Veliki interes za kupovinu Telekoma Srbija

Vlada Srbije će do kraja sedmice raspisati tender za privatizacionog savjetnika za prodaju Telekoma Srbija, a kako Al Jazeera saznaje u Vladi, za kupovinu su već sada zainteresovani Deutsche, France i Austrian Telekom, kao i investicioni fondovi iz SAD-a te Evropska banka za obnovu i razvoj.

Kad se, nakon više od deceniju kako se proizvodi, iPhone krajem prošle godine pojavio u Srbiji ta Telekom Srbiju i njihovu mobilnu mrežu – mts to je značilo veliki, ali nedovoljan uspjeh da Vlada odustane od privatizacije najveće telekomunikacione kompanije.

Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže kako ne smije da im se ponovi 2011. godina, kada je pokušaj privatizacije propao. Tada je za 51 posto vlasništva traženo 1,4 milijarde eura.

“Sada sve možemo da dozvolimo, ali ne smemo da dozvolimo jednu stvar da se uđe u ovaj proces, a da se iz njega izađe na sličan način kao 2011. godine. To bi dodatno i oborilo cenu Telekoma. I Telekom bi izgubio verovatno još jedan broj korisnika jer se to dogodilo 2011. godine”, ukazuje Ljajić.

U svom Telekom Srbija sastavu ima fiksnu i mobilnu mrežu, te internet, a 90 posto građana koristi fiksnu mrežu posredstvom njega. Najveći konkurent u mobilnoj mreži – Telenor, približio mu se prema broju korisnika.

Država najveći vlasnik

Država je sa 58 posto najveći vlasnik Telekoma, 20 posto je u vlasništvu kompanije, 15 posto građana Srbije i sedam posto malih akcionara. Ta kompanija zapošljava čak 9.800 ljudi.

I upravo je broj zaposlenih najveći problem Telekoma, kažu ekonomski analitičari, jer druge dvije mobilne kompanije isplaćuju 10 puta manje novca na plate, a ulažu u razvoj.

“Pokazalo se da kod nas država ne ume da upravlja, da je loš vlasnik, postavlja pogrešne ljude, ne bira pravi menadžmet i profesionalce nego postavlja ljude koji će da slušaju naređenja političkih partija”, smatra Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar i v.d. glavni urednik Nina.

Kada bude izabran, posao privatizacionog savjetnika biće da odredi cijenu i udio u Telekomu koji se prodaje. Ne spekuliše se o cijeni, ali znaju šta će sa novcem.

“Taj novac neće ići za krpljenje budžeta i rupa. Taj novac će ići za otplatu loših kredita, odnosno kredita koje smo uzeli po nepovoljnim uslovima. I ići će u investicije i razvoj kako bi podstakli jedan novi investicioni ciklus i radili na otvaranju novih radnih mesta”, najavljuje ministar Ljajić.

“Od samog početka vladi treba novac i to je glavni motiv da se prodaje Telekom, ali sa druge strane uzimanjem dividende država ga je već stavila u lošiju poziciju nego njegove konkurente. Kada gledate statistiku, oni su u prošloj godini u kontinuiranom bilansu imali manje prihode nego u prethodnoj”, upozorava Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.

U Vladi Srbije objašnjavaju da je kriza iz 2008. godine uticala na to što Telekom nije prodan 2011, ali sada je, vjeruju, stvoren dobar ambijent, jer strane telekomunikacione kompanije imaju više novca.

Godina privatizacija

Godina 2015. bi mogla da bude godina privatizacija u Srbiji, jer će vlada uskoro potražiti i strateškog partnera za aerodrom Nikola Tesla, a razmišlja se i o rudarskom basenu Bor.

Istovremeno, do sredine januara biće raspisani tenderi i za prodaju 250 kompanija koje su i dalje u državnom vlasništvu, javlja Marko Subotić, novinar Al Jazeere.

Novom početku nadaju se u nekadašnjem farmaceutskom gigantu.  Partijsko upravljanje Galenikom i nesnalaženje na otvorenom tržištu utjecali su na to da ova kompanija nekadašnjih 50 posto udjela na tržištu svede na tek 10 posto.

Novom strategijom koju primjenjuju već godinu dana, Galenika se stabilizira.

Izvršna direktorica za razvoj Galenike Nataša Rajnović je kazala: “Proizvodimo preko 270 lekova. S tim da nam je kapacitet oko 60 odsto tako da imamo dovoljno slobodnih kapaciteta da proširimo naš asortiman”.

Privatizacija preduzeća

To je, kako smatraju u Vladi, dovoljno dobro da zainteresira potencijalne investitore za Galeniku, pa je tu kompaniju zajedno sa još 500 preduzeća, odlučila da privatizira.

U ministarstvu privrede se nadaju da će prodati polovinu tih preduzeća, dok će njih 190 otići u stečaj, ali to ne znači i njihov kraj.

“Imamo u nekim situacijama čak zainteresovana preduzeća da kupe preduzeća u stečaju. Jer kad preduzeće ode u stečaj, ono se na neki način čisti. Imate obaveze koje postoje da vidimo kako hoćemo da ih rešavamo kroz imovinu i onaj deo koji ostaje, ali imamo zainteresovane kupce”, ocijenio je ministar privrede Željko Sertić.

Veliki novac u Vladi Srbije ne očekuju od privatizacije ovih 500 kompanija, već od prodaje velikih javnih sistema.

“Nekoliko uspešnih javnih preduzeća Srbija će ponuditi što kroz privatizaciju a što kroz strateška partnerstva. Ipak, najveća sredstva očekuju se od jedne državne  kompanije”, javlja Subotić.

Na prodaju i aerodrom

Značajniji priliv sredstava u državni budžet može se očekivati i od aerodroma Nikola Tesla. Jedan od planova je da bude data koncesija za taj aerodrom.

Saša Vlaisavljević, v.d. direktora aerodroma Nikola Tesla, kazao je: “Mi ćemo učiniti sve da u narednom periodu ostvarimo što bolje rezultate da ako se Srbija odluči za koncesionarstvo ili neki drugi oblik da dobije sto višu cenu”.

Ekonomisti predlažu Vladi da sredstva od svih privatizacija iskoristi i za vraćanje skupih kredita.

“Ako bude investirao tu drugu polovinu u privredu, to košta državu kamatne stope 7,5, onih najskupljih kredita. Mnogo je pametnije da vratimo sve te kredite sa visokim stopama a da uzmemo nove kredite za te namena”, ocijenio je Ljubodrag Savić sa ekonomskog fakulteta.

Zvanični podaci pokazuju da je do sada svaka četvrta privatizacija u Srbiji bila neuspješna. U ministarstvu privrede se nadaju da sada to neće biti slučaj, jer će pažljivo birati kupce.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Javni poziv za prodaju preostala 502 preduzeća u većinskom vlasništvu Srbije završen je sinoć. U Ministarstvu finansija očekuju da će pronaći strateškog partnera za većinu tih kompanija, koje poreske obveznike koštaju 750 miliona eura godišnje. Priču donosi novinar Al Jazeere Marko Subotić.

Published On 16 Sep 2014
Više iz rubrike Balkan
POPULARNO