Kontrolni organi bez dovoljno zaposlenih

Nezavisni kontrolni organi, prema Ustavu Srbije, samostalni su i u određivanju broja svojih zaposlenih. Međutim, novi zakon koji ovih dana stupa na snagu, predviđa da to ubuduće čini skupštinski odbor.

Zbog toga su poslali inicijativu predsjedniku Tomislavu Nikoliću sa zahtjevom da se zakon vrati na ponovno odlučivanje.

Al Jazeerina ekipa razgovarala je tim povodom sa Zaštitnikom građana Srbije, Sašom Jankovićem čijoj se kancelariji obratilo više od 3.000 građana. Na pritužbama radi polovina od 64 zaposlena.

“Prošle godine se 20.000 građana obratilo ovoj instituciji i svi su jako, jako ljuti ako ne dobiju odgovor u veoma kratkom roku, čak kraćem nego kod mojih evropskih kolega. Pre više od devet meseci tražio sam od Narodne skupštine saglasnost za izmenu sistematizacije. Devet meseci Narodna skupština nije našla za shodno da stavi na dnevni red moj predlog. Tražio sam opet manje nego što je predviđeno – 101 ako se ne varam”, objašnjava Janković.

A trebalo je da ima 150 zaposlenih. To je, prije osam godina, bila preporuka Evropske unije.

Očekuju reakcije međunarodne zajednice

Gotovo dvostruko manje zaposlenih nego što je aktom o sistematizaciji odobreno, ima i Povjerenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

Pedesetak ljudi obrađuje 4.000 trenutno aktivnih predmeta. Svakog mjeseca stiže i po 800 novih pritužbi – uglavnom na rad državnih organa.

Gotovo dvije trećine njih, kaže povjerenik Šabić, rješava se kada im postavi jednostavno pitanje – u čemu je problem?      

“Bezobrazno se kalkuliše sa mogućnošću da se nećete žaliti, da niste svesni svog prava, da nemate volje ili želje, da će proći trenutak u kom vam je to zanimljivo itd. Ponavljam, to je kažnjiv prekršaj. Dakle, to nije stvar koja zavisi od nečije dobre volje”, navodi Šabić.

Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji predviđa da skupštinski odbor, a ne sami nezavisni kontrolni organi, određuje koliko će radnika imati, tu mogućnost nije uskratio svima.

Među izuzetima je i Visoki savjet sudstva, Državno vijeće tužilaca, Ustavni sud, pa i predsjednik Srbije, dok je Narodna banka Srbije u ovom zakonu ni ne spominje.

U nezavisnim kontrolnim institucijama očekuju i reakcije međunarodne zajednice. Ako ne prije, onda prilikom otvaranja Poglavlja 23 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Izvor: Al Jazeera