Rezultati reforme pravosuđa za pet godina

Više od polovine građana Srbije na referendumu bi se izjasnilo za članstvo u Evropskoj uniji, pokazalo je istraživanje Ipsos Strategic marketinga za agenciju Beta. Šezdeset posto ispitanih smatra da bi se ulazak u EU pozitivno odrazio na pravosuđe.

Međutim, jedan od 10 sudskih procesa u Srbiji traje više od 10 godina, neki i do 20. Na neefikasnost sudova ukazala je i EU. Srbija će o pravu pregovarati u poglavlju 23, a u Ministarstvu pravde kažu da će reforma pravosuđa dati prve rezultate za pet godina.

Promjene zakona koje su izašle iz Skupštine Srbije u posljednjih šest godina nisu donijele rezultate, kaže advokatica Katarina Golubović. Ona, zbog posljednje reforme pravosuđa, kada ujutro odlazi na posao često ne zna ni koji sud je sada zadužen za njen slučaj.

“Jednostavno nismo ni znali gde nam se nalaze postupci i gde se nalaze samo predmeti. Došli smo do novih informacija da su prva ročišta zakazana tek za juli. Sudovi onda zaborave ono što su pripremali i na taj način se jednostavno gubi fokus na svakom predmetu i svakom slučaju”, ističe advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava.

Spor put do presude

Broj osnovnih sudova povećan je sa 33 na 64 početkom ove godine. Sudsku mrežu Vlada u ostavci je udvostručila kako bi ubrzala postupke i osigurala dostupnije pravosuđe. Za sada put od tužbe do presude i dalje teče sporo.

“Mi ćemo pokušati da uveliko skratimo taj rok, da ispravimo pristup reformi pravosuđa. Da krenemo nekim merljivim opipljivim konkretnim načinom, koji će, kao takav, biti sagledan u smislu boljitka funkcionisanja pravosuđa, efikasnijeg, pravičnijeg, predvidljivijeg, u definitivno kraćem roku od četiri do pet godina, a pravosuđe već nekoliko decenija ide na dole”, kaže Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde.

Osim vanjske rekonstrukcije, pravosudna akademija trebala bi rekonstruirati i dosadašnji način rada dodatnom obukom diplomiranih pravnika, koji ubuduće trebaju raditi po evropskim modelima. Profesori Akademije kažu da u pregovaračkom poglavlju 23 EU od Srbije traži bolju edukaciju sudija i tužilaca.

“Pred nama, i pred Akademijom, i pred čitavim pravosuđem stoji dosta posla koji mora da se uradi, što u dostizanju određenih postavljenih zadataka vezanih za poglavlje 23, tzv. benchmarkova i kasnije obaveza koje nas čekaju kroz samo poglavlje 23”, navodi Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Najvažniji dio evropskog puta

Rajko Danilović je beogradski advokat, koji je, između ostalih, zastupao porodicu Đinđić u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića. Kaže da je reforma pravosuđa najvažniji dio evropskog puta Srbije, ali da su sudovi i dalje vezani za vlast.

“Pravosudni organi nisu dovoljno samostalni. Oni su još uvek vezani za Skupštinu, za izvršnu vlast i izvršna vlast i Skupština imaju uticaja na pravosudne organe. Dok se oni ne osamostale i ne budu zaista nezavisni element pravosudne vlasti, dotle nema ni Srbije na putu za Evropu”, smatra on.

Prva reforma pravosuđa iz 2010. godine, tokom koje je trećina sudija u Srbiji otpuštena jer nije prošla reizbor, proglašena je neustavnom i svi su vraćeni na posao.

“Za mnogobrojne tužbe koje su uslijedile nakon te reforme Srbija je već isplatila milionske iznose, javlja iz beograda reporter  Al Jazeere Đorđe Kostić.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

U Briselu je počela prva međunarodna konferencija između Srbije i EU-a, čime je označen početak pristupnih pregovora.

20 Jan 2014
Više iz rubrike Balkan
POPULARNO