Nikolić u petak raspisuje vanredne izbore u Srbiji

Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić sutra će u podne potpisati ukaz o raspuštanju parlamenta i raspisati vanredne parlamentarne izbore.

Nikolićevom odlukom bit će određen i dan održavanja izbora i od kada počinju teći rokovi za izborne radnje.

Prema Ustavu Srbije, izbori se trebaju održati najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Izbori u Srbiji bit će održani na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Kao mogući datum održavanja izbora spominje se 24. april.

Prethodno je premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio predsjedniku Nikoliću prijedlog za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora.

“Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda. U skladu sa navedenim, Vlada Republike Srbije predlaže predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike”, navedeno je u prijedlogu.

Milioni eura

Izbori su proces koji donosi nova obećanja i očekivanja i koji košta. Dosadašnja iskustva pokazuju kako samo na one najdirektnije troškove, administraciju i štampanje izbornih listića odlazi blizu osam miliona eura. Budžetska stavka su i troškovi izborne kampanje.

“[Troškovi] će sada biti nešto manji nego što su bili prethodnih godina. Verovatno oko pet miliona evra će biti izdvojeno za tu namenu”, ističe Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

S druge strane, izbori su prilika da pojedini nezaposleni dođu do neke zarade. Za mjesto posmatrača Agencije za borbu protiv korupcije i mjesečnu naknadu od 370 do 550 eura konkurirala su 623 kandidata. Aktivnosti političara i stranaka tokom kampanje kontrolirat će 134 odabrana kandidata.

“Visina neto mesečne naknade za terenskog posmatrača jednaka je jednoj prosečnoj zaradi zaposlenih, za koordinatora 1,3, a za centralnog koordinatora sleduje iznos od jedne i po mesečne zarade”, kazala je Katarina Klara Dakić iz Agencije za borbu protiv korupcije.

I ovi troškovi ulaze u direktne budžetske rashode. Međutim, svaka izborna kampanja donosi i posredne troškove – zastoj u radu državne administracije i nezaobilazni, sistemski skriveni, suvišni rashodi. U prijevodu – dodvoravanje biračima. 

“Tu dolaze u obzir razni vidovi socijalne pomoći, razni vidivi drugih oblika trošenja novca, subvencije, otvaranje gradilišta, neke prevremene isplate, dodatna zapošljavanja u javnom sektoru”, dodaje Nenadić.

Propušteno najviše košta

Ekonomisti procjenjuju kako cjelokupan izborni proces državu košta blizu 25 miliona eura. Najviše koštaju propuštene prilike – 2015. godine je najavljivana kao godina reformskih procesa, koji zbog neminovnih otpuštanja zahtijevaju političku odlučnost i smjelost.

“Trebalo je to da bude urađeno i u januaru. Takođe nije urađeno, što je i logično, ako je bilo verovati da će izbori biti krajem aprila. Niko to ne bi hteo da radi dva-tri meseca pre izbora, tako da će sve te nepopularne mere biti odložene za kasnije. Isto će biti i sa ovih deset velikih državnih preduzeća u restrukturiranju, u kojima radi 20.000 do 25.000 ljudi. Ništa neće biti rešeno do kraja maja, tako da sve se to nekako odlaže, a svako odlaganje ima svoju cenu, jer svaka godina znači još samo veće gubitke”, izjavio je ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.

“Trka za ulazak u Skupštinu počela je i pre zvanične objave. Od početka višestranačja ovo su 11. parlamentarni izbori u Srbiji. Samo četiri puta održani su u redovnim terminima. U proseku, građani ovde glasaju skoro svake druge godine”, javlja iz Beograda reporter Al Jazeere Nebojša Grabež.

Izvor: Al Jazeera