanovnika kao što ima južna i istočna Srbija, Beograd ima 105 poslanika, a region južne i istočne Srbije samo 32, realno je očekivati da će to biti i odnos uticaja Beograda na razvoj cele Srbije“, navodi Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Osim malog broja poslanika koji nisu iz Beograda problem je, kaže, i što veliki broj njih radi u interesu partije a ne i sredine iz koje potiče.

„Poslanici moraju da osećaju ko ih je birao i moraju da budu odgovorni svojim biračima znači poslanik koji misli da je partijski vojnik i koji misli da jedinu odgovornost duguje svom šefu partije što ga je stavio dovoljno visoko mesto na listi da prođe i dobiju siguran posao za sledeće tri ili četiri godine, to je pogrešno mišljenje“, rekao je Danijel Dašić.

„Redosled na partijskoj listi određuje ko će biti poslanik u republičkoj skupštini. Kreiranje tih listi vrši se u centralama partija, a građani uglavnom glasaju za stranku, ne gledajući pritom poredak na njihovoj izbornoj listi“, javlja reporter Al Jazeere Zoran Kosanović.

Nišlije ne poznaju svoje poslanike

Zato i ne čudi što većina građana i ne zna ko su poslanici koje su izabrali na izborima.

„Gotovo sam sigurna da veliki procenat ljudi ne zna niti ko su bili predstavnici grada Niša u Parlamentu niti koji će da budu, i mislim da je u krajnjem slučaju glavna poenta narodnog poslanika da on upravo bude to predstavnik naroda a ne predstavnik sopstvene partije“, kazala je Anđela iz Niša.

„Mislim da generalno ja i uopšte ljudi ovde u Nišu ne znaju zapravo i ne poznaju poslanike koji njih predstavljaju u parlamentu mislim da bi trebalo da budu mnogo više aktivniji da se upoznaju sa ljudima da bi oni prvo znali šta oni zapravo rade i ko su oni, da bi znali da mogu da im se obrate ako im nešto treba“, navodi Milena, stanovnica Niša.
 
Građani južne i istočne Srbije kažu da imaju puno razloga da od onih koji ih predstavljaju u parlamentu traže bolje zastupanje u cilju poboljšanja uslova za život. Tome ide u prilog i činjenica da je taj region najsiromašniji u državi, i gdje je prosječna plata i po nekoliko puta manja od primanja u Beogradu.

Izvor: Al Jazeera