Cabal, izbjeglica iz Sirije: Najvažnije da su djeca sa mnom

Parkovi u Beogradu i dalje su prva i za mnoge jedina lokacija na kojoj ostaju tokom boravka u Srbiji.

Cabal je u Beograd stigao iz Sirije. Uprkos opasnom i neizvjesnom putu, nijednog trenutka nije se dvoumio da sa sobom povede i djecu, među njima i jednogodišnjeg sina. 

“Kad smo bili u Turskoj, bilo mu je loše. Bio je umoran. Nismo imali ništa uz sebe, sve sa čamaca morali smo bacati u more da bismo svi mogli stati. Djeca jesu mala i veoma umorna od puta, ali bilo mi je važno da ih povedem sa sobom. Da sam ih ostavio same, šta bi im se desilo? Ovako smo zajedno, a to mi je najvažnije.”

Cabal će u Beogradu ostati svega toliko da se djeca i on oporave od puta. Zato i ne podnosi zahtjev za azil. Oni koji to i učine, često do prihvatilišta i ne stignu.  

“Ljudi koji su u parku – ili planiraju da odu tog dana ili sutradan, i ne žele da odu uopšte u policijsku stanicu ili su pak bili, a policija im je rekla da nemaju kapaciteta da im izdaju potvrde ili su dobili potvrde za neki od jako udaljenih kampova”, objašnjava Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Paketi hrane

Da već dug i iscrpljujući put ne bi produžavali za dodatnih i do 300 kilometara, koliko ima od Beograda do prihvatnih centara u Srbiji, ostaju na otvorenom.

Umnogome zavise od pomoći drugih. Crveni krst Beograda je u Preševu, Kanjiži i ostalim mjestima do sada podijelio pakete za 30.000 izbjeglica.

“Paketi hrane, higijene i pelene za decu što smo utvrdili kao ono što im je najbitnije, jer smo mi pre dva meseca radili procenu potreba ljudi koji borave u Beogradu, a to su paketi hrane, smeštaj i pomoć za decu”, ističe Danica Murganić iz Crvenog krsta u Beogradu.

Kada skupe snagu, nastavit će dalje.

Autoprevoznik Lasta na arapskom obavještava o vanrednim polascima ka Subotici i Kanjiži. Više od hiljadu izbjeglica svakog dana po cijeni od 15 eura na taj način stigne do sjevera Srbije.

“Radimo punom parom, imamo sve više prodatih karata, to se zahuktava, e, sad, ako me pitate da li ćemo moći da ispratimo ovaj tempo na osnovu informacija koliko će njih doći iz Grčke, ne znam, pozvao bih i druge prevoznike da nam se priključe”, kaže Dušan Ivković iz Laste. 

Potisnute rane

Pred njima je još jedna granica. Ona sa ogradom.

Iza njih iskustvo o kojem svakodnevno slušaju timovi psihologa koji pomažu da se situacija prevaziđe. Međutim, čine to veoma oprezno.

U zemljama tranzita zaliječit će površinske rane. Ali, za one duboke i zasad potisnute, potrebno je vrijeme.

“Treba biti zaista oprezan koliko duboko se neke teme načinju. Jer ako ne možete ponovo ih stabilizovati, nema smisla i samo je razarajuće po njih i njihovo mentalno zdravlje otvarati neka traumatska iskustva”, objašnjava Vinčić.

O tome šta im se dešavalo, mnogi će radije prešutjeti.

Nadaju se da će se domaći zemalja zapadne Evrope, a jednog se dana i vratiti u svoje, kada prestanu užasi od kojih bježe. 

Izvor: Al Jazeera