Sarajevski Kutak za roditelje zanimljiv i EU
U Bosni i Hercegovini su nakon rata investirane stotine miliona eura kroz različite projekte. Mnogi su najavljeni kao revolucionarni, a završeni bez većih rezultata.
Zbog nepostizanja dogovora među nadležnim institucijama, BiH nije ni aplicirala za pojedine programe.
Ipak, primjer iz jedne sarajevske osnovne škole pokazuje da projekti mogu biti višestruko korisni.
U Osnovnoj školi “Aleksa Šantić” otvoren je Kutak za roditelje, gdje zajedno s djecom izrađuju kreativne predmete.
Na ovakvom druženju Alma Ajanović je dobila prve stručne savjete o pripremi djeteta za upis u školu. Na radionice dolazi već dvije godine.
„S obzirom na to u kakvom vremenu živimo i sve obaveze koje inače imamo, dobro nam dođe da se i na ovaj način povezujemo sa djetetom.”
Međutim, Kutak povezuje i nezaposlene roditelje s oglasima za posao. Direktor škole kaže da je takvih mnogo te da su ovdje imali i obuku za pisanje biografije.
„Kroz razne radionice i edukacije pomažemo im i da dođu do posla i da im otvorimo mogućnosti da stvari posmatraju i sa druge tačke gledišta“, kaže Muamer Tinjak, direktor škole.
Primjer za druge škole u Evropi
Dobru praksu ove škole prepoznala je Evropska komisija, pa je projekt Kutak za roditelje podržan kroz program Erasmus plus. Uspješne prakse bit će ponuđene svim školama u Evropi.
„Projekt Evropske komisije u školi ‘Aleksa Šantić’ trajat će tri godine, ali iz Uprave škole ističu da će ga nastaviti i nakon toga. To bi ovaj projekt moglo potpuno razlikovati od drugih, koji nisu postali održivi“, izvještava Emir Skenderagić.
Zbog činjenice da mnogi nisu zaživjeli, u Bosni i Hercegovini se mnogo više govori o uloženim sredstvima nego o rezultatima projekata.
Finansirani su i iz domaćih i stranih institucija, a Evropska unija ih podržava kroz više programa.
S blizu 5,5 miliona eura finansirala je projekte u okviru programa Phare i Obnova.
Kroz program CARDS utrošeno je 11,3 miliona eura, a 7,5 miliona u programu IPA. Osim toga, u programu TEMPUS investirano je između dva i 2,4 miliona eura godišnje.
BiH nije iskoristila pojedine projekte
Realizacija IPA projekata posebno je usporena kod građevinskih radova i tamo gdje je veći broj institucija korisnika, kažu u Direkciji za evropske integracije BiH.
„Kod građevinskih radova, poteškoće u implementaciji javljaju se zbog kompleksnih procedura pribavljanja dozvola, zbog manjka kapaciteta za implementaciju projekata na lokalnom nivou, zbog krutih i veoma često tijesnih rokova, kao i zbog komplikovanih procedura banaka čiji krediti prate IPA sredstva u ovim vrstama projekata“, kaže Marina Kavaz-Siručić iz Direkcije za evropske integracije BiH.
U Direkciji podsjećaju i da Bosna i Hercegovina uopće nije iskoristila pojedine projekte, zbog nepostizanja dogovora nadležnih institucija.
Tako su propala dva značajna u oblasti poljoprivrede. Nisu iskorištena zbog nepostojanja plana ruralnog razvoja i dogovora o strukturama za agrarna plaćanja.
Zvanično, to su jedini propali projekti, a mnogo je više onih s lošim rezultatima.
Koliko tačno, nije poznato, jer zvanična statistika ne postoji.
Izvor: Al Jazeera