Srbiji nedostaje tužilaca

Kako bi se ažurno vodili pravni postupci, Srbiji nedostaje bar 120 tužilaca. Međutim, Vlada Srbije koči nova imenovanja, saopćili su predstavnici javnog tužilaštva. Tužioci se žale na loše uslove rada i veliki broj predmeta, zbog čega je efikasnost na niskom nivou.

Prije pet godina bila je uhapšena jer je kao direktorica Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije bila osumnjičena da je prilikom nabavke vakcina oštetila državni budžet za 1,2 miliona eura. Svetlana Vukajlović tada je provela osam mjeseci u pritvoru, ali je tužilaštvo nedavno odustalo od njenog gonjenja. Rekla nam je da ne želi davati izjave jer, kaže, i dalje živi u stresu od procesa koji je vođen protiv nje, ali njen advokat očekivao je obustavu postupka i ranije.

“Tužilaštvo je nakon sprovedenog dokaznog postupka došlo do zaključka da nema smisla voditi postupak. Smatram da bi [takva] praksa morala biti i u drugim predmetima gde su lica bila u pritvoru, a imamo slučajeva gde su i po nekoliko godina, a da nije podignuta optužnica”, rekao je Đorđe Kalanj, advokat Svetlane Vukajlović.

To je samo jedan od primjera na koji način tužilaštva u Srbiji rade. Zakon je prije nekoliko godina predvidio da tužioci istovremeno vode i istragu i predistražni postupak, zbog čega se, kažu, i dešavaju slučajevi poput Svetlane Vukajlović.

“Koliko taj tužilac koji ima važan taj predmet, ima predmeta u radu, i kada podelite broj njegovih procesnih obaveza na sudu, pomnožite sa brojem procesnih obaveza i sa brojem predmeta sa obavezama iz predistražnih postupaka… Koliko ustvari on ima vremena da se ozbiljno posveti nekom predmetu – stoji pitanje”, rekao je Goran Ilić, zamjenik Republičkog javnog tužioca.

U tužilaštvu krive i državu, koja im je, kako tvrde, okrenula leđa i ostavila ih da se sami snalaze. I uslovi u kojima rade, kažu, izuzetno su loši.

“Tu je koleginica iz Višeg tužilaštva, oni nemaju grejanje. U takvim uslovima mi radimo. Da li znate koju količinu predmeta smo dobili onog dana kada je uvedena tužilačka istraga? Preko 50.000. Tri godine da ne dobijemo nijednu prijavu, mi ne možemo iz toga da izađemo i ne možemo biti ažurni, niko se time ne bavi”, navodi Gordana Jekić, okružni tužilac.

Ažurnost na posljednjem mjestu

Za javnost je ta ažurnost najdiskutabilnija u radu tužilaštva. Prije osam mjeseci ljudi s fantomkama srušili su objekte u beogradskom naselju Savamala, a tužilaštvo i dalje vodi postupak o kojem javnost ne zna ništa.

“Mi imamo 12 pripravnika i imamo 150 volontera u osnovnim i 50 u višim tužilastvima. To znači da se u dobroj meri rad tužilaštva u ovom trenutku zasniva na radu volontera, ljudi koji su došli sa ulice i koji rade bez ikakve nadoknade”, kaže Goran Ilić.

Prije nego što su dobili nove obaveze tužilaštvu je nedostajalo 120 ljudi. Sada ih, kažu, nedostaje i više kad imaju obavezu voditi istragu. Pritom Vlada Srbije već dva mjeseca ne može donijeti odluku o izboru novih tužilaca.

“Tužioci nisu bili na dnevnom redu vlade iako se radi o skoro 30 tužilaca i kandidata za neka od važnih tužilaštava, kao što je Tužilaštvo za ratne zločine”, rekao je Ilić.

Način na koji se biraju tužioci jedan je od najvećih problema istaknutih u analizi ustavnog položaja tužilaštava jer njihov izbor direktno zavisi od funkcionera i političke volje u Srbiji. Zbog toga se traže izmjene u Ustavu, te da tužioce biraju sami tužioci.

Izvor: Al Jazeera