Srbija: Komunalna preduzeća najveći porezni dužnici

U Srbiji radi više od 300 javnih komunalnih poduzeća. Neka od njih su na popisu najvećih poreznih dužnika zemlje, s ukupnim dugom od 11,5 miliona eura. U njih se malo ulaže, a samo ona koja su dotakla dno odlaze u proces reorganiziranja i privatno partnerstvo. U Srbiji se zasad malo i oprezno govori o privatiziranju komunalnih službi.

Na ulicama su 24 sata. Za njih nema odmora jer se smeće u Beogradu svakodnevno odnosi. Beriša Selman radi u Gradskoj čistoći, a uvjetima na poslu je zadovoljan.

„Što se tiče uslova firme, plate su odlične, redovne, HTZ oprema je na nama, sve je to dobro, ali malo sa građanima, ljudi su nervozni pa nam sviraju pozadi, nemaju vremena da čekaju dok mi ispraznimo kontejnere“, rekao je Selman.

Od 22 javna komunalna poduzeća u Beogradu do prije deset godina gotovo sva su poslovala u minusu. Danas su dva u deficitu, od kojih vrlo važan Gradski prevoz. GSP je u privatnom partnerstvu, koje još nije pomoglo da poduzeće bude u suficitu.

„Mi smo, kao grad, generalno protiv da naša najuspešnija preduzeća po bilo koju cenu privatizujemo, tipa Vodovoda, ili parking servisa, tu ćemo biti vrlo oprezni. Ja u ovom trenutku ne vidim potrebu za uvođenjem i većom transformacijom samih javnih komunalnih preduzeća, što ne znači da u budućnosti toga neće biti“, rekao je Vesić.

Međutim, na popisu najvećih poreznih dužnika u Srbiji nalazi se osam JKP-a.

Najviše je zadužen JKP Lazarevac sa šest miliona eura duga, zatim JKP Borjak i Beli izvor iz Vrnjačke Banje s dugom od dva i milion eura.

Oprezno s privatizacijom

Uprkos tome, u Sindikatu komunalca Srbije kažu da s privatizacijom treba biti vrlo oprezan.

„Prosto da vi budete gost u vlastitoj zemlji, u vlastitom gradu i ono što je najgore da imate mnogo niži kvalitet usluge, mnogo veću cenu i neverovatno smanjen broj zaposlenih, jer kapital želi što pre da se izvuče, što pre da se iseli da se vrate uložena sredstva, a to podrazumeva i smanjenje zarada i  smanjenje zaposlenosti i kvaliteta komunalne usluge“, rekao je Milan Grujić, predsjednik Sindikata komunalne privrede Srbije.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) procjenjuje da je u modernizaciju komunalne djelatnosti u Srbiji potrebno uložiti i do četiri milijarde eura. U općinama u kojima nema dovoljno sredstava, partnerstvo je, kažu, dobar model.

„Obavezu vam niko ne može stvoriti, ali život i potrebe ukazuju na to da je dobro i potrebno. Ima i dobrih primera, ima i loših nažalost, ali je to razlog zašto treba biti oprezan kada se ulazi u ovakve aranžmane”, rekao je Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO-a.

U Bugarskoj i Rumuniji privatizacija ovakvih poduzeća se nije pokazala kao dobra. Cijena usluga se povećala, a njen kvalitet nije zadovoljavajući.

„U javno-komunalnim preduzećima u Srbiji radi 68.000 ljudi. Prema podacima sindikata, njihove plate su u proseku niže za 35 posto od republičkog proseka, odnosno iznose oko 240 evra“, javlja reporter Al Jazeere Đorđe Kostić.

Izvor: Al Jazeera