U Srbiji sve češće krađe identiteta

Povjerenik za zaštitu podataka ličnosti u Srbiji upozorio je građane da paze kome ostavljaju lične podatke, jer sve češće dobija informacije da kompanije ili prodavnice traže matične brojeve ili kopije ličnih karata građana, što je kršenje Ustava. Najveći problem neopreznog davanja ličnih podataka može biti krađa identiteta, što može proizvesti velike materijalne i pravne posljedice.

Dvije godine Jovan Nikolić bori se da dokaže ko je, ali uzalud. Za Privredni sud i Agenciju za privredne registre Srbije on je i vlasnik kompanije s višemilionskim dugovima.

“Nisam ja taj Nikolić Jovan. Po ličnoj karti sam ja, ali po slici nisam”, kaže Nikolić.

Svakog mjeseca na adresu ovog bravara iz Smedereva stižu računi i tužbe. Posljednji račun stigao je za uvoz kafe u vrijednosti od 600.000 eura. Prije toga je stigla tužba njemačkih kompanija za neplaćenih 40 tona aluminija i 200 kamionskih guma.

Policija: Istraga je u toku

“To su sve milionski dugovi, to nije na malo. To nije rađeno na malo. To su sve milionski dugovi. Železnica samo što me za zakup jednog kontejnera, to je preko tri miliona duga”, govori Nikolić.

Na njegovo ime registrirane su dvije kompanije. Lična karta s njegovim podacima, ali ne i s njegovom slikom, nalazi se u dokumentaciji tih firmi. To može promijeniti samo sudska odluka, ali policijska istraga još nije završena.

Nikolić kaže da je žrtva krađe identiteta.

“Svuda mi traže ličnu kartu ili fotokopiju. Negde traže na uvid, a negde fotokopiju. Gde su tražili, ja sam morao da dajem. Verovatno je nešto tu muvano uzeto”, žali se Nikolić.

U policiji o ovom slučaju za sada ne govore, jer je istraga i dalje u toku.

“Od građana se u raznim situacijama traži da pokažu ličnu kartu na uvid, ostave njenu kopiju ili matični broj, a da taj zahtev nije došao od službenog lica. Problem je što građani imaju ustavno i zakonsko pravo da to odbiju, ali nisu svesni toga”, izvještava reporter Al Jazeere Marko Subotić.

“Matični broj dajem bez problema. Negde gde treba, kao što je pošta. Tamo gde ljudi traže”, kaže jedan građanin.

Građani nisu krivi

“Matični broj dajem vrlo retko. Ali, uvek dajem. Nije bilo potrebe da kažem ne, uvek dajem”, dodaje drugi.

Primjer Jovana Nikolića upozorava kako olako davanje ličnih podataka može biti opasno. Zato je povjerenik za zaštitu podataka ličnosti Srbije Rodoljub Šabić upozorio građane da, sem državnim službenicima, nisu obavezni dati lične podatke.

“Suočeni smo sa situacijom da nećete dobiti posao, ili da nećete dobiti uslugu po koju ste otišli ako ne date neki podatak ili kopiju dokumenta. Najčešće birate kapitulaciju. I nisu tu građani krivi. Ja pozivam da pruže otpor i što više njih u takvoj situaciji kada traže kopiju dokumenta”, rekao je Šabić.

U Srbiji je problem i loša zakonska regulativa koja štiti podatke građana, ali i, kako navodi Šabić, apsurdni podzakonski akti. Tako trgovci provode, kako navodi, neustavnu odredbu da građani kada mijenjaju robu moraju na računu ostaviti matični broj i potpis.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Balkan
POPULARNO