U Srbiji nedovoljan broj notara

Institucija notara u Srbiji postoji nešto više od godinu dana. To im je omogućio proevropski zakon iz oblasti pravosuđa. Kako posluju i zašto ih nema dovoljno, istraživao je Đorđe Kostić.

Strajko Janjušić je sinu prepisao kuću. Ugovor o poklonu ovjerili su kod notara. To su platili skoro 300 eura.

“Papire sam pripremio kod advokata, ovde sam došao, usluga je dobra, ljubazni su, brzi su. Nisu mnogo ni skupi”, kaže Strajko.

Njegov sin Svetozar sin misli da bi ipak bilo jeftinije u sudu.

Javni bilježnici kažu da su cijene usluga regulirane zakonom. A sa pravne strane, da su sigurniji nego sudovi. 

“Javni beležnici pre svega za svaki svoj notarijalni akt koji urade, oni odgovaraju ličnom imovinom. Što je novina i mislim da za sada nijedna profesija ovde ne odgovara ličnom imovinom”, kaže notarka Jovanka Jovanović.

Sporna visina poreza

Notari u Srbiji su preduzetnici i kao takvi se i oporezuju.

“Notari u Srbiji plaćaju PDV od 20 odsto. Na preostali iznos naknade, u obavezi su da državi plate i porez od 30 odsto”, izvještava Đorđe Kostić, reporter Al Jazeere.

Tome se protive. Od Ustavnog suda Srbije tražili su ocjenu ustavnosti poreza od 30 posto. U Notarskoj komori kažu da je to prevelik namet, posebno za notare iz manjih sredina, koji imaju manje posla. Zbog toga zatvaraju kancelarije, pa u tim mjestima njihov posao rade sudovi. 

“Tako da to sve ukazuje da je ekonomski položaj beležnika veoma ozbiljan i dovedeno je u pitanje beležništvo na celoj teritoriji Srbije. Upravo zbog toga u 29 opština mi nemamo beležnike, niti imamo interesovanje za imenovanje beležnika u tim opštinama”, kaže Miodrag Đukanović, predsjednik Notarske komore.

A trebao bi biti po jedan na svakih 25.000 građana.

U Ministarstvu pravde kažu da se porez neće ukinuti. Ali notarima s druge strane, kroz izmenjeni zakon, pokušavaju da prenesu nove nadležnosti.

Protesti advokata

“Prvenstveno je bio cilj da se deo poslova izmesti iz sudova i prebaci na notare kada je u pitanju van parnica i naročito vođenje ostavinskih postupaka tako da je sa ovim izmenama zakona koji je u Skupštini pronalazimo načine da sudove ohrabrimo da notarima prenesu tu nadležnost”, ističe Nela Kuburović, pomoćnica ministra pravde.

Advokati su više mjeseci protestirali zbog notara. Tražili su da se promijeni dio zakona po kom se notarima daje ekskluzivno pravo na sastavljanje ugovora. Danas ugovore sastavljaju advokati, notari ili sami građani.  

“Javnobeležništvo je neophodno sa naše tačke gledišta da bi preuzelo mnoge poslove koje danas obavlja sud ili koje je do skora obavljao sud i koji bi sa punim pravom trebalo da ispuni očekivanja u pogledu efikasnijeg rada sudovanja preuzimanjem određenih obaveza u okviru svoje delatnosti”, tvrdi Dragoljub Đorđević, predsjednik Advokatske komore Srbije.

Srbija je posljednja zemlja u regiji koja je uvela instituciju javnog bilježnika. Još ih nedostaje više od 200. Nema dovoljno licenciranih, ali često ni zainteresiranih – jer smatraju da je posao ekonomski neisplativ. Neki su već odustali.

Izvor: Al Jazeera